#Global OdeToJoy

Како је у част великом Бетовену послата порука: довиђења, маестро, и хвала на лепоти коју сте нам оставили!

Децембра 2020. обележено је 250 година од Бетовеновог званичног уласка у живот, крштења (тачан датум рођења можда је био дан раније) и то ће бити крај Бетовенове године. Незадовољан и несхваћен у свакодневном животу, последица преране глувоће, али и наследних оптерећења, постајао је настрани особењак коме су се деца подсмевала на улици. Боловао је од низа болести од детињства, али му је најтеже падала рана глувоћа, која је наступила у 26. години живота. Тај губитак му је не само отежавао пут ка слави већ је потхрањивао и појачавао урођена расположења хипохондрије, меланхолије, мизантропије и песимизма. Често је размишљао о самоубиству. До сада нико није успео да објасни како је глуви и несрећни музичар написао најлепше странице светске музике непролазне трансцендентности. Француски отолог Пол Гарно је сматрао „да је био рођен глув, не би никад могао бити музичар. Звучне слике нагомилане у том моћном мозгу за време прве половине његовог живота биле су довољне да потхране задивљујућу бујност, која се испољила у његовим бесмртним делима. Он је заборавио музику својих претходника и хранио се искључиво својом“.
Бетовенови односи са женама били су неостварени. Заљубљивао се или у лепе аристократкиње које се никада не би удале за припадника грађанског слоја, или у удате жене. Једина жена с којом је остварио смислени и трајни однос до смрти, једна од најстаријих и најискренијих Бетовенових пријатељица била је Нанет Штрајхер, врсна градитељка клавира, међу најбољима у Европи. До 1809. године. Нанет је значајно унапредила дизајн свог оца, израђујући неке од највећих, најзвучнијих и најиздржљивијих клавира у Бечу који су одговарали Бетовену пошто је због губљења слуха немилице масакрирао осетљивије инструменте. Развио се однос поверења и пријатељства, па је Нанет 1817. пристала да управља Бетовеновим хаотичним домаћинством. Композитор је у то време пролазио кроз једну од многих криза које су обележиле његов живот. Слух му се погоршао и био је у креативном паду. Током наредних 18 месеци написао јој је преко 60 писама са захтевима око бриге о његовом вешу, крпљења чарапа и у вези с куповином намирница. Нанет није била лепа, али је била срдачна, саосећајна и великодушна и он ју је звао својом добром Самарићанком. Композитор и градитељка клавира одржали су свој искрени пријатељски однос више од две деценије, све до његове смрти, у вези која је била јединствена и по посвећености клавиру. Преузевши кућне дужности, Нанет је Бетовену омогућила да се потпуно посвети компоновању, да напише своју најамбициознију сонату за клавир, колосалну Хамерклавир оп. 106.
Нажалост, велика годишњица 2020. у славу Бетовена није прошла најбоље. С празним концертним дворанама и отказаним наступима, није било великих слављеничких догађаја које смо очекивали. У оваквом времену Бетовенове поруке јединства, заједништва и радости потребне су нам више него икад. Гугл је за тај дан планирао грандиозни виртуелни добротворни концерт на коме десет оркестара са шест континената свирају Оду радости како би прикупили новац за музичаре угрожене пандемијом. Оригиналну глобалну Оду радости оптимистички је за 2020. планирала америчка диригенткиња Мерин Алсоп у партнерству с њујоршким Карнеги холом, али је због пандемије целогодишња светска турнеја стопирана. Као утеху, дигитални пројекат #GlobalOdeToJoy осмислиле су културне организације широм света у партнерству с Гуглом и Јутјубом, како би се одржао дух оригиналног пројекта до повратка музичког живота у нормално стање. Да уживамо у Бетовену онако како он то заслужује.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *