Hibridni udar

Prisluškivanje predsednika je priprema za nasilno rušenje vlasti u Srbiji

U ovom trenutku ne može se verovati nekim pozitivnim diplomatskim porukama nove američke administracije da će se višedecenijska agresivna politika prema Srbiji promeniti.
I pre inauguracije Džozefa Bajdena nova strategija moćnih zapadnih obaveštajnih službi u planiranju hibridnih operacija prema Srbiji postaje vidljiva, a postaje i sve jasnije da se u novoj strategiji na predsednika Aleksandara Vučića i njegovu političku garnituru više ne gleda kao na moguće saveznike. Već je u planu nasilna promena vlasti u Srbiji i instaliranje političkih poslušnika preko kojih će svi interesi velikih zapadnih sila i njihovih satelita na Balkanu biti ostvareni.

POGREŠNA PROCENA Shvatili su da pritiscima i lažnim obećanjima ne mogu prisiliti niti privoleti predsednika Vučića da zanemari srpske vitalne interese. Do sada su preko unutrašnje agenture uložili više od 800 miliona dolara za njegovo kompromitovanje, ali to nije dalo očekivane rezultate. Zato planiraju mnogo jači hibridni udar, sa ciljem nasilne promene vlasti, bez obzira na podršku koju uživa predsednik Vučić.
Kao i ranije, i ove, najnovije procene situacije u Srbiji su im katastrofalno loše, jer su zaključili da će svi njihovi planovi vezani za Balkan biti ostvareni uklanjanjem jednog čoveka iz političkog života Srbije. Da će uklanjanjem Aleksandra Vučića nestati politika suštinske nezavisnosti i vojne neutralnosti Srbije, da će Srbija istog časa ući u NATO i priznati nezavisnost „Kosova“, da će nestati Republika Srpska i BiH postati unitarna, i da interese i prava Srba na Balkanu više niko neće smeti ni da spomene. Nisu shvatili da aktuelna politika nije odluka predsednika Vučića nego volja većine srpskog naroda, koju je on samo trasirao i pretvorio u praksu.
Već smo navikli da se njihove greške u procenama lome preko naših leđa i znamo da Srbiju čeka težak period pritisaka, ucena, podrivanja i destabilizacije. Toga je svestan i predsednik Vučić, koji često na to upozorava srpski korpus. Čini se da je i njegov odlazak na Hilandar bio u funkciji homogenizacije nacije i jačanja jedinstva u odbrani nacionalnih interesa.
Heterogene snage koje su se udružile u prljavom poslu protiv Srbije u ovom trenutku izgledaju kao internacionalne interesne grupe koje su samo čekale pobedu Bajdena, ali u perspektivi možemo za protivnike očekivati moćne zapadne države, njihove satelite iz našeg okruženja i unutrašnje podrivačke snage. Prisluškivanje predsednika Vučića treba shvatiti kao napad na državu i pokušaj državnog udara, a ne kao napad na njega lično. Ne treba da nas zbunjuje činjenica da je prisluškivan i u periodu zatišja hibridnog rata (pred kraj Trampovog mandata), jer se obaveštajni rad nikada ne prekida, bez obzira na kvalitet međudržavnih odnosa.

[restrict]

SLUŽBA I MAFIJA Do sada je utvrđeno da je predsednik prisluškivan u dugom periodu od godinu i po dana, da su prisluškivanje vršili policajci Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije, i da nije prisluškivan samo predsednik nego i njegova bliska rodbina, prijatelji i saradnici.
Prvi zaključak koji se nameće jeste da je predsednika prisluškivao kriminalizovani deo policije za koji već znamo da je pod uticajem mafije. Međutim, zaključiti da je to rađeno po odluci i naredbi mafijaških bosova bilo bi potpuno pogrešno. Treba poći od činjenice da se iza prisluškivanja predsednika i drugih ključnih ličnosti neke države po pravilu stoji neka od najmoćnijih svetskih obaveštajnih službi. Mafija može biti upotrebljena kao izvršilac, ali nema mnogo smisla da mafijaški bosovi budu krajnji nalogodavci i finansijeri takve operacije.
Tražiti motiv u tome što je predsednik Vučić objavio rat mafiji, i smatrati da je ovo prisluškivanje njihov protivudar, nije logično. Mafijaške bosove i njihove rezone ne treba potcenjivati. Oni i te kako znaju da je svaka država jača od mafije i da je ovo situacija kada treba da budu u defanzivi i u dubokoj ilegali. Zašto bi oni prisluškivali predsednika države i rizikovali da navuku na sebe ceo državni represivni aparat?
Doduše, oni su nedavno ispoljili neverovatnu drskost – prisluškivali su operativce BIA, ali tada su imali potpuno jasan cilj, da utvrde dokle je stigla istraga protiv važnih kriminalaca i da li im preti opasnost od hapšenja. Sada imamo informaciju da su prisluškivali i šefa BIA Bratislava Gašića. Mafija toliko ne bi rizikovala, i možemo biti sigurni da se u lancu primopredaje informacija o predsedniku, od izvršilaca do krajnjih korisnika, nalaze dobro instruisani i obučeni strani špijuni, a ne obični kriminalci.
Mafijaški bosovi nisu glupi i znaju da izvuku pouke iz tuđih grešaka. Nakon atentata na premijera Zorana Đinđića uništen je najjači kriminalni klan na Balkanu – zemunski, bez ikakve šanse da se suprostavi onako slaboj državi kakva je bila u to vreme. Zašto bi aktuelni kriminalci reskirali da prođu isto tako? Njihov interes nije da prisluškuju predsednika, bez obzira što im je on objavio rat.
Takvo interesovanje i spremnost na rizik možemo očekivati od političkih i tajkunskih struktura u Srbiji i od najjačih obaveštajnih službi sa Zapada. Najispravnije bi bilo zaključiti da su moćne obaveštajne službe preko unutrašnjih interesnih grupa koje rade na rušenju Vučića saznale da postoje uslovi da se predsednik prisluškuje, i da su to iskoristile. Druga je stvar da li će istražni organi uspeti to i da dokažu. Dokazivanje špijunaže u našoj zemlji je tradicionalno nespretno i neuspešno, što se vidi po nekim maratonskim suđenjima i onda kada su činjenice poprilično jasne.

PECANJE PREDSEDNIKA Objavljeni spisak prisluškivanih lica bliskih predsedniku Vučiću sugeriše da on nije „stavljen na mere“ direktno, pod svojim imenom i funkcijom, nego da je korišćen stari „trik“ moćnika bezbednosnih službi koji su svoje teške zloupotrebe pokušavali da „ozakone“. Lažno su za teška krivična dela optužili lica iz predsednikovog okruženja, sa kojima često kontaktira, na osnovu čega su mogli dobiti dozvole suda, i predsednik bi se prilikom prisluškivanja „slučajno upecao“.
Prvo, takva podvala je izvodljiva na nižem nivou, a kada je u pitanju predsednik, on mora istog trenutka biti obavešten a fono-materijal uništen (na osnovu mera kontraobaveštajne zaštite najviših ličnosti u državi).
Drugo što ovu podvalu čini besmislenom jeste činjenica da je licima sa ovog spiska teško prišiti teško krivično delo zbog kojeg se može dobiti odobrenje suda za prisluškivanje (predsednikov brat Andrej Vučić, sin Danilo, zatim šef BIA Gašić, ministar inostranih poslova Nikola Selaković, gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik SNS Miloš Vučević, poslanik u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović i, ko zna zašto se na spisku našao, predsednik FK „Crvena zvezda“Zvezdan Terzić). Tako sa stanovišta zloupotrebe, nezakonitosti i krivične odgovornosti nema mnogo razlike da li je predsednik Srbije prisluškivan direktno ili indirektno, jer su i u jednom i u drugom slučaja u pitanju apsolutno nezakonite radnje.

POKUŠAJ KOMPROMITOVANJA Za svaku obaveštajnu službu, bez obzira na to koliko je moćna, prisluškivanje predsednika strane države i lica iz njegovog okruženja predstavlja veliki uspeh. Možemo zamisliti šefa obaveštajne operacije prema Srbiji koji referiše svojim šefovima: „Prisluškujemo predsednika Srbije, njegovu rodbinu, njegove prijatelje i saradnike, i prisluškujemo šefa najjače srpske tajne službe.“ Bez obzira na rezultate prisluškivanja, nema većeg uspeha od toga, i to malo koja služba može ostvariti. Koliko je veliki njihov uspeh, toliko su naše tajne službe zatajile – BIA u zaštiti predsednika države, a VBA i VOA u zaštiti vrhovnog komandanta oružanih snaga.
Da je u pitanju neki standardni obaveštajni prodor prema šefu strane države, cilj bi bio da se otkrije stvarno političko raspoloženje tipovane ličnosti i neki budući planovi i stavovi zemlje koju predstavlja. Obično je stvarno raspoloženje maskirano diplomatskom šminkom, a planovi prikriveni da ne bi bili osujećeni od strane onoga kome ne odgovaraju. Nije to ništa neobično, da niko nikome ne veruje, i da se i prijatelji kontrolišu i proveravaju. Štaviše, takav nastup nije posebno zabrinjavajući zato što u sebi ne nosi destrukciju.
Kada je u pitanju prisluškivanje predsednika Vučića, stvar je sasvim drugačija i krajnje zabrinjavajuća jer je destrukcija, a možda i nešto mnogo gore, suština obaveštajne aktivnosti.
Naš predsednik se prisluškuje isključivo zbog toga da bi dobijene informacije služile za pravljenje konkretnih planova za nasilnu promenu vlasti u Srbiji. U svakom slučaju biće zloupotrebljene: za fabrikovanje novih lažnih afera; pokušaje kompromitovanja njegove ličnosti; rušenja ličnog i rejtinga njegove stranke; da se što pre sazna strategija za neke buduće izbore kako bi se mogla ometati i podrivati; tražiće se bilo kakav povod za rušilačke demonstracije, nemire i nasilje svake vrste, a sve to u cilju potpune destabilizacije države.
Zbog činjenice da su svi dugogodišnji pokušaji kompromitovanja predsednika Vučića bili potpuno neuspešni, moramo se upitati zašto bi oni to i dalje pokušavali kada unapred znaju da rezultata neće biti. Ili se iza prisluškivanja krije neka druga, drastičnija namera?
Ne mora predsednik Vučić da se ruši kroz unutrašnje nemire, destabilizacijom ili optužbama da je lažirao izbore. Može fizički da se ukloni putem atentata. Dugoročno prisluškivanje može poslužiti da se detaljno izuči njegovo kretanje po vremenu i prostoru, da se izuče njegove navike i učestalost pojavljivanja na nekim mestima. Može se utvrditi gde i kada je najranjiviji, kada mu je obezbeđenje oslabljeno i manje oprezno. Ako se sve kockice slože, takva mogućnost provocira planere hibridnih operacija (koji su odavno nervozni zbog promašaja i neuspeha) da sve probleme reše jednim potezom. To ne znači da takvi planovi već postoje, ali bezbednosne službe u svojim planovima obezbeđenja predsednika sada još više moraju imati u vidu i takvu mogućnost.

SANACIJA ŠTETE Specijalni savetnik ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, advokat Svetozar Vujačić u javnost je izneo još jedan veoma važan detalj – da predsednik Vučić odavno zna da ga prisluškuju i da rokada ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova nije slučajna. To je za istragu odlična stvar, jer znači da su aktivnosti izvršilaca prisluškivanja izvesno vreme praćene. Sada je potpuno jasno zašto je Aleksandar Vulin, kao političar od najvećeg poverenja predsednika Vučića, postavljen na mesto ministra unutrašnjih poslova. Poznata je njegova energija i upornost u rešavanju najtežih problema, i jedno je sigurno – on neće odustati. Rekao je da će utvrditi „ili ga neće biti“ ne samo ko je izvršilac nego ko je nalogodavac.
Prvo treba sprovesti suspenzije odgovornih kako bi se sprečila svaka mogućnost da se nezakonito prisluškivanje nastavi. Istraga mora biti forsirana, detaljna i uporna, i ne može se zatvoriti pre potpunog razjašnjavanja obaveštajne afere. Nakon toga, zavisno od rezultata istrage, sledi odgovornost – smene, krivične prijave, hapšenja i suđenja. Paralelno treba, kao kod potresa, utvrditi štetu koja je nastala, šta se može popraviti i „renovirati“, a šta se mora rušiti i graditi od temelja.
Od efikasnosti i brzine istrage i od preduzetih mera zavisi da li će ova afera oslabiti ili ojačati obaveštajno-bezbednosni sistem Srbije. Čišćenje službi od korumpiranih policajaca i špijuna unaprediće sistem. I ne samo to, ova situacija nameće neophodnost sklanjanja nesposobnih i nestručnih kadrova na svim nivoima i ponovo skreće pažnju na to koliko je kadrovska politika u državnim institucijama važna i koliko mora biti zasnovana na stručnosti i sposobnostima, a nikako na stranačkim ili nekim drugim kriterijumima. Nezakonito prisluškivanje kod nas nije ništa novo nego se dešava sukcesivno, zato što redovno izostaje odgovornost. Ako i ovoga puta ona prava (krivična) odgovornost izostane, nezakonito prisluškivanje državnog vrha Srbije sigurno će se ponoviti.

[/restrict]