Zbog virusa korona odloženo slanje spomenika iz Rusije

Stefan Nemanja stiže kasnije

Konvoj od sedam šlepera, spomenik i ekipa, koja treba da ga montira, još nije krenuo ka Srbiji

Prvobitni plan postavljanja impozantnog spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu i to za Vidovdan promenjen je usled ograničenja koje je pandemija korone nametnula. Rusi su u predviđenom roku završili izradu spomenika, međutim, njegovo slanje iz Rusije, prema rečima Marka Stojčića, odloženo je usled virusa korona i problema sa zatvaranjem nekoliko graničnih prelaza koje bi trebalo da pređe konvoj sa spomenikom.

Prema rečima gradskog urbaniste, planirano je da spomenik bude postavljen na Savski trg na Vidovdan, ali su i spomenik i ekipa, koja treba da ga montira, i dalje u Rusiji.
„Imajući u vidu aktuelno stanje sa virusom korona, konvoj od sedam šlepera još nije krenuo. Montaža spomenika će trajati oko mesec dana, a nakon toga će uslediti popločavanje i uređenje dela od spomenika do Karađorđeve ulice, gde će biti koridor za prolazak kamiona. Nakon dolaska spomenika radovi će trajati još skoro devet nedelja“, naveo je Stojčić i istakao da to dodatno neće pomeriti završetak radova koji se očekuje za kraj jeseni.
Radovi stoje dok ne stigne spomenik, a nakon toga u planu je popločavanje platoa ispred zgrade Stare železničke stanice, kao i ozelenjavanje prostora.
Deo ozelenjavanja koji je planom predviđen je urađen, a ostatak koji će obuhvatiti polovinu trga naknado će se raditi. Preciznije, polovina trga će biti popločana, a druga polovina ozelenjena sadnicama, uz napomenu da ovo neće biti park, već trg, i to najveći trg u našoj prestonici. Biće zasađeno oko 300 različitih visokih sadnica sa dosta travnatih površina kako bi se poboljšao kvalitet vazduha i obezbedila mesta s hladovinom – zaključio je glavni urbanista.

Simo Matavulj
IZ BEOGRADSKOG ŽIVOTA
„Portalibris“

U pripovetkama „Iz beogradskog života“ Simo Matavulj slika Beograd koji mu je otvorio oči za sve negativne pojave koje se u našem glavnom gradu dešavaju. Posebnu pažnju usmerava na to da nam dočara svet koji je u nastajanju, a priče o Beogradu su važnije od samog Beograda u pričama. Predočava nam sliku tadašnjeg građanskog staleža, krizu u buržoaskim brakovima, ujedno dajući i osudu takvom mračnom društvu i životu. Ima u beogradskim pripovetkama i pozitivnih junaka, a pojedini među njima su neumorni u traženju spasa iz bezizlaznosti.

Tekstovi se objavljuju kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje