Др Радивоје П. Стојковић – Борба за културни идентитет

Наше образовање последњих деценија не излази из реформских простора. Мењамо и пре него што можемо да сагледамо добре и лоше стране претходних промена

Фотографије Мирослав Мирков

Планови и програми наставе и учења за све четири године гимназије нису најбоље реформисани када је о изучавању српског језика и књижевности реч и потребно их је ревидирати. Зато би требало вратити педесетак књижевних дела која су садржали стари програми, а у новим их нема или нису обавезна. То је суштина једногласне препоруке Националног просветног савета (НПС) након анализе унапређених садржаја за сва четири разреда гимназије коју је недавно самоиницијативно урадио. У лектири су поново Гундулићев „Осман“, Мажуранићева „Смрт Смаил-аге Ченгића“, Змајеви „Ђулићи“, Гогољев „Ревизор“, Сремчева „Зона Замфирова“, Андрићеве песме у прози и „Ex Ponto“, Бодлеров „Албатрос“, Шантићева „Моја отаџбина“, „Долап“ и „Наслеђе“ Милана Ракића, „Романса месечарка“ Лорке итд. Остала је и Бранкова „Башта сљезове боје“. Наш саговорник је зато др Радивоје П. Станковић, математичар, директор новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај“, челник Националног просветног савета.

Национални просветни савет је изузетно значајна институција у нашем образовању, а законски је сведен на саветодавну улогу. Како у вашем раду, и Савет и ви као председник, превазилазите ову нелогичност? Колико НПС заиста може да утиче на процесе и квалитет образовања?
У 140 година постојања Националног просветног савета од 1880, када је при Министарству просвете основан Главни просветни савет са Јосифом Панчићем као првим председником, мењали су се називи Савета, мењале су се надлежности мењала су се друштвена уређења, али одговорности и изазови су увек били исти како на релацији према Министарству просвете, тако и према просветном систему Србије, главним токовима европског и светског образовања и друштву уопште. У складу са одредбама важећег Закона о основама система образовања и васпитања, у надлежности Националног просветног савета је давање мишљења, предлога и учествовање у припреми стратегије образовања на основу утврђених праваца развоја предшколског, основног и средњег општег и уметничког образовања и васпитања.
Пословником Националног просветног савета Републике Србије уређују се начин рада и одлучивања Савета и радних тела Савета – за предшколско, основно и средње опште и уметничко образовање и васпитање, као и друга питања од значаја за рад Савета. Допринос у процесу достизања и очувању квалитета образовања и васпитања обезбеђен је кроз активно учешће чланова Савета у обављању послова из надлежности Савета. Реч је о најеминентнијим стручњацима, представницима најистакнутијих и најважнијих институција и установа у области образовања у нашој земљи. Надаље, Савет образује сталне и повремене комисије из реда наставника, васпитача, стручних сарадника и других стручњака и научника у складу са пословником, ради ефикаснијег рада Савета и ради оцењивања целисходности предложеног материјала, заузимања ставова, давања стручних мишљења и утврђивања предлога о питањима из надлежности Савета, пре разматрања неког предлога на седници Савета. Наведене комисије образују се и за питања од значаја за образовање припадника националних мањина. Такође, рад Савета може се одвијати и кроз рад стручних радних група и тематских скупова у сарадњи са Министарством, Заводом за унапређивање образовања и васпитања, Заводом за вредновање квалитета образовања, Саветом за стручно образовање и образовање одраслих, Националним саветом за високо образовање, а у зависности од теме и са другим установама.
Шта је са јавношћу рада Савета коме председавате?
Јавност рада Савета је, између осталог, обезбеђена и учешћем представника установа, институција, научника, стручњака или уметника из области која је предмет разматрања на седници, представника медија затим, представника министарства надлежног за послове образовања и васпитања, представника Завода за унапређивање образовања и васпитања, представника Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, члана Одбора за просвету Народне скупштине Републике Србије и представника Уније средњошколаца Србије.
Важно је напоменути да поред учешћа поменуте стручне јавности у раду Савета, чланови Савета инсистирају, залажу се, подржавају, иницирају и позивају ширу јавност да учествује у стручним расправама и дају свој пуни допринос ради достизања вишег нивоа квалитета образовања у нашој земљи.
Законом је дефинисано да услове за рад Националног просветног савета обезбеђује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. У каквим материјалним, просторним и кадровским условима ради НПС?
Одлуком Владе Републике Србије одређено је право на надокнаду члановима Националног просветног савета за рад у Националном просветном савету. Седнице се одржавају по правилу у Палати Србија. Министарство је задужило службеника Министарства да прати рад Савета. За разлику од ранијих сазива Националног просветног савета немамо седиште, ни писаћи сто а камоли рачунар или канцеларију.
Наше образовање последњих деценија не излази из реформских простора. Мењамо и пре него што можемо да сагледамо добре и лоше стране претходних промена. Сада се готово безусловно инсистира на исходима и стандардима. Хоћете ли нам појаснити о чему је заправо реч. Верујемо ни да многим родитељима није до краја јасно.
Законска обавеза је да су програми наставе и учења исходно оријентисани, стандарди, исходи и компетенције су обавезни део сваког програма. За резултат имамо пребацивање тежишта са садржаја на исходе, при чему садржаји нису обавезни део програма. Тако да са становишта закона, а тиме и исхода, ако сте реализовали исход свеједно је на ком садржају. Када су у питању српски језик и књижевност или математика или сваки предмет, брижљиво одабрани садржаји на којима се постижу исходи су део нашег образовног наслеђа. Тешко да се можемо сложити да садржаји више нису битни. Једно од стратегијских решења би били и планови и програми наставе и учења засновани на знању.
Национални просветни савет је подржао декларације Прве интеркатедарске србистичке конференције у Тршићу о неопходности повећавања часова у основној и средњој школи и потреби његовог изучавања на факултетима. Декларације су засноване на уверењу да се матерњи језик, и уопште идентитетско образовање, у нашем просветном систему потискује. Делите ли то мишљење и да ли верујете у могућност битнијих промена?
Формирамо посебне комисије када су у питању српски језик и књижевност, историја, географија, музичка култура и ликовна култура, предмети важни за формирање и очување националног идентитета. Национални просветни савет је јединствен у подршци Декларацији из Тршића јер је положај српског језика, књижевности и писма у образовном систему Републике Србије најважније идентитетско питање. Српски језик, књижевност и писмо су део нашег свеукупног наслеђа предака, које садашње генерације морају пренети будућим генерацијама као услов за даље трајање нашег народа.
Професор сте математике а борите се за место и улогу српског језика и књижевности упорније, ако смем да кажем, него многи србисти. Није то честа појава у нас где се гледају само „еснафски“ интереси.
Теорија формалних језика над коначним азбукама је математичка дисциплина, математичарима је граматика српског језика веома блиска. Основни наш задатак мора бити чување српској језика и писма а тек након тога и сваке друге области важне за наше трајање.
Наставници су затрпани разним административним обавезама (електронским дневницима, индивидуалним плановима, електронском поштом). И сами сте, као директор једне од наших најугледнијих школа, сведок њихове оптерећености. Родитељи своју одговорност и свој нерад препуштају њима. Колико све то утиче на квалитет њиховог рада? Како их заштитити?
Учили су ме да наставник својом појавом васпитава, радом гради систем вредности којим живи и делује, и да мора да буде правичан и да сваким својим гестом преноси љубав према животу. Ако постигнемо да је систем вредности наставника и школе највећим делом идентичан систему вредности ученика и његових родитеља, односно његове породице, онда долазимо до поверење које једино даје резултат и у периодима искушења у процесу стасавања и сазревања ђака. Међусобно поштовање и поверење значи да смо солидарни у заједничком процесу у времену великих искушења за младост коју васпитавамо. Али, наравно, морамо и праштати једни другима.
Овај разговор ће прочитати и много васпитачи, учитељи, професори основних и средњих школа. Шта бисте њима поручили? Можете ли да их охрабрите у њиховом изузетно значајном, а ипак мало признатом и незаштићеном послу?
Ништа није значајније за будућност од образовања младих.
Због пандемије, у току смо наставе на даљину, која се обавља електронским путем. Да ли је то панацеја за наше проблеме или је реч о процесу који не може да замени класичну наставу?
У јулу смо добили Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад у случају појаве и ширења заразних болести. Питање безбедности ученика и наставника је приоритетно. Организација наставе мора бити безбедна по ученике и наставнике и то је императив сваког времена. У складу са безбедношћу мора се организовати и настава у наредном периоду тако да она буде безбедна по ђаке и наставнике и њихове породице. Учење на даљину је право ученика које је дато у Закону о основама система образовања и васпитања, оправдано једино када су угрожени безбедност и када ученици и наставници нису у могућности да се физички сретну. У протеклом периоду су највише једни другима недостајали.
Који су наредни задаци Националног просветног савета? Очекујете ли да ће се глас Савета пажљивије слушати и више уважавати?
Одговорност која је константа у 140 година постојања Савета је кључна снага која нас је покренула да донесемо нов Пословник о раду Савета, у јуну ове године, којим захтевамо потпуну сарадњу овлашћених предлагача и надлежних органа, како бисмо сви заједно дошли до добрих, квалитетних и брижљиво одабраних решења.
Новине које су чланови Савета иницирали и једногласно усвојили огледају се у томе да овлашћени предлагачи имају обавезу да материјал за разматрање на седници Савета достављају члановима Савета у писаном и електронском облику, по правилу најкасније 30 дана пре дана одређеног за одржавање седнице; материјал се доставља уз пропратно писмо које обавезно мора да садржи и податке о томе:

да ли се материјал доставља ради разматрања и одлучивања, односно давање мишљења или предлога на седници Савета;
да ли се материјал доставља само ради информисања чланова Савета;
од којих је стручних тела тражено и добијено, односно није добијено мишљење;
који су предлози из мишљења уграђени у текст материјала, као и који су разлози због којих обрађивач није прихватио поједине предлоге;
ко се предлаже за представника односно известиоца предлагача на седници Савета.

Као прилог материјалу, Савету се достављају мишљења надлежних органа, извештаји о јавној расправи, ако је вођена јавна расправа, а могу се доставити и анализе, извештаји и информације који се односе на стање у појединим областима или на поједине појаве и проблеме, у вези предлога који се доставља Савету на даље поступање и надлежност.
Материјал који није сачињен у форми и на начин како је то прописано Пословником, Савет враћа обрађивачу на дораду и допуну о чему се обавештава Министарство. Важна новина у раду Савета су и одредбе новог Пословника којим је прецизирано да је предлагач дужан, да уз нацрт или предлог акта којим се уређује питање од општег значаја из надлежности Савета достави и образложење које мора да садржи правни основ за доношење акта; разлоге и потребе за доношење акта у оквиру којих се посебно наводи: анализа садашњег стања, проблеми које би доношењем акта требало решити, циљеви и исходи који се актом желе постићи, јавни интерес који ће бити остварен и/или заштићен конкретним актом; објашњење предложених решења; преглед одредаба важећег акта које се мењају, односно допуњују (преглед одредаба које се мењају припрема се тако што се прецртава део текста који се мења, а нови текст којим се замењује или допуњује постојећи, пише се у наставку текста, великим словима болдовано); разлог за доношење акта по хитном поступку – ако је за доношење акта предложен хитан поступак.
Предлог акта којим се одлучује о питањима од појединачног значаја предлагач је дужан да достави заједно са образложењем које садржи битне чињенице на основу којих се предлаже његово доношење, са прегледом одредаба које се мењају или допуњују.
Све напред наведено представља новине у раду Савета усмерене на унапређењу рада Савета, праћења актуелних изазова образовног система, делотворног и сврсисходног рада и наставка 140-годишње традиције Савета у давању свог пуног доприноса подизању и очувању квалитета образовања и васпитања у Србији.
Наставићемо да будно пратимо процесе у образовном систему и пажљиво слушамо све који су у процесу образовања и васпитања. Даваћемо мишљења, предлагаћемо решења, учествоваћемо у раду на свим пољима везаним за образовање и васпитање.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *