Свет на прагу „мрачне антиутопије“

Надам се да је глобални сукоб немогућ, веома се томе надам. Он би означио крај цивилизације. Али ситуација може да се развија непредвидиво и неконтролисано, рекао је Владимир Путин у Давосу

Први пут после 12 година руски председник Владимир Путин учествовао је на заседању Светског економског форума у Давосу. Ове године, и први пут у онлајн-формату. Многим извештачима ово је послужило да, без имало одговорности, устврде да је ово било уопште прво Путиново учешће на престижном форуму. Нису, могуће, ни знали да се руски председник деценијама познаје са оснивачем и председавајућим форума у Давосу Клаусом Швабом: како је и сам Путин нагласио, био је редован учесник ових скупова у швајцарским Алпима још током 1990-их, док је радио у Санкт Петербургу. Наравно и током каснијих година, с других, много виших позиција. И увек је био више него драг гост. Ово мало подсећање добра је илустрација за садашњи положај Русије и њеног лидера у свету.
Док, с једне стране, поједине моћне западне силе чине све да хибридним методама ослабе моћ и улогу Русије и њеног државног врха, дотле често исте те снаге дубоко уважавају и признају реалну политичку и економску снагу Москве – када се тиче реализације њихових интереса. Што, наравно, замерају и забрањују онима мање моћним од себе. И док Вашингтон и његови савезници подржавају побуну опозиционог активисте Алексеја Наваљног и његових присталица по Москви и другим руским градовима, истовремено Владимиру Путину указују највеће почасти у финансијској тврђави планете. Тамо где се новац ствара и умножава, антируској пропаганди нема места! А став Москве и Путина сви желе да чују, иако им није увек пријатно од његових речи.

[restrict]

ИСТОРИЈСКЕ ПАРАЛЕЛЕ Свој наступ Путин је започео оценом да се одвијају дубоке промене и трансформације у глобалној економији, политици, социјалној сфери, технологији. Претпоставке за ове структурне промене већ су давно формиране, а пандемија вируса корона их је само убрзала, нагласио је, и додао да су се истовремено заоштрили одраније присутни проблеми и неравнотеже. „Имамо све основе да претпоставимо да постоје ризици даљег пораста несугласица и такве тенденције могу да се појаве практично у свим сферама“, упозорио је шеф Кремља. И посебно нагласио: „У историји не постоје директне паралеле, али поједини експерти, а ја се с поштовањем односим према њиховом мишљењу, упоређују текућу ситуацију са тридесетим годинама прошлог века“! Напоменуо је и да се одређене паралеле саме намећу, „по многим параметрима, по обиму и комплексном, системском карактеру изазова и потенцијалних претњи“.
Нагласио је „кризу претходних модела и инструмената економског управљања“, али и повећање социјалног раслојавања на глобалном нивоу и у појединим државама. Све то, како је подвукао, доводи до оштрих подела у друштвима, „изазива нагли раст популизма, десног и левог радикализма и других екстремизама“, што даље изазива заоштравања политичких процеса, укључујући и водеће земље. А то све се одражава и на међународне односе и „не доприноси њиховој стабилности и предвидљивости“. „Долази до слабљења међународних институција, умножавају се регионални сукоби, деградира систем глобалне безбедности“, истакао је Путин. Помињући свој разговор с председником САД Џозефом Бајденом, оценио је као позитиван њихов договор о продужењу споразума о стратешком наоружању, али и додао да се „противречности намотавају као спирала“. „Као што је познато, неспособност и неспремност да се реше овакви проблеми суштински су у 20. веку довели до катастрофе Другог светског рата“, поручио је руски лидер.
„Наравно, надам се да је такав глобални ’врући’ сукоб у принципу немогућ. Веома се томе надам. Он би означио крај цивилизације. Али, понављам, ситуација може да се развија непредвидиво и неконтролисано. Ако се, наравно, ништа не предузима да се то не би десило. Постоји вероватноћа судара с правим крахом у светском развоју, који доноси борбу свих против свих, с покушајима да се разреше сазреле противречности кроз потрагу за ’унутрашњим’ и ’спољним’ непријатељима и уз рушење не само оних традиционалних вредности (ми у Русији веома држимо до тога), попут породичних, већ и темељних слобода, укључујући право избора и неприкосновеност приватног живота“, поручио је Владимир Путин, нагласивши да социјална и криза вредности већ сада прети да човечанство изгуби „читаве цивилизације и културне континенте“.

ЗАЈЕДНИЧКА ОДГОВОРНОСТ Да би се избегла ова, како ју је назвао, „мрачна антиутопија“, наша је заједничка одговорност да осигурамо развој по другачијој, позитивној, хармоничној и стваралачкој трајекторији. Назвао је кључне изазове који стоје пред човечанством, од којих је главни социјално-економски. Указао је, поред осталог, и на веома занимљиве тенденције у развоју последњих деценија. Рецимо, ако се узме ниво дохотка по глави становника од 5,5 долара (по паритету куповне моћи) дневно, што се сматра доњим прагом сиромаштва, онда је Кина успела од 1990. до данас да смањи број оних који остају „испод црте“, са 1,1 милијарде, на испод 300 милиона људи. У Русији је 1999, после свих ломова, таквих грађана било чак 64 милиона, а данас их је свега пет милиона, навео је Путин, указавши да је ово главни правац кретања унапред за његову земљу. Истовремено, рекао је да је 2000. у САД број грађана са дохотком испод 5,5 долара дневно износио око 3,6 милиона, а у 2016. чак 5,6 милиона. Иста тенденција, додао је, приметна је и у развијеним европским земљама, из чега се може закључити да су већи добитници глобализације транснационалне америчке и европске компаније – пре него њихови грађани.
Даље је наводио различите примере и бројеве, који указују на дубину светске економске кризе, додатно разбуктане током пандемије и општег затварања. Пре свега, да је глобални економски пад прошле године био највећи од Другог светског рата, услед чега је у првој половини 2020. изгубљено скоро 500 милиона радних места, а тек пола од њих је касније обновљено. Укупно 3,5 билиона долара прихода радника је изгубљено за првих девет месеци 2020, а овај показатељ наставља да расте, што сведочи о порасту социјалних тензија. Све ове проблеме, указао је, неће бити могуће исправити штампањем новца и новим задуживањем. Најпре, јер ове шеме више не функционишу као пре 20-30 година, практично је исцрпљен њихов потенцијал, али и због све веће глобалне задужености – која, када се саберу дугови јавног и приватног сектора, већ досеже скоро до 200 одсто глобалног БДП-а. А поједине државе већ својим дугом пробијају и 300 процената националног бруто дохотка.

ПРЕТЊЕ ТЕХНОЛОШКИХ И ДИГИТАЛНИХ ГИГАНАТА Други изазов предстојеће деценије је друштвено-политички. Како је нагласио, раст економских проблема доводи до расцепа у друштву и рађа социјалну, расну и националну нетрпељивост, чак и у друштвима са стабилним грађанским и демократским институцијама. Зато „гурање под тепих“ и игнорисање проблема неће довести до њиховог нестанка и друштво ће остати политички и социјално подељено. „Реални проблеми рађају незадовољство“, указао је Владимир Путин. Подсетио је и на недавну америчку изборну кампању, када је огољен утицај који на политичке процесе имају технолошки и дигитални гиганти и њихови „покушаји да грубо, по својој вољи управљају друштвом, замене легитимне демократске институције, суштински узурпирају или ограничавају природно право човека да сам одлучује како да живи, шта да бира, какве ставове слободно да исказује“. И подвукао да „смо све то видели сада у САД и сви разумеју о чему сада говорим“.
Као трећи изазов, отворену претњу, Путин је навео „заоштравање целог комплекса међународних проблема“, али и опасност од трагања за „оним на кога се може свалити“ и његовог оптуживања за сва зла овог света, да би се преусмерили бес и незадовољство сопствених грађана због унутрашње социјално-економске ситуације. „Ми то видимо, осећамо како расте степен спољнополитичке пропагандне реторике. Могуће је очекивати да ће и карактер политичких акција постати агресивнији, укључујући и притисак на оне земље које нису сагласне с улогом послушних контролисаних сателита, те коришћење трговинских баријера, нелегитимних санкција, ограничења у финансијској, технолошкој и информационој сфери. Оваква игра без правила повећава ризик једностране примене војне силе, под овим или оним измишљеним изговором. То повећава вероватноћу појаве нових врућих тачака на нашој планети. И то не може да нас не забрине“, изјавио је Путин.
Председник Русије је рекао да нема „универзалне чудотворне рецепте“, али је истакао да су наталожени социјално-економски проблеми темељни разлог нестабилности глобалног развоја и да свет не може да иде путем изградње економије која ради за милион најмоћнијих људи, или за „златну милијарду“, јер је то „деструктивна позиција“, чему је најбољи пример мигрантска криза.

КАКО СЕ ОСЛОБОДИТИ ФОБИЈА ПРОШЛОСТИ „Очигледно је да се завршила епоха везана за покушаје изградње централизованог, униполарног светског поретка. Заправо, она није ни почела. Био је само покушај у том правцу, али и то је већ прошло. Монопол ове врсте по својој природи је противречио културној и историјској разноликости наше цивилизације. Реалност је таква да су се у свету формирали различити центри развоја, са својим аутохтоним моделима, политичким системима и друштвеним институцијама. Данас је веома важно изградити механизме усаглашавања њихових интереса, да се разноврсност и природна конкуренција полова развоја не би изродили у анархију и низ дуготрајних конфликата. За то је неопходно јачати и развијати универзалне институције које имају посебну одговорност за осигурање стабилности и безбедности у свету и израду правила понашања у глобалној економији и трговини“, објаснио је руски председник своје виђење најважнијих глобалних проблема и начина за њихово превазилажење.
Вероватно, један број посматрача и учесника глобалних процеса неће обратити превише пажње на ове Путинове речи, поготово ако припада „супротном политичком табору“ на глобалном нивоу у односу на руског председника. То, веома често, јесте модел понашања западних аналитичара и чиновника, када је реч о Москви и Путину. Они сматрају да на његове речи не само што не треба обраћати превише пажње – већ треба још јаче притиснути и радити на неутралисању Русије и њеног лидера, па ће то пре или касније уродити плодом. И тако већ скоро четврт века. Последње деструктивне акције са Алексејом Наваљним најбоља су томе потврда. Део западног естаблишмента не жели Путина ни да види, ни да чује. А посебно не намерава да добровољно послуша било коју од његових примедби или савета.
Као што нису хтели да га слушају ни 2007. у Минхену, када је – пре скоро деценију и по – упозорио да униполарни свет напросто није могућ, нити прихватљив, и да ће покушаји његовог наметања само изазвати још јачу реакцију и продубљивање светских проблема и криза. Време које је протекло само му је дало за право, што треба да процени свако ко реално сагледава дешавања у свету у протеклом периоду. Али тада, 2007, ни Путин није још помињао могући „крај цивилизације“ и „врући глобални сукоб“. Овог пута, 2021. у Давосу, и ту могућност је изнео на сто. Како ће се свет развијати у наредних 10 или 15 година, великим делом зависи и од тога да ли ће представници „златне милијарде“ коначно почети пажљивије да слушају Владимира Путина и друге лидере суверених држава изван „елитног круга“. Први испит биће – тест заједничке борбе против пандемије. А за то је неопходно, како је и Путин рекао, да се „ослободимо фобија прошлости“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *