Amandman i poslednja šansa

Kakva je veza između vakcina, „Jovanjice“ i „Krušika“ i pretnji Valentina Incka, i zašto bi Aleksandar Vulin trebalo da obrati pažnju na reči Viktora Orbana

Šefovi diplomatije članica Evropske unije, javlja briselski portal „Politiko“, mnogo su se obradovali jer je njihovom virtuelnom sastanku ovog ponedeljka prisustvovao i američki državni sekretar Entoni Blinken. I još više zato što je strpljivo saslušao šta je imalo da kaže svih 27 njih, a možete samo da zamislite koliko je strpljenja trebalo imati da bi se saslušalo ono što su rekli, na primer, Bugarka Ekaterina Zaharijeva, ili Estonka Eva-Marija Limets, ili Maltežanin Evarist Bartolo i da ih ne nabrajamo dalje, jasno je na šta mislimo, naime, mora da je tamo baš podrhtavalo, što od upadljivih autoriteta ovih značajnih ličnosti, što od moći država koje oni predstavljaju. [restrict]

BLINKENOVA ZAINTERESOVANOST No našu pažnju, taman koliko je naravno ne zaslužuju spomenuti Limets, Bartolo i bugarska ministarka, privukao je onaj deo informacije portala „Politiko“ koji se odnosi na reči Entonija Blinkena: „Prema rečima troje diplomata, Blinken je signalizirao zainteresovanost za evropsko susedstvo, i naročito je istakao da su SAD spremne za rad na stabilizaciji Zapadnog Balkana.“
Podsećamo, za slučaj da je to potrebno, i da se, prilikom svog prvog – prvog, pa zato ima naročitu važnost – telefonskog razgovora s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, skoro tačno mesec dana ranije (25. januara), predsednik SAD Džozef Bajden, izražavajući „nameru da revitalizuje transatlantsko savezništvo“, sa svojom sagovornicom saglasio da „zajedno rade na zajedničkim spoljnopolitičkim prioritetima, koji uključuju Avganistan, Kinu, Iran, Rusiju, Ukrajinu i Zapadni Balkan“.
Što znači da im se i definitivno nalazimo na nišanu, to jest upravo na onoj liniji vatre na koju nas je svojevremeno, ne tako davno, stavio Blinkenov kolega Džon Keri, državni sekretar SAD u administraciji Baraka Obame. Pri čemu, tek da ništa ne ostane nejasno, stabilizacija Zapadnog Balkana koju je sad spomenuo Blinken zapravo podrazumeva potpuno podvrgavanje Zapadnog Balkana američkom interesu i uticaju; stabilno je ono što oni kontrolišu, nestabilno sve ostalo. A kako se NATO pokazao kao najefikasniji mehanizam totalne kontrole, kako prostora koji sačinjava Evropsku uniju, tako i svih koji su naterani da žele da joj se priključe, jednako je jasno i da jedino nestabilno područje na Z. Balkanu, ono dakle koje nije pod njihovom šapom, jesu Srbija i Republika Srpska.
Eto ključa za sporazumevanje s onim što nam se događa.

PRETNJA VALENTINA INCKA Počev od Republike Srpske koja je, evo još jednog važnog podsećanja, posebno targetirana u nedavno formulisanoj NATO strategiji za narednih 10 godina.
A sada guvernator Bosne i Hercegovine Valentin Incko od Republike Srpske ultimativno zahteva da svojim nekadašnjim liderima Biljani Plavšić, Radovanu Karadžiću i Momčilu Krajišniku oduzme odlikovanja; i da, pride, do 11. jula ove godine, simbolika je očigledna koliko i njihova namera, donese Zakon o zabrani negiranja genocida.
„Ovo je poslednja šansa. Biće posledica ako se to ne uradi“, pripretio je preko televizije.
Nakon što im je, posle ruskog veta u Savetu bezbednosti, propala namera da Republiku Srpsku proglase za genocidnu tvorevinu pa da time otvore put ka njenom razvlašćivanju – a sve to da bi BiH uvukli u NATO – sada se evidentno ka istom cilju kreće drugim putem. Tako da se Srpskoj unutar BiH zabrani da se usprotivi odluci da je genocidna.
Dok upravo Inckov zahtev da Plavšićevoj, Karadžiću i Krajišniku budu oduzeta odlikovanja potvrđuje da je dat signal za početak akcije. Ova odlikovanja, naime, njima troma dodeljena su još 2016, povodom četvrt veka osnivanja Skupštine srpskog naroda u BiH, a Incku su počela da smetaju tek – ili: baš – sada…

REZOLUCIJA EVROPSKOG PARLAMENTA Isto se odnosi i na amandman nekolicine poslanika Evropskog parlamenta, inače žalosno nebitnog tela osim kada je reč o prinadležnostima njegovih članova, na rezoluciju o Srbiji koja treba da bude usvojena za oko mesec dana.
U tom amandmanu, koji je ovih dana izazvao interesantnu iako predvidljivu reakciju naših vlasti, spominju se, kako su preneli mediji, slučajevi „Jovanjica“, „Krušik“, Savamala, čak i „Telekom“ jer se drznuo da štiti svoj poslovni interes, umesto, valjda, da radi za račun svojih konkurenata.
Vlast je reagovala burno zato što je ispravno osetila da je upravo ona prava meta ovog amandmana.
I nema spora da je u pravu. Valjda bi do sada svima nama moralo da postane jasno da je, u svim ovakvim slučajevima, istina potpuno nebitna, te da naši zapadni prijatelji zapravo i nisu toliko zainteresovani za rešavanje naših problema, korupcije i zloupotrebe vlasti recimo, da bi nama bilo bolje, već su im oni važni samo da bi preko njih ostvarili neke svoje interese. Uostalom, znamo koliko ih je potresao način na koji je Milo Đukanović vladao u Crnoj Gori, sve dok im je isporučivao ono što je od njega traženo.
Isto je i sada. Ovaj amandman i predstojeću rezoluciju, iako nebitne same po sebi, treba shvatiti kao deo njihovog pokušaja da preko naših leđa ovde postignu ono što oni žele, a ne ono što nama koristi. Uostalom, evo još jedne neprijatne istine, ma kako nam se predstavljali, oni nisu dobrotvori koji su plaćeni da nama ulepšaju život.
I to mora unapred da bude jasno.

VULINOVA PORUKA Tek, zato što je vlast osetila da je na udaru, ili zato što je osetila da je na udaru da bi se udarilo na Srbiju, razume se da bi bilo lepše ako je ovo drugo, iz Beograda je stigla reakcija koja je, nažalost, isuviše kočoperna da bi predstavljala i zvaničnu politiku.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin poručio je da, „ako već nisu mogli, ili nisu hteli da nam pošalju vakcine, poslanici EU nisu morali da nam šalju ni svoje amandmane… Pošto ste medicinsku opremu i vakcine sačuvali za sebe, molim Evropljane da svoje političke stavove, pritiske na naše pravosuđe i licemerje, tako, zadrže za sebe“.
Uz napomenu: „Srbiju prema EU privlači ekonomija, a od EU je odbija politika.“
Vulin je, naravno, samo delimično u pravu. Jer prema EU ne bi trebalo da nas privlači ni ekonomija, o čemu bi mogao da se obavesti kod premijera Mađarske Viktora Orbana. Koji je prošlog novembra, u svađi s Martinom Šulcom, otkrio neprijatnu istinu da „bogatije zemlje EU, sa Nemačkom na čelu, godišnje uzmu oko šest milijardi evra Mađarskoj, pod raznim izgovorima, dok Mađarska od EU dobije četiri milijarde evra iz budžeta“.
A kad smo već kod prednosti od članstva u EU u zamenu za odricanje od sopstvene volje i potreba, vredi imati u vidu i gorke reči opomene hrvatskog predsednika Zorana Milanovića: „Ako je dostupna, vakcinu bih kupio i od čečenske mafije. Kakav Brisel, kad je frka nema Brisela, radiš u svom interesu. Ruska vakcina postoji i sad nam treba.“
Ali Hrvatima ona nije dostupna. Zato što su ih njihovi NATO vlasnici stabilizovali na isti onaj način na koji bi sad Blinken i nas da stabilizuje, doduše, Hrvati se svojoj okupaciji tradicionalno nisu opirali.
No to je njihov problem. A mi, ako je imamo, pamet u glavu. Da napokon shvatimo da Incko i njegovi šefovi blefiraju. Nije, naime, ovo naša poslednja šansa već njihova…

[/restrict]