Vrelo u Stopića pećini

Naš eminentni profesionalni folklorni ansambl Kolo već četvrtu godinu organizuje Etno samit Tradicija Nova – etno festival i konferenciju sa propratnim programima koji se bave razumevanjem tradicije u različitim kontekstima, ali i zaštitom tradicije u nacionalnim strategijama i međunarodnim organizacijama kao što je UNESKO

Etno samit Tradicija Nova je platforma za profesionalne plesače, koreografe, etnokoreologe, etnomuzikologe i druge stručnjake koji promovišu izuzetnost u različitim plesnim i vokalnim oblastima. Ovogodišnje četvrto izdanje se fokusiralo na pitanje održivosti plesne i vokalne tradicije kao važnog dela nematerijalne kulturne baštine sveta – na tradiciju, istoriju i muzičko nasleđe naše zemlje koje bi se moglo sagledati iz drugog ugla, da bi se našli novi oblici za budućnost.
Narodno pozorište Užice u saradnji sa ansamblom Kolo organizovalo je od 26. oktobra do 1. novembra ovu smotru, koja je okupila naučnike, teoretičare i praktičare u ovogodišnjoj temi etno pevanje. U nešto izmenjenom obliku zbog aktuelne situacije sa pandemijom kovid-19, deo muzičkih programa se održavao preko interneta, koristeći prakse koje Kolo već mesecima praktikuje. Da bi se rizik sveo na minimum, koncerti su održavani na različitim lokacijama i na otvorenom, a najveći poduhvat bio je nastup muzičke grupe Vrelo koja je svoj koncert bez publike održala na jednom platou Stopića pećine na Zlatiboru. Ovaj pećinski koncert direktno je prenošen na užičkoj TV 5 i jutjub kanalu ansambla Kolo.

Zaštitni znak Stopića pećine, najposećenijeg speleološkog objekta u Srbiji kroz koji je ove godine prošlo više od 100.000 posetilaca, predstavljaju bigrene kade sa slapovima. U originalnoj speleološkoj akustici Vrelo je postiglo posebnu atmosferu intimnog događaja, istovremeno pojačanog bajkovitim prizorima scenografije stare preko milion godina. Ansambl koji postoji 20 godina i čiji je moto Ako uspeš da se identifikuješ sa svojim korenima, možeš i sa celim svetom, uneo je u svoje izvođenje energiju i kreativnost u spoju tradicionalnih etno tema i modernog vokalno-instrumentalnog muzičkog izraza za tri diskretno praćena ženska glasa, vodopad i eho. Izmeštanje koncerata u drugačije, otvorenije prostore od koncertnih sala, trend je koji ćemo morati da usvojimo ako mislimo da muzičke izvođačke umetnosti ne nestanu dok traje maratonska bitka s pandemijom. Bitlsi su pre pola veka svirali na krovu. U Longhorn pećinama kod Ostina u Americi održavaju se koncerti već duže vremena, i daleko pre korone, a u Vulkanskoj sobi u Kamberlendu ta praksa traje 55 godina. Muzičari su oduševljeni idealnom akustikom u prostoru mnogo metara ispod zemlje. Da parafraziramo Markesa, muzika u vreme korone (ali ne i ljubav u vreme kolere) iznedriće neke sasvim nove pojavne oblike javnih muzičkih nastupa, možda dašak svežeg vazduha u dosadašnjim etabliranim obrascima.
Osim koncerata, Etno samit Tradicija Nova je bio domaćin naučnoj konferenciji (suorganizator Fakultet muzičke umetnosti iz Beograda, katedra za etnomuzikologiju), a uključio se i Etnografski institut SANU, sa gostima iz Zagreba, Makedonije i Bugarske. Održana je i kreativna radionica pod nazivom Skadar na Bojani, u kojoj su se stručnjaci i pevači praktično bavili upotrebom glasa i vokalnih sposobnosti članova ansambala Kolo i Tanec. Kao literarni predložak odabrana je epska narodna pesma Zidanje Skadra. Tara Manić, Vanja Ejdus, Milan Bačkulja (koreograf) i Vuk Bošković, uz dragocenu stručnu pomoć vokalnih pedagoga, koristili su delove epske pesme, kao i različite narodne pesme iz tri različite tradicije, da bi proširili pevačka izražajna sredstva i govorne pevane radnje. Ova radionica, i pored lica pokrivenih maskama, bila je doprinos negovanju narodne muzičke tradicije, da bi se očuvala i unapredila logistika javnih nastupa radi budućnosti izvođačkih umetnosti.

DA PODSETIMO… Državni ansambl narodnih igara i pesama NR Srbije, danas Kolo, osnovan je 1948. sa idejom Olge Skovran, prvog koreografa i dugogodišnjeg direktora, da se na sceni prikazuje tradicionalna narodna igra razvijajući je u smislu i skladu sa savremenim zahtevima scenske umetnosti, te da tradicionalna igra progovori novim, svežim umetničkim jezikom – da spoji prošlost sa sadašnjošću. Olga Skovran se već tridesetih godina interesuje za narodnu igru, da bi kao profesor gimnastike u Učiteljskoj školi u Beogradu bila pionir u uvođenju narodne igre u nastavni program, za početak neformalno i nezvanično. Njene koreografije za ansambl Kolo i danas su nezaobilazne. Kolo je od 1950. bilo izvozni umetnički proizvod najvišeg nivoa, vrhunski predstavnik umetničke diplomatije, iliti osvajanja sveta mekom moći. Putujući po svetu Kolo je nastupalo u najvećim i najcenjenijim koncertnim salama: Metropoliten, Karnegi hol, Palata Šajo, Feniče teatar, Boljšoj teatar, Kembridž teatar, Opera haus u Sidneju… I danas izazivaju divljenje i poštovanje bilo gde da nastupe.