Dr Radivoje P. Stojković – Borba za kulturni identitet

Naše obrazovanje poslednjih decenija ne izlazi iz reformskih prostora. Menjamo i pre nego što možemo da sagledamo dobre i loše strane prethodnih promena

Fotografije Miroslav Mirkov

Planovi i programi nastave i učenja za sve četiri godine gimnazije nisu najbolje reformisani kada je o izučavanju srpskog jezika i književnosti reč i potrebno ih je revidirati. Zato bi trebalo vratiti pedesetak književnih dela koja su sadržali stari programi, a u novim ih nema ili nisu obavezna. To je suština jednoglasne preporuke Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) nakon analize unapređenih sadržaja za sva četiri razreda gimnazije koju je nedavno samoinicijativno uradio. U lektiri su ponovo Gundulićev „Osman“, Mažuranićeva „Smrt Smail-age Čengića“, Zmajevi „Đulići“, Gogoljev „Revizor“, Sremčeva „Zona Zamfirova“, Andrićeve pesme u prozi i „Ex Ponto“, Bodlerov „Albatros“, Šantićeva „Moja otadžbina“, „Dolap“ i „Nasleđe“ Milana Rakića, „Romansa mesečarka“ Lorke itd. Ostala je i Brankova „Bašta sljezove boje“. Naš sagovornik je zato dr Radivoje P. Stanković, matematičar, direktor novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, čelnik Nacionalnog prosvetnog saveta.

Nacionalni prosvetni savet je izuzetno značajna institucija u našem obrazovanju, a zakonski je sveden na savetodavnu ulogu. Kako u vašem radu, i Savet i vi kao predsednik, prevazilazite ovu nelogičnost? Koliko NPS zaista može da utiče na procese i kvalitet obrazovanja?
U 140 godina postojanja Nacionalnog prosvetnog saveta od 1880, kada je pri Ministarstvu prosvete osnovan Glavni prosvetni savet sa Josifom Pančićem kao prvim predsednikom, menjali su se nazivi Saveta, menjale su se nadležnosti menjala su se društvena uređenja, ali odgovornosti i izazovi su uvek bili isti kako na relaciji prema Ministarstvu prosvete, tako i prema prosvetnom sistemu Srbije, glavnim tokovima evropskog i svetskog obrazovanja i društvu uopšte. U skladu sa odredbama važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta je davanje mišljenja, predloga i učestvovanje u pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrđenih pravaca razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja.
Poslovnikom Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije uređuju se način rada i odlučivanja Saveta i radnih tela Saveta – za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje, kao i druga pitanja od značaja za rad Saveta. Doprinos u procesu dostizanja i očuvanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obezbeđen je kroz aktivno učešće članova Saveta u obavljanju poslova iz nadležnosti Saveta. Reč je o najeminentnijim stručnjacima, predstavnicima najistaknutijih i najvažnijih institucija i ustanova u oblasti obrazovanja u našoj zemlji. Nadalje, Savet obrazuje stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih stručnjaka i naučnika u skladu sa poslovnikom, radi efikasnijeg rada Saveta i radi ocenjivanja celishodnosti predloženog materijala, zauzimanja stavova, davanja stručnih mišljenja i utvrđivanja predloga o pitanjima iz nadležnosti Saveta, pre razmatranja nekog predloga na sednici Saveta. Navedene komisije obrazuju se i za pitanja od značaja za obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina. Takođe, rad Saveta može se odvijati i kroz rad stručnih radnih grupa i tematskih skupova u saradnji sa Ministarstvom, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, Savetom za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje, a u zavisnosti od teme i sa drugim ustanovama.
Šta je sa javnošću rada Saveta kome predsedavate?
Javnost rada Saveta je, između ostalog, obezbeđena i učešćem predstavnika ustanova, institucija, naučnika, stručnjaka ili umetnika iz oblasti koja je predmet razmatranja na sednici, predstavnika medija zatim, predstavnika ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja, predstavnika Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, predstavnika Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, člana Odbora za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije i predstavnika Unije srednjoškolaca Srbije.
Važno je napomenuti da pored učešća pomenute stručne javnosti u radu Saveta, članovi Saveta insistiraju, zalažu se, podržavaju, iniciraju i pozivaju širu javnost da učestvuje u stručnim raspravama i daju svoj puni doprinos radi dostizanja višeg nivoa kvaliteta obrazovanja u našoj zemlji.
Zakonom je definisano da uslove za rad Nacionalnog prosvetnog saveta obezbeđuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U kakvim materijalnim, prostornim i kadrovskim uslovima radi NPS?
Odlukom Vlade Republike Srbije određeno je pravo na nadoknadu članovima Nacionalnog prosvetnog saveta za rad u Nacionalnom prosvetnom savetu. Sednice se održavaju po pravilu u Palati Srbija. Ministarstvo je zadužilo službenika Ministarstva da prati rad Saveta. Za razliku od ranijih saziva Nacionalnog prosvetnog saveta nemamo sedište, ni pisaći sto a kamoli računar ili kancelariju.
Naše obrazovanje poslednjih decenija ne izlazi iz reformskih prostora. Menjamo i pre nego što možemo da sagledamo dobre i loše strane prethodnih promena. Sada se gotovo bezuslovno insistira na ishodima i standardima. Hoćete li nam pojasniti o čemu je zapravo reč. Verujemo ni da mnogim roditeljima nije do kraja jasno.
Zakonska obaveza je da su programi nastave i učenja ishodno orijentisani, standardi, ishodi i kompetencije su obavezni deo svakog programa. Za rezultat imamo prebacivanje težišta sa sadržaja na ishode, pri čemu sadržaji nisu obavezni deo programa. Tako da sa stanovišta zakona, a time i ishoda, ako ste realizovali ishod svejedno je na kom sadržaju. Kada su u pitanju srpski jezik i književnost ili matematika ili svaki predmet, brižljivo odabrani sadržaji na kojima se postižu ishodi su deo našeg obrazovnog nasleđa. Teško da se možemo složiti da sadržaji više nisu bitni. Jedno od strategijskih rešenja bi bili i planovi i programi nastave i učenja zasnovani na znanju.
Nacionalni prosvetni savet je podržao deklaracije Prve interkatedarske srbističke konferencije u Tršiću o neophodnosti povećavanja časova u osnovnoj i srednjoj školi i potrebi njegovog izučavanja na fakultetima. Deklaracije su zasnovane na uverenju da se maternji jezik, i uopšte identitetsko obrazovanje, u našem prosvetnom sistemu potiskuje. Delite li to mišljenje i da li verujete u mogućnost bitnijih promena?
Formiramo posebne komisije kada su u pitanju srpski jezik i književnost, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura, predmeti važni za formiranje i očuvanje nacionalnog identiteta. Nacionalni prosvetni savet je jedinstven u podršci Deklaraciji iz Tršića jer je položaj srpskog jezika, književnosti i pisma u obrazovnom sistemu Republike Srbije najvažnije identitetsko pitanje. Srpski jezik, književnost i pismo su deo našeg sveukupnog nasleđa predaka, koje sadašnje generacije moraju preneti budućim generacijama kao uslov za dalje trajanje našeg naroda.
Profesor ste matematike a borite se za mesto i ulogu srpskog jezika i književnosti upornije, ako smem da kažem, nego mnogi srbisti. Nije to česta pojava u nas gde se gledaju samo „esnafski“ interesi.
Teorija formalnih jezika nad konačnim azbukama je matematička disciplina, matematičarima je gramatika srpskog jezika veoma bliska. Osnovni naš zadatak mora biti čuvanje srpskoj jezika i pisma a tek nakon toga i svake druge oblasti važne za naše trajanje.
Nastavnici su zatrpani raznim administrativnim obavezama (elektronskim dnevnicima, individualnim planovima, elektronskom poštom). I sami ste, kao direktor jedne od naših najuglednijih škola, svedok njihove opterećenosti. Roditelji svoju odgovornost i svoj nerad prepuštaju njima. Koliko sve to utiče na kvalitet njihovog rada? Kako ih zaštititi?
Učili su me da nastavnik svojom pojavom vaspitava, radom gradi sistem vrednosti kojim živi i deluje, i da mora da bude pravičan i da svakim svojim gestom prenosi ljubav prema životu. Ako postignemo da je sistem vrednosti nastavnika i škole najvećim delom identičan sistemu vrednosti učenika i njegovih roditelja, odnosno njegove porodice, onda dolazimo do poverenje koje jedino daje rezultat i u periodima iskušenja u procesu stasavanja i sazrevanja đaka. Međusobno poštovanje i poverenje znači da smo solidarni u zajedničkom procesu u vremenu velikih iskušenja za mladost koju vaspitavamo. Ali, naravno, moramo i praštati jedni drugima.
Ovaj razgovor će pročitati i mnogo vaspitači, učitelji, profesori osnovnih i srednjih škola. Šta biste njima poručili? Možete li da ih ohrabrite u njihovom izuzetno značajnom, a ipak malo priznatom i nezaštićenom poslu?
Ništa nije značajnije za budućnost od obrazovanja mladih.
Zbog pandemije, u toku smo nastave na daljinu, koja se obavlja elektronskim putem. Da li je to panaceja za naše probleme ili je reč o procesu koji ne može da zameni klasičnu nastavu?
U julu smo dobili Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad u slučaju pojave i širenja zaraznih bolesti. Pitanje bezbednosti učenika i nastavnika je prioritetno. Organizacija nastave mora biti bezbedna po učenike i nastavnike i to je imperativ svakog vremena. U skladu sa bezbednošću mora se organizovati i nastava u narednom periodu tako da ona bude bezbedna po đake i nastavnike i njihove porodice. Učenje na daljinu je pravo učenika koje je dato u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, opravdano jedino kada su ugroženi bezbednost i kada učenici i nastavnici nisu u mogućnosti da se fizički sretnu. U proteklom periodu su najviše jedni drugima nedostajali.
Koji su naredni zadaci Nacionalnog prosvetnog saveta? Očekujete li da će se glas Saveta pažljivije slušati i više uvažavati?
Odgovornost koja je konstanta u 140 godina postojanja Saveta je ključna snaga koja nas je pokrenula da donesemo nov Poslovnik o radu Saveta, u junu ove godine, kojim zahtevamo potpunu saradnju ovlašćenih predlagača i nadležnih organa, kako bismo svi zajedno došli do dobrih, kvalitetnih i brižljivo odabranih rešenja.
Novine koje su članovi Saveta inicirali i jednoglasno usvojili ogledaju se u tome da ovlašćeni predlagači imaju obavezu da materijal za razmatranje na sednici Saveta dostavljaju članovima Saveta u pisanom i elektronskom obliku, po pravilu najkasnije 30 dana pre dana određenog za održavanje sednice; materijal se dostavlja uz propratno pismo koje obavezno mora da sadrži i podatke o tome:

da li se materijal dostavlja radi razmatranja i odlučivanja, odnosno davanje mišljenja ili predloga na sednici Saveta;
da li se materijal dostavlja samo radi informisanja članova Saveta;
od kojih je stručnih tela traženo i dobijeno, odnosno nije dobijeno mišljenje;
koji su predlozi iz mišljenja ugrađeni u tekst materijala, kao i koji su razlozi zbog kojih obrađivač nije prihvatio pojedine predloge;
ko se predlaže za predstavnika odnosno izvestioca predlagača na sednici Saveta.

Kao prilog materijalu, Savetu se dostavljaju mišljenja nadležnih organa, izveštaji o javnoj raspravi, ako je vođena javna rasprava, a mogu se dostaviti i analize, izveštaji i informacije koji se odnose na stanje u pojedinim oblastima ili na pojedine pojave i probleme, u vezi predloga koji se dostavlja Savetu na dalje postupanje i nadležnost.
Materijal koji nije sačinjen u formi i na način kako je to propisano Poslovnikom, Savet vraća obrađivaču na doradu i dopunu o čemu se obaveštava Ministarstvo. Važna novina u radu Saveta su i odredbe novog Poslovnika kojim je precizirano da je predlagač dužan, da uz nacrt ili predlog akta kojim se uređuje pitanje od opšteg značaja iz nadležnosti Saveta dostavi i obrazloženje koje mora da sadrži pravni osnov za donošenje akta; razloge i potrebe za donošenje akta u okviru kojih se posebno navodi: analiza sadašnjeg stanja, problemi koje bi donošenjem akta trebalo rešiti, ciljevi i ishodi koji se aktom žele postići, javni interes koji će biti ostvaren i/ili zaštićen konkretnim aktom; objašnjenje predloženih rešenja; pregled odredaba važećeg akta koje se menjaju, odnosno dopunjuju (pregled odredaba koje se menjaju priprema se tako što se precrtava deo teksta koji se menja, a novi tekst kojim se zamenjuje ili dopunjuje postojeći, piše se u nastavku teksta, velikim slovima boldovano); razlog za donošenje akta po hitnom postupku – ako je za donošenje akta predložen hitan postupak.
Predlog akta kojim se odlučuje o pitanjima od pojedinačnog značaja predlagač je dužan da dostavi zajedno sa obrazloženjem koje sadrži bitne činjenice na osnovu kojih se predlaže njegovo donošenje, sa pregledom odredaba koje se menjaju ili dopunjuju.
Sve napred navedeno predstavlja novine u radu Saveta usmerene na unapređenju rada Saveta, praćenja aktuelnih izazova obrazovnog sistema, delotvornog i svrsishodnog rada i nastavka 140-godišnje tradicije Saveta u davanju svog punog doprinosa podizanju i očuvanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Srbiji.
Nastavićemo da budno pratimo procese u obrazovnom sistemu i pažljivo slušamo sve koji su u procesu obrazovanja i vaspitanja. Davaćemo mišljenja, predlagaćemo rešenja, učestvovaćemo u radu na svim poljima vezanim za obrazovanje i vaspitanje.