ИЗЛОГ КЊИГЕ

ДОК ЈЕ РЕЧИ И ПИСЦИ СУ ЖИВИ / ДОБРО ЧУВАНЕ СРПСКЕ ТАЈНЕ
Порталибрис, Београд

Збирка 26 најбољих радова с литерарних конкурса Порталибриса за 2020. годину. Бројни заборављени српски писци и интригантне личности српске културе и историје постали су књижевни јунаци, док се читаоцу откривају мање познати тренуци из живота Бранислава Нушића, Вука Караџића, Јелене Димитријевић, Николе Тесле, Милеве Ајнштајн, Драгутина Димитријевића Аписа, принца Ђорђа Карађорђевића и многих других. Кроз приче и есеје сабране у овој збирци можете сазнати шта данашњи писци мисле о нашем литерарном и културном наслеђу и како разумеју српску историју и вредности прошлих времена.

Жак Превер
ДРВЕЋЕ ПЕТО ГОДИШЊЕ ДОБА
Дерета, Београд

Ово значајно Преверово остварење, сада објављено поводом 120 година од рођења славног песника, превео је с француског Радивоје Константиновић, који је написао следеће: ,,Ако је поезија објава песникове истине и самоће и израз живота и једног индивидуалног света, Превер је своје истине тражио у бићу, у својој савремености и природи. Песме, песнички записи и кратки драмски текстови из двеју збирки заступљених у овој књизи – Дрвеће и Пето годишње доба – плод су великог надахнућа, разиграних чула, слутњи, сумњи, самопреиспитивања и потресног суочавања са светом око себе. У њима песник на светлост дана износи многа искушења, без којих човек не би био целовит, а његов живот био би само равна линија… Али другачије и не може бити у текстовима из последњег раздобља песниковог стваралаштва, у којима упознајемо једног новог, помало носталгичног, помало ироничног, до сада неоткривеног Превера.“

Петер Хандке
ДРУГИ МАЧ
Лагуна, Београд

По повратку у околину Париза након година проведених на путу јунак најновије књиге Петера Хандкеа приморан је да поново напусти свој дом. Повод? Осветнички поход ради исправљања неправде начињене његовој покојној, „светој“ мајци, коју је једна новинарка оклеветала инсинуирајући да је била симпатизерка Трећег рајха. Где пронаћи саучеснике за спровођење овог плана? Заправо, може ли се овде уопште говорити о плану или је пак реч о импулсивном гесту, покрету без унапред задатог циља?
Овде се још једном потврђује искуство свих оних путника које приповедач Хандке пусти да оду од куће: „Постојао је он, тај један план. Он постоји. Али тај план није мој… тиме што сам се најпре кретао у погрешном правцу, био сам део плана.“ Првобитна намера ће, тако, имати сасвим неочекиван исход, који је ипак проистекао из свесне одлуке писца: само оно што постоји у стварним историјским збивањима признато је у писаној повести, и обрнуто, историја постаје стварност само ако је вредна приче.

Артур Шопенхауер
ДВА ОСНОВНА ПРОБЛЕМА ЕТИКЕ
Светови, Нови Сад

Настале независно једна од друге, спољашњим поводом, ове две расправе ипак узајамно употпуњавају један систем основних истина етике, у којем ће, како се надамо, бити видљив напредак те науке која се одмара већ пола столећа. Ипак, ниједна од њих није смела да се позива на другу, а исто тако ни на моје раније списе, јер свака је написана за другу академију, а при томе је познати услов строги инкогнито. Отуда се такође није могло избећи да се извесне тачке дотакну у обема, будући да ништа није могло да буде претпостављено. То су заправо специјална извођења двају учења која се у основним цртама налазе у четвртој књизи Света као воље и представе, али су тамо била изведена из моје метафизике, дакле синтетички и а приори, а овде, насупрот томе, где због саме ствари нису биле дозвољене њихове претпоставке, иступају заснована аналитички и а постериори; отуда је оно што је тамо било прво, овде последње. Но управо тим исхођењем са свима заједничког становишта, као и специјалним извођењем, оба учења овде су много добила у разумљивости, убедљивости и ширењу њиховог значаја. Према томе, ове две расправе ваља посматрати као додатак четвртој књизи мога главног дела, управо онако како је мој спис О вољи у природи врло битан и важан додатак другој књизи…