Амандман и последња шанса

Каква је веза између вакцина, „Јовањице“ и „Крушика“ и претњи Валентина Инцка, и зашто би Александар Вулин требало да обрати пажњу на речи Виктора Орбана

Шефови дипломатије чланица Европске уније, јавља бриселски портал „Политико“, много су се обрадовали јер је њиховом виртуелном састанку овог понедељка присуствовао и амерички државни секретар Ентони Блинкен. И још више зато што је стрпљиво саслушао шта је имало да каже свих 27 њих, а можете само да замислите колико је стрпљења требало имати да би се саслушало оно што су рекли, на пример, Бугарка Екатерина Захаријева, или Естонка Ева-Марија Лиметс, или Малтежанин Еварист Бартоло и да их не набрајамо даље, јасно је на шта мислимо, наиме, мора да је тамо баш подрхтавало, што од упадљивих ауторитета ових значајних личности, што од моћи држава које они представљају.

[restrict]

БЛИНКЕНОВА ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ Но нашу пажњу, таман колико је наравно не заслужују споменути Лиметс, Бартоло и бугарска министарка, привукао је онај део информације портала „Политико“ који се односи на речи Ентонија Блинкена: „Према речима троје дипломата, Блинкен је сигнализирао заинтересованост за европско суседство, и нарочито је истакао да су САД спремне за рад на стабилизацији Западног Балкана.“
Подсећамо, за случај да је то потребно, и да се, приликом свог првог – првог, па зато има нарочиту важност – телефонског разговора с немачком канцеларком Ангелом Меркел, скоро тачно месец дана раније (25. јануара), председник САД Џозеф Бајден, изражавајући „намеру да ревитализује трансатлантско савезништво“, са својом саговорницом сагласио да „заједно раде на заједничким спољнополитичким приоритетима, који укључују Авганистан, Кину, Иран, Русију, Украјину и Западни Балкан“.
Што значи да им се и дефинитивно налазимо на нишану, то јест управо на оној линији ватре на коју нас је својевремено, не тако давно, ставио Блинкенов колега Џон Кери, државни секретар САД у администрацији Барака Обаме. При чему, тек да ништа не остане нејасно, стабилизација Западног Балкана коју је сад споменуо Блинкен заправо подразумева потпуно подвргавање Западног Балкана америчком интересу и утицају; стабилно је оно што они контролишу, нестабилно све остало. А како се НАТО показао као најефикаснији механизам тоталне контроле, како простора који сачињава Европску унију, тако и свих који су натерани да желе да јој се прикључе, једнако је јасно и да једино нестабилно подручје на З. Балкану, оно дакле које није под њиховом шапом, јесу Србија и Република Српска.
Ето кључа за споразумевање с оним што нам се догађа.

ПРЕТЊА ВАЛЕНТИНА ИНЦКА Почев од Републике Српске која је, ево још једног важног подсећања, посебно таргетирана у недавно формулисаној НАТО стратегији за наредних 10 година.
А сада гувернатор Босне и Херцеговине Валентин Инцко од Републике Српске ултимативно захтева да својим некадашњим лидерима Биљани Плавшић, Радовану Караџићу и Момчилу Крајишнику одузме одликовања; и да, приде, до 11. јула ове године, симболика је очигледна колико и њихова намера, донесе Закон о забрани негирања геноцида.
„Ово је последња шанса. Биће последица ако се то не уради“, припретио је преко телевизије.
Након што им је, после руског вета у Савету безбедности, пропала намера да Републику Српску прогласе за геноцидну творевину па да тиме отворе пут ка њеном развлашћивању – а све то да би БиХ увукли у НАТО – сада се евидентно ка истом циљу креће другим путем. Тако да се Српској унутар БиХ забрани да се успротиви одлуци да је геноцидна.
Док управо Инцков захтев да Плавшићевој, Караџићу и Крајишнику буду одузета одликовања потврђује да је дат сигнал за почетак акције. Ова одликовања, наиме, њима трома додељена су још 2016, поводом четврт века оснивања Скупштине српског народа у БиХ, а Инцку су почела да сметају тек – или: баш – сада…

РЕЗОЛУЦИЈА ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА Исто се односи и на амандман неколицине посланика Европског парламента, иначе жалосно небитног тела осим када је реч о принадлежностима његових чланова, на резолуцију о Србији која треба да буде усвојена за око месец дана.
У том амандману, који је ових дана изазвао интересантну иако предвидљиву реакцију наших власти, спомињу се, како су пренели медији, случајеви „Јовањица“, „Крушик“, Савамала, чак и „Телеком“ јер се дрзнуо да штити свој пословни интерес, уместо, ваљда, да ради за рачун својих конкурената.
Власт је реаговала бурно зато што је исправно осетила да је управо она права мета овог амандмана.
И нема спора да је у праву. Ваљда би до сада свима нама морало да постане јасно да је, у свим оваквим случајевима, истина потпуно небитна, те да наши западни пријатељи заправо и нису толико заинтересовани за решавање наших проблема, корупције и злоупотребе власти рецимо, да би нама било боље, већ су им они важни само да би преко њих остварили неке своје интересе. Уосталом, знамо колико их је потресао начин на који је Мило Ђукановић владао у Црној Гори, све док им је испоручивао оно што је од њега тражено.
Исто је и сада. Овај амандман и предстојећу резолуцију, иако небитне саме по себи, треба схватити као део њиховог покушаја да преко наших леђа овде постигну оно што они желе, а не оно што нама користи. Уосталом, ево још једне непријатне истине, ма како нам се представљали, они нису добротвори који су плаћени да нама улепшају живот.
И то мора унапред да буде јасно.

ВУЛИНОВА ПОРУКА Тек, зато што је власт осетила да је на удару, или зато што је осетила да је на удару да би се ударило на Србију, разуме се да би било лепше ако је ово друго, из Београда је стигла реакција која је, нажалост, исувише кочоперна да би представљала и званичну политику.
Министар унутрашњих послова Александар Вулин поручио је да, „ако већ нису могли, или нису хтели да нам пошаљу вакцине, посланици ЕУ нису морали да нам шаљу ни своје амандмане… Пошто сте медицинску опрему и вакцине сачували за себе, молим Европљане да своје политичке ставове, притиске на наше правосуђе и лицемерје, тако, задрже за себе“.
Уз напомену: „Србију према ЕУ привлачи економија, а од ЕУ је одбија политика.“
Вулин је, наравно, само делимично у праву. Јер према ЕУ не би требало да нас привлачи ни економија, о чему би могао да се обавести код премијера Мађарске Виктора Орбана. Који је прошлог новембра, у свађи с Мартином Шулцом, открио непријатну истину да „богатије земље ЕУ, са Немачком на челу, годишње узму око шест милијарди евра Мађарској, под разним изговорима, док Мађарска од ЕУ добије четири милијарде евра из буџета“.
А кад смо већ код предности од чланства у ЕУ у замену за одрицање од сопствене воље и потреба, вреди имати у виду и горке речи опомене хрватског председника Зорана Милановића: „Ако је доступна, вакцину бих купио и од чеченске мафије. Какав Брисел, кад је фрка нема Брисела, радиш у свом интересу. Руска вакцина постоји и сад нам треба.“
Али Хрватима она није доступна. Зато што су их њихови НАТО власници стабилизовали на исти онај начин на који би сад Блинкен и нас да стабилизује, додуше, Хрвати се својој окупацији традиционално нису опирали.
Но то је њихов проблем. А ми, ако је имамо, памет у главу. Да напокон схватимо да Инцко и његови шефови блефирају. Није, наиме, ово наша последња шанса већ њихова…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *