Koga vlada zaključa tog mediji preume

Karantin Britanija

Mediji su nam jasno stavili do znanja da je nacija u ratu s nevidljivim neprijateljem. Posle rata protiv terorizma evo sada i rata protiv virusa. U karateu se borba protiv nevidljivog neprijatelja zove „kata“. No da li je to borba protiv nevidljivog ili protiv imaginarnog, zamišljenog neprijatelja? Taj deo nikada nije bio dovoljno jasan. Mora biti da je to zbog lošeg prevoda s japanskog jezika

Od sredine decembra prošle godine Britanija je u svom trećem zaključavanju (lockdown). Premijer Boris Džonson je krajem januara obznanio da je broj žrtava korone u zemlji dostigao sto hiljada osoba. U televizijskom prenosu je izjavio saučešće porodicama žrtava i pognuo glavu. Sve novine i TV stanice su prenele informaciju i sliku – premijer pognute glave.
Mere trenutnog (nekoliko meseci) zaključavanja su sledeće (odnosi se na Englesku): Ne mrdaj iz kuće – izlazi jedino zbog posla ukoliko ne možeš da radiš od kuće, rekreacije ili lekarskog pregleda ukoliko ne može da se obavi telefonski; dozvoljeno je rekreirati se jednom dnevno u blizini boravišta. Možete se rekreirati sa članovima domaćinstva, članovima vašeg potpornog kruga (2-3 imenovane osobe), ili još jedne osobe; škole su zatvorene osim za učenike sa specijalnim potrebama ili za decu kritični potrebnih radnika (lekari, učitelji, profesori univerziteta, vatrogasci, policajci, pekari i sl.). Univerzitetska predavanja su sva na daljinu, preko interneta; nije dozvoljeno nikakvo mešanje sa članovima druge kućne grupe osim ako su u vašem potpornom krugu ili pružaju dečju negu; radnje, rekreativni i centri zabave (bioskopi, pozorišta i sl.) zatvoreni su; pabovi i restorani su, takođe, zatvoreni uz dozvoljenu kućnu isporuku hrane, ali ne i alkohola.
Ostaju otvorene samoposluge, prodavnice prehrambenih proizvoda i apoteke, crkve i drugi objekti za bogosluženje, benzinske pumpe, i automehaničari za pregled vozila, praonice, banke i pošte, doktori, zubari i veterinari, javni parkinzi, toaleti i igrališta.

STVAR RAZUMNOG IZGOVORA Dalje, iz kuće se može izaći samo ukoliko imate razuman izgovor (a reasonable excuse) i nije dozvoljeno sretati se s prijateljima ukoliko ne pripadate istom potpornom krugu. Poseta kućnoj zabavi s više od 15 ljudi (žurka) kažnjava se s 800 funti. Kazna za ponovljeni prekršaj je dupla, i tako sve do 6.400 funti. Domaćin žurke se kažnjava s 10.000 funti.
Pod razumnim razlozima za izlazak iz kuće se podrazumeva: kupovina osnovnih namirnica i lekova, susret s potpornim krugom ili dečjim negovateljem, deca mogu da posećuju roditelje koji žive odvojeno, rad ukoliko ne može da se obavlja od kuće (medicinsko osoblje, negovateljice, čistači, trgovci i sl.), obrazovanje, trening (na otvorenom), dečja nega, pregled kod doktora i hitni slučajevi, odlazak u crkvu ili slično, preseljenje, vežbanje na otvorenom. Putovanja su zabranjena osim u najhitnijim slučajevima.
Boris Džonson kaže da ove mere važe do 8. marta a da će onda razmotriti ponovo situaciju i odlučiti šta i kako dalje.
Sve novinske kuće, svi televizijski kanali i većina radio-programa prenosi ove informacije i njihov smisao je isti. Napao nas je vrlo opasan virus od koga se teško branimo. Virus ubija ljude. Onda ide obavezna poruka koju svi ponavljaju u besvest: nosite maske, sačuvajte sebe, svoju okolinu, Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS) i živote.
Zemlja je u metaratnom stanju, pa je i jezik koji se koristi prigodan. Žrtve su pale, ali se treba boriti dalje. To znači da se treba boriti ne samo protiv spoljašnjeg neprijatelja, opakog, nevidljivog virusa već i protiv još podmuklijeg neprijatelja – izdajnika u našim redovima. Dakle, neprijatelji su svi oni koji se protive, ali i oni što ne podržavaju vladine mere. Pa i oni koji postavljaju neugodna pitanja, naravno.
Pa ko postavlja neugodna pitanja u demokratskom društvu? Opozicija u Parlamentu? Ne, oni traže pooštravanje svih mera, bilo kojih, bilo kakvih mera i to što pre, samo pooštravanje. Mediji? Oni su na bastionu rodoljublja i u prvim redovima neravnopravne borbe protiv nevidljivog-nepostojećeg neprijatelja. Pa ko onda? Blogeri, tviteraši, nezavisni novinari, buntovnici i slična boranija iz podzemlja?
Da vidimo. Evo jednog primera koji može da ilustruje pojavu i ulogu alternativnih medija, kao i da objasni sadašnju kampanju protiv njih. Londonski Gardijan je oduvek važio za list tradicionalne levice, samozvanog liberalnog dela društva. U toj meri da je Gardijan, u vreme glavnog urednika Rasbridžera (1995–2015), objavio Vikiliks materijale Džulijana Asanža (2011). Ti su materijali bili kompromitujući po, između ostalih, američku vojsku i vladu, britanske bliske saradnike. Rasbridžer je posle te epizode otišao iz Gardijana da bi se konačno skrasio na prestižnom mestu direktora (principal) Ledi Margaret Hol koledža u Oksfordu. Ostali su verni čitaoci Gardijana u raljama nove uredničke garniture koja je sobom donela i taze političku i ideološku viziju sveta.
Onda je počeo rat u Ukrajini i krenula je poplava geopolitički podobnih izveštaja. Sve antirusko i sve s očiglednim ciljem da se stvori slika jedne agresivne ruske politike i invazije na susednu zemlju, ratnih zločina, opasnosti po ostatak sveta (Putin je Hitler) i tako dalje. Mnogi čitaoci su reagovali, u svojim komentarima ispod članaka, dodatnim pitanjima i smislenim diskusijama.

ULOGA ALTERNATIVNIH MEDIJA Nije ovo, ipak, više bio početak 1990-ih na Balkanu, gde su Si-En-En i Bi-Bi-Si imali ti privilegiju da izveštavaju ne obazirući se na trice i kučine kao što su činjenice. Nije to čak ni 1999. i „Milosrdni anđeo“, jer već postoje fejsbuk, tviter, votsap, jutjub, mobilni telefoni s kamerama… Informacije su dostupne i čitaoci postavljaju neugodna pitanja. Onda se među komentatorima pojavljuju plaćeni botovi koji jednostavno ometaju i onemogućavaju svaku smislenu komunikaciju, sve sedeći možda u nekom od mnogobrojnih kol-centara s indijskog potkontinenta. Mnogim redovnim čitaocima je čak i zabranjen pristup onlajn-sajtu i sekciji s komentarima. Takva nezdrava atmosfera kulminira februara 2015. kada grupa prokazanih, zabranjenih komentatora rešava da napravi svoj sajt u inat zvaničnom Gardijanu.
Sajt se zove Off-Guardian (pored Gardijana) postoji i dan-danas i kritički se odnosi na stanje u društvu i medijima. Komentari ispod svih članaka su otvoreni i bude ih po 500-600. Razmena informacija i mišljenja je nastavljena na ovoj „slobodnoj“ teritoriji. Off-Guardian objavljuje nekoliko članaka dnevno i redovni nedeljni pregled stanja u Gardijanu. I vaš dopisnik je svojevremeno emigrirao s Gardijana i sarađuje sa Of ekipom.
Takvi i slični alt-mediji su nastali, dakle, iz potrebe da se dođe do smislenih informacija, da se oformi neki koherentan pogled na svet i da se o tome može slobodno diskutovati.
Onda je došla 2016. godina – bregzit, pobeda Trampa na izborima, uspesi laburista i Džeremija Korbina. Sve je to bilo na krilima protoka informacija van kontrolisanih glavnih medijskih tokova. I tu je počeo novi informativni rat koji je poprimio oblike građanskog rata.
To je kulminiralo krajem prošle godine na američkim izborima kada su se kompanije Gugl, Fejsbuk i Tviter pridružile medijskoj blokadi predsednika koju su još 2016. ustanovili svi glavni američki i zapadnoevropski mediji. Antitrampovska histerija je bila potpuno zaglušujuća i zastrašujuća.
Trampa (za)sad više nema. Ostali su nam ovi medijski giganti koji sebi uzimaju za pravo da sprovode svoju politiku i određuju ko sme a ko ne sme da govori. Pa ni NKVD, KGB, Štazi, OZNA i UDBA nisu sekli telefonske žice disidentima. Lepo su prisluškivali. Ovima to sad nije dosta, hoće da seku.
Vlada nam, dakle, kaže da nosimo maske i peremo ruke kako bismo sačuvali nacionalnu zdravstvenu službu i spasavali živote. Zaveli su mere čiji smo spisak preneli na početku teksta. Dalje nam kažu da ćutimo, slušamo i da budemo dobri građani.
Dobro, a da li bih mogao da pitam da li je ovaj broj smrtnih slučajeva prouzrokovan virusom korona ili možda vašim pogrešnim merama koje su dovele do slabljenja svih osnovnih principa zdravstvene zaštite? Ne može. A da li je zaista izolovan laboratorijski ovaj virus ili…? Ne može. A zašto nikada ne intervjuišete doktore i naučnike koji se vrlo kritički osvrću na sve ove mere? Ne može. Da li je zaista tačno da neko ko nije bolestan može ipak da prenese bolest? Ćuti tu! A kad primim vakcinu, da li ću moći da se slobodno krećem? Ne! A da li sam bar zaštićen od bolesti? Ne! Pošto uvek ima i biće novih varijanti virusa, onda logično proizlazi da se nikada nećemo vratiti u bilo kakvo normalno stanje, zar ne? Ćuti! A zar nije Klaus Švab iz Svetskog ekonomskog foruma rekao da je ovo sjajna prilika za veliku promenu (Great Reset) u svetskim ekonomskim odnosima? A je li zaista radite na uvođenju digitalnih zdravstvenih propusnica i novca? Znaš šta, ti si, u stvari, jedan najobičniji provokator i Covid denier (neko ko poriče postojanje bolesti, odnosno virusa), teoretičar zavere i mi ćemo upozoriti tvog poslodavca na tvoje sasvim nezdrave mentalne običaje!
E pa onda dobro, idemo opet u ilegalu da tražimo prave odgovore. Kao da smo iz te ilegale ikada i izlazili. A ilegala su alt-sajtovi poput Of-Gardijana i Ju-Kej-kolumn, te čitava garda blogera. Jutjuberi bivaju odatle izbačeni, pa se sele na Bitšut (Bitchute). Tviteraši migriraju na parler, gab i telegram. Onda kreće lavina povika kako su to sve teorije zavere. Bil Gejts nije gušter. Nije. On je dobrotvor. Aha. Omogućio je vakcine. Neću da se vakcinišem tom neproverenom vakcinom. Pričaš gluposti, to je sve teorija zavere!
Sad je došlo čak dotle da kada u gugl ukucate pojam „conspiracy theory“, prvo dobijete objašnjenje nekog „nezavisnog“ fact checkera koji vam kaže da termin nije izmislila CIA povodom ubistva Džona Kenedija.
Ko god da je izmislio termin, malo je previše kolokvijalan za naš ukus. Pravilno bi bilo hipoteza zavere. Onda se hipoteza u naučnom postupku potvrđuje ili opovrgava. Kada se potvrdi, postaje teorija. Toliko o tome.

RAĐANJE DIKTATURE E, posle svega ovoga mnogi će reći da vladu ne treba ometati i da ih treba jednostavno pustiti da rade svoj posao. Odgovor na to je jednostavan, to tako možda radi u monarhijama i autokratskim režimima, ali ne i u demokratijama. Sloboda i ljudska prava nisu nešto što vlada „odozgo“ daruje građanima već se za ta prava bori opozicija, čiji je zadatak da se u ime nas građana kritički odnosi prema radu vlade i time je primorava na ustupke.
Zamislite samo britanski parlament. Levo sedi pozicija, a desno opozicija. Viču jedni na druge. Kada se ovi desno, opozicija, ućute, onda ovi levo rade šta im je volja, sprovodeći sve svoje privatne i klasne interese. I nije važno ko se nalazi u toj ulozi, stvar je u ljudskoj prirodi. Ako bilo kakvih sloboda ima, to je zato što su se naši prethodnici aktivno, kritički odnosili prema radu vlade i primoravali poziciju da uzima u obzir interese i zahteve građana.
Bez otvorenog dijaloga, bez diskusije, bez platforme gde bi se takva razmena mišljenja odvijala nema demokratije i ostaje nam samo plutokratija – vlast bogatih i uticajnih, vlast međunarodnih, globalnih korporacija i njihovih neprozirnih upravnih tela i feudalno ustoličenih direktora. Ne zaboravimo, u političkim teorijama sprega političkih struktura i korporacija ima svoje istorijski prepoznatljivo ime – fašizam!
Dakle, zamislite sada društvo kao parlament. Levo sede ovi koji gledaju televiziju i čitaju novine. Desno sede sledbenici alternativnih i socijalnih medija. Ovih levo, trenutno bar, ima mnogo više. Viču jedni na druge, ali se parlament nekako proširio i raspukao tako da je u sredini kanjon. Ovi levo i ovi desno se slabo čuju. Čista dreka, kakofonija. Mašu rukama i prete jedni drugima. Nešto između Krstarice Potemkin Sergeja Ejzenštajna i Čarlija Čaplina. Za razliku od remek-dela svetske neme kinematografije, u takvom naprslom parlamentu nema smislene komunikacije ni rasprave. Sistem je oštećen.
No kuda bismo mi, čak i u svemu ovome, bez bregzita. Evropska unija se žali da nema dovoljno vakcina i ne zna kako da ih raspodeli među zemljama članicama. Britanija i Srbija nemaju taj problem. Imaju mnoge druge, ali taj specifični problem nemaju. Britanci koriste ovu priliku da kažu kako je napuštanje EU bila ispravna odluka i da je ova kriza samo ogolela nemoć evropskog nedemokratskog i prenaduvanog administrativnog aparata.
U samoposlugama, ako do njih možete uopšte stići, primećena je nestašica banana. Kakve veze imaju banane s bregzitom, pa ne dolaze nam iz Nemačke? Ne prave Nemci valjda i banane? Ne dolaze, tačno, ali je Gana imala ugovor o isporuci banana s EU a ne s Britanijom. Trenutno se trguje po pravilima Svetske trgovinske organizacije, a i radi na novom bilateralnom ugovoru. U međuvremenu, sedimo zaključani po kućama. Provodimo vreme ispred ekrana kompjutera ili televizora, kako ko.
Primećena je i nova varijanta virusa. Posle kineskog, brazilskog i južnoafričkog stiže nam sad i…
Ali na Of-Gardijanu navode da virus nije laboratorijski izolovan i da mi u stvari… Ćuti bre više, nabavićemo ti i te banane iz Gane, prestani samo da se buniš!