Кога влада закључа тог медији преуме

Карантин Британија

Медији су нам јасно ставили до знања да је нација у рату с невидљивим непријатељем. После рата против тероризма ево сада и рата против вируса. У каратеу се борба против невидљивог непријатеља зове „ката“. Но да ли је то борба против невидљивог или против имагинарног, замишљеног непријатеља? Тај део никада није био довољно јасан. Мора бити да је то због лошег превода с јапанског језика

Од средине децембра прошле године Британија је у свом трећем закључавању (lockdown). Премијер Борис Џонсон је крајем јануара обзнанио да је број жртава короне у земљи достигао сто хиљада особа. У телевизијском преносу је изјавио саучешће породицама жртава и погнуо главу. Све новине и ТВ станице су пренеле информацију и слику – премијер погнуте главе.
Мере тренутног (неколико месеци) закључавања су следеће (односи се на Енглеску): Не мрдај из куће – излази једино због посла уколико не можеш да радиш од куће, рекреације или лекарског прегледа уколико не може да се обави телефонски; дозвољено је рекреирати се једном дневно у близини боравишта. Можете се рекреирати са члановима домаћинства, члановима вашег потпорног круга (2-3 именоване особе), или још једне особе; школе су затворене осим за ученике са специјалним потребама или за децу критични потребних радника (лекари, учитељи, професори универзитета, ватрогасци, полицајци, пекари и сл.). Универзитетска предавања су сва на даљину, преко интернета; није дозвољено никакво мешање са члановима друге кућне групе осим ако су у вашем потпорном кругу или пружају дечју негу; радње, рекреативни и центри забаве (биоскопи, позоришта и сл.) затворени су; пабови и ресторани су, такође, затворени уз дозвољену кућну испоруку хране, али не и алкохола.
Остају отворене самопослуге, продавнице прехрамбених производа и апотеке, цркве и други објекти за богослужење, бензинске пумпе, и аутомеханичари за преглед возила, праонице, банке и поште, доктори, зубари и ветеринари, јавни паркинзи, тоалети и игралишта.

СТВАР РАЗУМНОГ ИЗГОВОРА Даље, из куће се може изаћи само уколико имате разуман изговор (a reasonable excuse) и није дозвољено сретати се с пријатељима уколико не припадате истом потпорном кругу. Посета кућној забави с више од 15 људи (журка) кажњава се с 800 фунти. Казна за поновљени прекршај је дупла, и тако све до 6.400 фунти. Домаћин журке се кажњава с 10.000 фунти.
Под разумним разлозима за излазак из куће се подразумева: куповина основних намирница и лекова, сусрет с потпорним кругом или дечјим неговатељем, деца могу да посећују родитеље који живе одвојено, рад уколико не може да се обавља од куће (медицинско особље, неговатељице, чистачи, трговци и сл.), образовање, тренинг (на отвореном), дечја нега, преглед код доктора и хитни случајеви, одлазак у цркву или слично, пресељење, вежбање на отвореном. Путовања су забрањена осим у најхитнијим случајевима.
Борис Џонсон каже да ове мере важе до 8. марта а да ће онда размотрити поново ситуацију и одлучити шта и како даље.
Све новинске куће, сви телевизијски канали и већина радио-програма преноси ове информације и њихов смисао је исти. Напао нас је врло опасан вирус од кога се тешко бранимо. Вирус убија људе. Онда иде обавезна порука коју сви понављају у бесвест: носите маске, сачувајте себе, своју околину, Националну здравствену службу (NHS) и животе.
Земља је у метаратном стању, па је и језик који се користи пригодан. Жртве су пале, али се треба борити даље. То значи да се треба борити не само против спољашњег непријатеља, опаког, невидљивог вируса већ и против још подмуклијег непријатеља – издајника у нашим редовима. Дакле, непријатељи су сви они који се противе, али и они што не подржавају владине мере. Па и они који постављају неугодна питања, наравно.
Па ко поставља неугодна питања у демократском друштву? Опозиција у Парламенту? Не, они траже пооштравање свих мера, било којих, било каквих мера и то што пре, само пооштравање. Медији? Они су на бастиону родољубља и у првим редовима неравноправне борбе против невидљивог-непостојећег непријатеља. Па ко онда? Блогери, твитераши, независни новинари, бунтовници и слична боранија из подземља?
Да видимо. Ево једног примера који може да илуструје појаву и улогу алтернативних медија, као и да објасни садашњу кампању против њих. Лондонски Гардијан је одувек важио за лист традиционалне левице, самозваног либералног дела друштва. У тој мери да је Гардијан, у време главног уредника Расбриџера (1995–2015), објавио Викиликс материјале Џулијана Асанжа (2011). Ти су материјали били компромитујући по, између осталих, америчку војску и владу, британске блиске сараднике. Расбриџер је после те епизоде отишао из Гардијана да би се коначно скрасио на престижном месту директора (principal) Леди Маргарет Хол колеџа у Оксфорду. Остали су верни читаоци Гардијана у раљама нове уредничке гарнитуре која је собом донела и тазе политичку и идеолошку визију света.
Онда је почео рат у Украјини и кренула је поплава геополитички подобних извештаја. Све антируско и све с очигледним циљем да се створи слика једне агресивне руске политике и инвазије на суседну земљу, ратних злочина, опасности по остатак света (Путин је Хитлер) и тако даље. Многи читаоци су реаговали, у својим коментарима испод чланака, додатним питањима и смисленим дискусијама.

УЛОГА АЛТЕРНАТИВНИХ МЕДИЈА Није ово, ипак, више био почетак 1990-их на Балкану, где су Си-Ен-Ен и Би-Би-Си имали ти привилегију да извештавају не обазирући се на трице и кучине као што су чињенице. Није то чак ни 1999. и „Милосрдни анђео“, јер већ постоје фејсбук, твитер, вотсап, јутјуб, мобилни телефони с камерама… Информације су доступне и читаоци постављају неугодна питања. Онда се међу коментаторима појављују плаћени ботови који једноставно ометају и онемогућавају сваку смислену комуникацију, све седећи можда у неком од многобројних кол-центара с индијског потконтинента. Многим редовним читаоцима је чак и забрањен приступ онлајн-сајту и секцији с коментарима. Таква нездрава атмосфера кулминира фебруара 2015. када група проказаних, забрањених коментатора решава да направи свој сајт у инат званичном Гардијану.
Сајт се зове Off-Guardian (поред Гардијана) постоји и дан-данас и критички се односи на стање у друштву и медијима. Коментари испод свих чланака су отворени и буде их по 500-600. Размена информација и мишљења је настављена на овој „слободној“ територији. Оff-Guardian објављује неколико чланака дневно и редовни недељни преглед стања у Гардијану. И ваш дописник је својевремено емигрирао с Гардијана и сарађује са Оф екипом.
Такви и слични алт-медији су настали, дакле, из потребе да се дође до смислених информација, да се оформи неки кохерентан поглед на свет и да се о томе може слободно дискутовати.
Онда је дошла 2016. година – брегзит, победа Трампа на изборима, успеси лабуриста и Џеремија Корбина. Све је то било на крилима протока информација ван контролисаних главних медијских токова. И ту је почео нови информативни рат који је попримио облике грађанског рата.
То је кулминирало крајем прошле године на америчким изборима када су се компаније Гугл, Фејсбук и Твитер придружиле медијској блокади председника коју су још 2016. установили сви главни амерички и западноевропски медији. Антитрамповска хистерија је била потпуно заглушујућа и застрашујућа.
Трампа (за)сад више нема. Остали су нам ови медијски гиганти који себи узимају за право да спроводе своју политику и одређују ко сме а ко не сме да говори. Па ни НКВД, КГБ, Штази, ОЗНА и УДБА нису секли телефонске жице дисидентима. Лепо су прислушкивали. Овима то сад није доста, хоће да секу.
Влада нам, дакле, каже да носимо маске и перемо руке како бисмо сачували националну здравствену службу и спасавали животе. Завели су мере чији смо списак пренели на почетку текста. Даље нам кажу да ћутимо, слушамо и да будемо добри грађани.
Добро, а да ли бих могао да питам да ли је овај број смртних случајева проузрокован вирусом корона или можда вашим погрешним мерама које су довеле до слабљења свих основних принципа здравствене заштите? Не може. А да ли је заиста изолован лабораторијски овај вирус или…? Не може. А зашто никада не интервјуишете докторе и научнике који се врло критички осврћу на све ове мере? Не може. Да ли је заиста тачно да неко ко није болестан може ипак да пренесе болест? Ћути ту! А кад примим вакцину, да ли ћу моћи да се слободно крећем? Не! А да ли сам бар заштићен од болести? Не! Пошто увек има и биће нових варијанти вируса, онда логично произлази да се никада нећемо вратити у било какво нормално стање, зар не? Ћути! А зар није Клаус Шваб из Светског економског форума рекао да је ово сјајна прилика за велику промену (Great Reset) у светским економским односима? А је ли заиста радите на увођењу дигиталних здравствених пропусница и новца? Знаш шта, ти си, у ствари, један најобичнији провокатор и Covid denier (неко ко пориче постојање болести, односно вируса), теоретичар завере и ми ћемо упозорити твог послодавца на твоје сасвим нездраве менталне обичаје!
Е па онда добро, идемо опет у илегалу да тражимо праве одговоре. Као да смо из те илегале икада и излазили. А илегала су алт-сајтови попут Оф-Гардијана и Ју-Кеј-колумн, те читава гарда блогера. Јутјубери бивају одатле избачени, па се селе на Битшут (Bitchute). Твитераши мигрирају на парлер, габ и телеграм. Онда креће лавина повика како су то све теорије завере. Бил Гејтс није гуштер. Није. Он је добротвор. Аха. Омогућио је вакцине. Нећу да се вакцинишем том непровереном вакцином. Причаш глупости, то је све теорија завере!
Сад је дошло чак дотле да када у гугл укуцате појам „conspiracy theory“, прво добијете објашњење неког „независног“ fact checkera који вам каже да термин није измислила ЦИА поводом убиства Џона Кенедија.
Ко год да је измислио термин, мало је превише колоквијалан за наш укус. Правилно би било хипотеза завере. Онда се хипотеза у научном поступку потврђује или оповргава. Када се потврди, постаје теорија. Толико о томе.

РАЂАЊЕ ДИКТАТУРЕ Е, после свега овога многи ће рећи да владу не треба ометати и да их треба једноставно пустити да раде свој посао. Одговор на то је једноставан, то тако можда ради у монархијама и аутократским режимима, али не и у демократијама. Слобода и људска права нису нешто што влада „одозго“ дарује грађанима већ се за та права бори опозиција, чији је задатак да се у име нас грађана критички односи према раду владе и тиме је приморава на уступке.
Замислите само британски парламент. Лево седи позиција, а десно опозиција. Вичу једни на друге. Када се ови десно, опозиција, ућуте, онда ови лево раде шта им је воља, спроводећи све своје приватне и класне интересе. И није важно ко се налази у тој улози, ствар је у људској природи. Ако било каквих слобода има, то је зато што су се наши претходници активно, критички односили према раду владе и приморавали позицију да узима у обзир интересе и захтеве грађана.
Без отвореног дијалога, без дискусије, без платформе где би се таква размена мишљења одвијала нема демократије и остаје нам само плутократија – власт богатих и утицајних, власт међународних, глобалних корпорација и њихових непрозирних управних тела и феудално устоличених директора. Не заборавимо, у политичким теоријама спрега политичких структура и корпорација има своје историјски препознатљиво име – фашизам!
Дакле, замислите сада друштво као парламент. Лево седе ови који гледају телевизију и читају новине. Десно седе следбеници алтернативних и социјалних медија. Ових лево, тренутно бар, има много више. Вичу једни на друге, али се парламент некако проширио и распукао тако да је у средини кањон. Ови лево и ови десно се слабо чују. Чиста дрека, какофонија. Машу рукама и прете једни другима. Нешто између Крстарице Потемкин Сергеја Ејзенштајна и Чарлија Чаплина. За разлику од ремек-дела светске неме кинематографије, у таквом напрслом парламенту нема смислене комуникације ни расправе. Систем је оштећен.
Но куда бисмо ми, чак и у свему овоме, без брегзита. Европска унија се жали да нема довољно вакцина и не зна како да их расподели међу земљама чланицама. Британија и Србија немају тај проблем. Имају многе друге, али тај специфични проблем немају. Британци користе ову прилику да кажу како је напуштање ЕУ била исправна одлука и да је ова криза само оголела немоћ европског недемократског и пренадуваног административног апарата.
У самопослугама, ако до њих можете уопште стићи, примећена је несташица банана. Какве везе имају банане с брегзитом, па не долазе нам из Немачке? Не праве Немци ваљда и банане? Не долазе, тачно, али је Гана имала уговор о испоруци банана с ЕУ а не с Британијом. Тренутно се тргује по правилима Светске трговинске организације, а и ради на новом билатералном уговору. У међувремену, седимо закључани по кућама. Проводимо време испред екрана компјутера или телевизора, како ко.
Примећена је и нова варијанта вируса. После кинеског, бразилског и јужноафричког стиже нам сад и…
Али на Оф-Гардијану наводе да вирус није лабораторијски изолован и да ми у ствари… Ћути бре више, набавићемо ти и те банане из Гане, престани само да се буниш!


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *