Врело у Стопића пећини

Наш еминентни професионални фолклорни ансамбл Коло већ четврту годину организује Етно самит Традиција Нова – етно фестивал и конференцију са пропратним програмима који се баве разумевањем традиције у различитим контекстима, али и заштитом традиције у националним стратегијама и међународним организацијама као што је УНЕСКО

Етно самит Традиција Нова је платформа за професионалне плесаче, кореографе, етнокореологе, етномузикологе и друге стручњаке који промовишу изузетност у различитим плесним и вокалним областима. Овогодишње четврто издање се фокусирало на питање одрживости плесне и вокалне традиције као важног дела нематеријалне културне баштине света – на традицију, историју и музичко наслеђе наше земље које би се могло сагледати из другог угла, да би се нашли нови облици за будућност.
Народно позориште Ужице у сарадњи са ансамблом Коло организовало је од 26. октобра до 1. новембра ову смотру, која је окупила научнике, теоретичаре и практичаре у овогодишњој теми етно певање. У нешто измењеном облику због актуелне ситуације са пандемијом ковид-19, део музичких програма се одржавао преко интернета, користећи праксе које Коло већ месецима практикује. Да би се ризик свео на минимум, концерти су одржавани на различитим локацијама и на отвореном, а највећи подухват био је наступ музичке групе Врело која је свој концерт без публике одржала на једном платоу Стопића пећине на Златибору. Овај пећински концерт директно је преношен на ужичкој ТВ 5 и јутјуб каналу ансамбла Коло.

Заштитни знак Стопића пећине, најпосећенијег спелеолошког објекта у Србији кроз који је ове године прошло више од 100.000 посетилаца, представљају бигрене каде са слаповима. У оригиналној спелеолошкој акустици Врело је постигло посебну атмосферу интимног догађаја, истовремено појачаног бајковитим призорима сценографије старе преко милион година. Ансамбл који постоји 20 година и чији је мото Ако успеш да се идентификујеш са својим коренима, можеш и са целим светом, унео је у своје извођење енергију и креативност у споју традиционалних етно тема и модерног вокално-инструменталног музичког израза за три дискретно праћена женска гласа, водопад и ехо. Измештање концерата у другачије, отвореније просторе од концертних сала, тренд је који ћемо морати да усвојимо ако мислимо да музичке извођачке уметности не нестану док траје маратонска битка с пандемијом. Битлси су пре пола века свирали на крову. У Лонгхорн пећинама код Остина у Америци одржавају се концерти већ дуже времена, и далеко пре короне, а у Вулканској соби у Камберленду та пракса траје 55 година. Музичари су одушевљени идеалном акустиком у простору много метара испод земље. Да парафразирамо Маркеса, музика у време короне (али не и љубав у време колере) изнедриће неке сасвим нове појавне облике јавних музичких наступа, можда дашак свежег ваздуха у досадашњим етаблираним обрасцима.
Осим концерата, Етно самит Традиција Нова је био домаћин научној конференцији (суорганизатор Факултет музичке уметности из Београда, катедра за етномузикологију), а укључио се и Етнографски институт САНУ, са гостима из Загреба, Македоније и Бугарске. Одржана је и креативна радионица под називом Скадар на Бојани, у којој су се стручњаци и певачи практично бавили употребом гласа и вокалних способности чланова ансамбала Коло и Танец. Као литерарни предложак одабрана је епска народна песма Зидање Скадра. Тара Манић, Вања Ејдус, Милан Бачкуља (кореограф) и Вук Бошковић, уз драгоцену стручну помоћ вокалних педагога, користили су делове епске песме, као и различите народне песме из три различите традиције, да би проширили певачка изражајна средства и говорне певане радње. Ова радионица, и поред лица покривених маскама, била је допринос неговању народне музичке традиције, да би се очувала и унапредила логистика јавних наступа ради будућности извођачких уметности.

ДА ПОДСЕТИМО… Државни ансамбл народних игара и песама НР Србије, данас Коло, основан је 1948. са идејом Олге Сковран, првог кореографа и дугогодишњег директора, да се на сцени приказује традиционална народна игра развијајући је у смислу и складу са савременим захтевима сценске уметности, те да традиционална игра проговори новим, свежим уметничким језиком – да споји прошлост са садашњошћу. Олга Сковран се већ тридесетих година интересује за народну игру, да би као професор гимнастике у Учитељској школи у Београду била пионир у увођењу народне игре у наставни програм, за почетак неформално и незванично. Њене кореографије за ансамбл Коло и данас су незаобилазне. Коло је од 1950. било извозни уметнички производ највишег нивоа, врхунски представник уметничке дипломатије, илити освајања света меком моћи. Путујући по свету Коло је наступало у највећим и најцењенијим концертним салама: Метрополитен, Карнеги хол, Палата Шајо, Фениче театар, Бољшој театар, Кембриџ театар, Опера хаус у Сиднеју… И данас изазивају дивљење и поштовање било где да наступе.