#Global OdeToJoy

Kako je u čast velikom Betovenu poslata poruka: doviđenja, maestro, i hvala na lepoti koju ste nam ostavili!

Decembra 2020. obeleženo je 250 godina od Betovenovog zvaničnog ulaska u život, krštenja (tačan datum rođenja možda je bio dan ranije) i to će biti kraj Betovenove godine. Nezadovoljan i neshvaćen u svakodnevnom životu, posledica prerane gluvoće, ali i naslednih opterećenja, postajao je nastrani osobenjak kome su se deca podsmevala na ulici. Bolovao je od niza bolesti od detinjstva, ali mu je najteže padala rana gluvoća, koja je nastupila u 26. godini života. Taj gubitak mu je ne samo otežavao put ka slavi već je pothranjivao i pojačavao urođena raspoloženja hipohondrije, melanholije, mizantropije i pesimizma. Često je razmišljao o samoubistvu. Do sada niko nije uspeo da objasni kako je gluvi i nesrećni muzičar napisao najlepše stranice svetske muzike neprolazne transcendentnosti. Francuski otolog Pol Garno je smatrao „da je bio rođen gluv, ne bi nikad mogao biti muzičar. Zvučne slike nagomilane u tom moćnom mozgu za vreme prve polovine njegovog života bile su dovoljne da pothrane zadivljujuću bujnost, koja se ispoljila u njegovim besmrtnim delima. On je zaboravio muziku svojih prethodnika i hranio se isključivo svojom“.
Betovenovi odnosi sa ženama bili su neostvareni. Zaljubljivao se ili u lepe aristokratkinje koje se nikada ne bi udale za pripadnika građanskog sloja, ili u udate žene. Jedina žena s kojom je ostvario smisleni i trajni odnos do smrti, jedna od najstarijih i najiskrenijih Betovenovih prijateljica bila je Nanet Štrajher, vrsna graditeljka klavira, među najboljima u Evropi. Do 1809. godine. Nanet je značajno unapredila dizajn svog oca, izrađujući neke od najvećih, najzvučnijih i najizdržljivijih klavira u Beču koji su odgovarali Betovenu pošto je zbog gubljenja sluha nemilice masakrirao osetljivije instrumente. Razvio se odnos poverenja i prijateljstva, pa je Nanet 1817. pristala da upravlja Betovenovim haotičnim domaćinstvom. Kompozitor je u to vreme prolazio kroz jednu od mnogih kriza koje su obeležile njegov život. Sluh mu se pogoršao i bio je u kreativnom padu. Tokom narednih 18 meseci napisao joj je preko 60 pisama sa zahtevima oko brige o njegovom vešu, krpljenja čarapa i u vezi s kupovinom namirnica. Nanet nije bila lepa, ali je bila srdačna, saosećajna i velikodušna i on ju je zvao svojom dobrom Samarićankom. Kompozitor i graditeljka klavira održali su svoj iskreni prijateljski odnos više od dve decenije, sve do njegove smrti, u vezi koja je bila jedinstvena i po posvećenosti klaviru. Preuzevši kućne dužnosti, Nanet je Betovenu omogućila da se potpuno posveti komponovanju, da napiše svoju najambiciozniju sonatu za klavir, kolosalnu Hamerklavir op. 106.
Nažalost, velika godišnjica 2020. u slavu Betovena nije prošla najbolje. S praznim koncertnim dvoranama i otkazanim nastupima, nije bilo velikih slavljeničkih događaja koje smo očekivali. U ovakvom vremenu Betovenove poruke jedinstva, zajedništva i radosti potrebne su nam više nego ikad. Gugl je za taj dan planirao grandiozni virtuelni dobrotvorni koncert na kome deset orkestara sa šest kontinenata sviraju Odu radosti kako bi prikupili novac za muzičare ugrožene pandemijom. Originalnu globalnu Odu radosti optimistički je za 2020. planirala američka dirigentkinja Merin Alsop u partnerstvu s njujorškim Karnegi holom, ali je zbog pandemije celogodišnja svetska turneja stopirana. Kao utehu, digitalni projekat #GlobalOdeToJoy osmislile su kulturne organizacije širom sveta u partnerstvu s Guglom i Jutjubom, kako bi se održao duh originalnog projekta do povratka muzičkog života u normalno stanje. Da uživamo u Betovenu onako kako on to zaslužuje.