Dokona nagađanja

Politička i stranačka scena Srbije

Što je predsednik Srbije zagonetniji o pitanju formiranja nove vlade, to u javnosti bujaju „pouzdani“ navodi o njenom ustrojstvu, koalicionoj kombinatorici i personalnim rešenjima, sve uz stranačka komešanja, kavge i čistke

D ok se „koplja lome“ oko novog talasa pandemije korone, Kriznog štaba, dobrih namera i grešaka, u njihovoj senci ništa manje aktivan se odvija politički život Srbije čiju značajniju aktivnost ćemo videti tek na jesen. Naravno, ukoliko korona dozvoli ili izgubi primat prve vesti. Ni posle više od mesec dana od izbora na svim nivoima niti je konstituisana Skupština Srbije, niti Vlada i resorna ministarstva, niti ima jasnih naznaka koje sve političke kombinacije bi mogle doći u obzir. Jedino su vidljiva stranačka komešanja, kavge, čistke i prestrojavanja, što u Srbiji i nije neka novost.

[restrict]

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji po funkciji daje mandat za premijera, tek polovinom jula je počeo konsultacije sa strankama koje su ušle u Parlament, nagoveštavajući da se s formiranjem vlade neće žuriti, što je kasnije i potvrdio navodeći da će pokrajinski parlament biti formiran do 1. avgusta, a republički parlament do 3. ili 4. avgusta, dok formiranje nove vlade očekuje tek krajem avgusta.

ĆELIJSKA DEOBA OPOZICIJE I dok vreme teče za formiranje zvaničnih državnih institucija, opozicija ne sedi skrštenih ruku. Na inicijativu nekoliko univerzitetskih profesora najavljeno je formiranje tzv. Skupštine slobodne Srbije, sa idejom svih koji su nezadovoljni vlašću i koji nisu hteli da izađu na izbore. Iako bi ona bila alternativno telo za bolju, demokratsku Srbiju, do njenih članova bi se dolazilo, izgleda, arbitrarno, a ne nekim demokratskim izborima, što celu ideju čini prilično netransparentnom i suprotnom upravo ciljevima za koje se njeni osnivači zalažu.

To je teško objašnjivo kao i ukidanje opozicionog bloka Saveza za Srbiju, grupacije opozicionih stranaka koje su bojkotovale izbore. Novi opozicioni blok bi mogao da se zove Srpska bojkot opozicija kojoj bi se pridružili manji pokreti. Malo čudno, s obzirom na to da u ovom bloku tvrde kako je bojkot uspeo. Ako je tako, čemu promena. U stvari, došlo je do još jednog raspada opozicije i njenog usitnjavanja. Narodna stranka Vuka Jeremića odlučila je da napusti Savez za Srbiju i u Skupštini grada Beograda nastupi samostalno. Ovoj odluci se suprotstavio deo članstva, među kojima je i Nikola Jovanović, potpredsednik Narodne stranke i šef odborničke grupe u Skupštini grada, koji svoju budućnost i dalje vide u savezu koji predvodi Dragan Đilas.

Ako smo kod potresa, oni su zadesili i Šešeljeve radikale, koji su doživeli totalni debakl, ostajući ispod cenzusa. A povodom pisanja medija da su Nemanja Šarović i Božidar Delić izrazili nezadovoljstvo dela funkcionera i članstva Šešeljevim postupcima, podrškom sad već osuđenom Milutinu Jeličiću Jutki, i kako navode, trošenjem novca ne na kampanju već na vozila, lider radikala odgovara u svom stilu – da svi koji se oglašavaju u medijima sami sebe isključuju iz stranke.

Tu su i uobičajeni gafovi Sergeja Trifunovića na Đilasov račun, ovaj put da je išao kod vladike Grigorija da ga nagovara da bude kandidat za predsednika, kao i da će otići kod novinarke Rade Đurić da je nagovara da bude kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda. Ipak, takva opozicija sigurno nije razlog zašto još nema vlade i naznaka o njenom sastavu.

VREME ODLUKE Dežurni politički dušebrižnici i nagađači će reći da dužina procesa formiranja vlade leži u neodlučnosti mandatara oko potencijalnih koalicionih partnera, kao da ih je u parlamentu toliko da ne može da se odluči. Doduše, govorio je da u obzir mogu doći i ljudi koji nisu izborili cenzus i ušli u parlament. Navodno, nedoumica je u izboru pojedinih ljudi za konkretna mesta u vlasti zbog balansa između potrebe zadovoljenja svoje stranke i „osveženja“ koja se najavljuju (dokona javnost tu pominje mnoge – od Nenada Čanka do Čede Jovanovića). Najdalje je otišao nemački „Dojče vele“ na srpskom sa spekulacijom da je problem kako zadovoljiti Moskvu i njenu želju da se sačuva dosadašnji odnos koji bi se, eto, video i kroz ruske eksponente u novoj vladi.

Na stranu što nova vlada počinje da radi u periodu ekonomske krize, epidemije, u vreme ključnih političkih procesa, pre svega onog o Kosovu i Metohiji. Doduše, predsednik Vučić je još početkom jula najavio drugačiji izgled Nemanjine 11, ali kako bi se došlo do što efikasnije vlade, što zahteva značajne promene i u vladi i u ministarstvima, kao i promene u zakonima. Sasvim dovoljno za personalne spekulacije, forsiranja pa i lobiranja pojedinih kandidata. Da li će premijer biti ponovo Ana Brnabić ili će to biti Jorgovanka Tabaković ili Branislav Nedimović, da li će Marija Obradović postati ministar odbrane, a Miloš Vučević naslediti Nebojšu Stefanovića…

„Energičan, vredan i borben“, to su ključne reči koje je šef države i Srpske napredne stranke upotrebio upitan na RTS-u za foto-robot, kad već ne želi o imenima, budućeg premijera. Podsetimo da je predsednik Srbije ipak posebno pohvalio napore premijerke Ane Brnabić, koja je otišla u Novi Pazar usred eskalacije virusa korona i razgovarala s građanima, pa i protivnicima režima, ističući da kad je teško, „svi se nekako sklone“, a Brnabićeva se bori i to najviše ceni kod nje.

Što se tiče ministarstava, medijske spekulacije i naznake idu za tim da bi novi saziv tri ministarstva mogla da dočekaju izmenjena, odnosno podeljena na manje celine. To bi se, navodno (prema saznanjima „Blica“), odnosilo na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Tako bi sektor koji sada vodi Zorana Mihajlović mogao da bude podeljen na barem dva: Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture i Ministarstvo saobraćaja, kojem bi bile dodate i telekomunikacije. Resor Mladena Šarčevića bi bio podeljen tako što bi pored Ministarstva prosvete bilo oformljeno i Ministarstvo za visoko obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj.

I ranije je bilo najava da bi ministarstvo Zorane Mihajlović moglo da bude podeljeno, jer je ovo sadašnje preobimno. U njemu ima čak devet sektora, sedam državnih sekretara, sedam pomoćnika ministara, dok, recimo, Ministarstvo za EU ima četiri sektora. Saobraćaj bi tako postao poseban resor u kome bi se našle i telekomunikacije, koje su sada neprirodno vezane za turizam. Tako bi se na neki način ta nedovoljno prirodna veza turizma i telekomunikacija prekinula, odnosno stvorilo bi se novo ministarstvo koje bi imalo funkcionalnu povezanost sa svim segmentima saobraćaja uključujući i telekomunikacioni. Jedino se zaboravlja da izgled i sastav vlade umnogome zavisi i od mogućih koalicionih sporazuma s partijama koje bi činile vlast sa SNS.

Drugi pak razlog za odlaganje formiranja vlade vezuju za sadašnji novi nalet korone i kritiku Kriznog štaba, pa bi i neka nova ili stara imenovanja u vladi bila vrlo delikatna sa stanovišta prihvatanja u javnosti. To se naročito odnosi na Ministarstvo zdravlja, za koje je već bila licitirana članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević, ali u onom prvom i suzbijenom naletu korone, dok bi s oživljavanjem pandemije to ime moglo biti balast.

ŠTA SU DONELE KONSULTACIJE? Ne hajući, valjda, za pomenute spekulacije i „analize“, Vučić je konsultacije krenuo „od pozadi“. Prvo se sastao s predstavnicima izborne liste „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“, upravo onima koji su u prvi put posle 18 godina u Bujanovcu formirali jednonacionalnu vlast koju čine četiri albanske partije, bez predstavnika Srba, što bi moglo da izazove novu nestabilnost na Jugu Srbije, a predstavlja i provokaciju upućenu zvaničnom Beogradu. Drčnosti, izgleda, nije falilo ni u Beogradu pa je, po rečima gradonačelnika Preševa Šćiprima Arifija, delegacija albanskih stranaka na sastanku kod predsednika Srbije podnela zahtev da dobiju mesto ministra lokalne samouprave, pomoćnika ministra ekonomije, državnog sekretara u Ministarstvu prosvete i predsednika Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Usledili su i sastanci sa svim strankama koje su osvojile mandate na izborima, osim sa strankom SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina, koji je odbio da dođe na konsultacije.

Naravno da su za javnost najinteresantniji sastanci bili s liderom Srpskog patriotskog saveza Aleksandrom Šapićem i liderom socijalista i aktuelnim koalicionim partnerom Ivicom Dačićem. Ako ni zbog čega drugog, ono hoće li, uopšte, i biti opozicije. U toj spekulaciji najdalje je otišao „Demostat“ predviđajući, možda, i koncentracionu vladu, kako je, podsećaju, Vojislav Koštunica nekada govorio za vladu narodnog jedinstva. To bi, navodno, došlo u obzir ukoliko se zaraza bude brzo širila, a zdravstveni sistem bio pod sve većim pritiskom. U tom slučaju, ne samo da bi u Vladu ušao neko iz Srpskog patriotskog saveza Aleksandra Šapića već čak i on ako bi nekome prepustio mesto predsednika opštine Novi Beograd. Ova teza ide po tragu isključenja Vladana Glišića  iz Šapićeve stranke i poslaničkog kluba i to još pre polaganja poslaničke zakletve. Ovaj bivši  funkcioner „Dveri“, prenaglašene patriotske orijentacije, ali sa „repom“ nesolidnog saveznika, reći će da je došlo do „razilaženja u konceptu“, ma šta to značilo, što „Demostat“ tumači kao formiranje vlade ne samo za borbu protiv pandemije korone već i za mogući dogovor o KiM. 

Kada su u pitanju SPS i Dačić, koji su, sa izuzetkom od 2001. do 2004, konstantno u vlasti, problem se pojavio s „nekontrolisanim“ iskakanjima nekih članova SPS-a (onih koji su učestvovali na protestima) i oštrih verbalnih ispada Dačićevog potpredsednika Ivice Tončeva, inače apsolutnog vladara surduličkog kraja. Suočen s permanentnim opadanjem rejtinga, Dačić je konsultacije iskoristio za „peglanje“ odnosa s naprednjacima, čime je trgovina, koju je naslutio ispad Tončeva, pala u drugi plan, naročito posle podsećanja naprednjaka na verolomnost SPS-a u vreme izbora gradonačelnika Beograda 2008. godine. Dačić ne prestaje da ponavlja da je ubeđen da je koalicija SPS-a s Aleksandrom Vučićem u interesu Srbije. „Ja da radim protiv Vučića neću. Ako partija bude većinski htela to da radi, ja u tome neću učestvovati, a ako je cilj da ojačamo Srbiju, pa i Vučića, onda treba da ojačate Dačića“, kazao je lider socijalista.

Ovde se ponovo u vezu dovodi spoljni uticaj, pre svega ruski i to preko tržišta energenata gde su glavni partneri uglavnom bili socijalisti, mada je to „tanak“ razlog za Vučića, s obzirom na naznake da pregovori s Prištinom nisu izvesni u skorije vreme, pa da bi doveli u pitanje odnose s Rusijom. Interes je, očigledno, obostran jer ukoliko bi SPS izostao iz Vlade, SNS bila izložena riziku da Ivica Dačić, koji je popularan lider, u opoziciji dodatno ojača i uzme naprednjacima deo biračkog tela. S druge strane,  Dačić i SNS bi i dalje vukli benefite koje donosi zajednička vlast.

Za desetak dana bi trebalo da usledi novi krug konsultacija, a o dosadašnjim navodima i nagađanjima o tome ko će činiti buduću Vladu Srbije, Vučić je u Dnevniku RTS-a rekao da su informacije koje su se poslednjih dana pojavile u medijima „bukvalno sve laž do laži“. Samim tim samo je otvorio vrata za nove navode i nagađanja. A u nedostatku pravih informacija, toga je napretek.  

[/restrict]