Predizborne palice

Da li crnogorski režim, pored državnog, planira i klasični terorizam prema Srbima?

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović politički je nadživeo četiri američka predsednika, a planira i petog. Zna se da je to uspeo krađom izbora uz pomoć Zapada, ali i crnogorske mafije. To je jedan od razloga što je crnogorsko podzemlje, uz albansko, najjače na Balkanu i u samom vrhu evropskog kriminala. Sumnje da je trgovina drogom uz pomoć kriminalaca postala „jaka privredna grana“ Crne Gore i te kako imaju smisla ako se samo malo zahvati ta žabokrečina; dovoljno je navesti samo najnoviju informaciju da je nedavno nemačka policija na brodu „Budva“, pod crnogorskom zastavom i sa crnogorskom posadom, u luci Hamburg zaplenila pola tone kokaina. Kod takve sprege kriminalcima je životno važno da Đukanović ostane na vlasti, i oni su mu sa svojim kriminalnim metodama uvek na raspolaganju.

PRLJAVE OPERACIJE Predstojeće izbore u septembru Milo Đukanović ne može dobiti legalno, i zato panično sprema novu podvalu. Prošle izbore je dobio montiranjem bombastične afere o pripremi puča i atentata na njega, iz čega je zaključio da su afere i haos odličan ambijent za prevaru.
Nova konstrukcija zasnovana je na lažima da je opstanak Crne Gore ugrožen hibridnim ratom i „malignim ruskim uticajem“ u kome aktivno učestvuju Srbija i SPC preko Srba u Crnoj Gori.
Prva ideja bila mu je da prljavi posao umesto njega uradi neko drugi. Pokušao je da prevari i zloupotrebi čitav NATO nametanjem stava da je odbrana njegovog režima, u stvari, odbrana alijanse. Međutim, to bar za sada nije uspelo. Nakon toga Milo se potpuno okreće komšijama, hrvatskom i albanskom faktoru, i naravno, već tradicionalno, crnogorskoj mafiji. Uz njihovu pomoć kreće surovi obračun sa onima koji mu nisu naklonjeni, pre svega Srbima i SPC. U tom obračunu ne biraju se sredstva i sve je dozvoljeno. Za pobedu nisu dovoljni samo teror i sirova sila obične policije i specijalaca, nego se pored toga planiraju specijalne prljave operacije od strane crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) uz pomoć hrvatskih, albanskih i „kosovskih“ službi. Više se ne biraju sredstva jer neke informacije ukazuju da se, pored državnog, Milov režim odlučio i za klasični terorizam.

[restrict]

HRVATSKI FAKTOR Svoju „predizbornu kampanju“ Milo je zamislio ovako – dok specijalne jedinice prebijaju i premlaćuju civile i vernike, obična policija hapsi, saslušava i zatvara, ANB Crne Gore vrši perfidne pritiske i zastrašivanja. Nema nikakve sumnje da ANB to radi po uzoru na hrvatske, albanske i „kosovske“ tajne službe, s tim što najjače veze održavaju sa hrvatskom SOA. Crnogorskom režimu ne smeta što hrvatska tajna služba ima jaku agenturu u Crnoj Gori, pa i u državnim institucijama, zato što smatraju da oni u stvari čuvaju Milovu vlast i bore se protiv istog „neprijatelja“ na tlu Crne Gore. Nisu shvatili da se njihovi interesi samo trenutno poklapaju, i da Hrvatska ima svoje tajne teritorijalne planove koji u perspektivi ugrožavaju Crnu Goru.
Hrvatska u svom obaveštajnom nastupu nastoji da kopira svoje velike mentore u primeni hibridnog rata prema Srbiji i Crnoj Gori – prema Srbiji krajnje prljavo a prema Crnoj Gori suptilno. Hrvatska je izučavanju hibridnog rata posvetila veliku pažnju, ne da bi se od njega branila nego da bi ga mogla primenjivati prema drugima, kako bi postepeno ostvarivala svoje teritorijalne i liderske ambicije na Balkanu. I laik može prepoznati podmuklu igru Hrvatske prema Crnoj Gori, najviše po nastupu nekih hrvatskih, ne baš bistrih generala. Tako njihov ratni general Ante Prkačin jedan dan otvoreno svojata Crnu Goru i tvrdi da su Crnogorci u stvari Hrvati, a drugi dan hvali crnogorsku vlast i Mila Đukanovića. Njegove izjave su izvorno ustaške i rasističke: „Ja pogledam njihov parlament, oni stasiti, zgodni, visoki – to su Crnogorci, a oni mali, šugavi – to su srpski isprdci. Pogledajte samo Mila Đukanovića, dvometraš, a ima toliko i pameti.“ Ovaj zločinac je samo jedna od mnogih ličnosti iz Hrvatske koje se zalažu za prekid svih veza Crne Gore sa Srbijom i vezivanje za Hrvatsku. On to radi preko Milovog „mitropolita“ lažne crkve Miraša Dedeića, na koga ima veliki uticaj i sa kojim zajedno antisrpski nastupa u hrvatskim medijima.

NAPADI NA TURISTE Razotkrivena je jedna tajna operacija crnogorske ANB koju je trebalo realizovati tokom turističke sezone – masovni fizički napadi na turiste iz Srbije i njihovu imovinu. Ovo zvuči neverovatno jer je potpuno suprotno crnogorskim interesima i zadire u klasično terorisanje nedužnih civila koji vole Crnu Goru i redovno letuju na crnogorskom primorju. Mnogi Srbi imaju tamo nekretnine – kuće, vikendice i stanove. A tek ćemo videti da li će u perspektivi sve to biti ugroženo. Ne treba da nas zbunjuje što je grupu huligana koju je angažovala ANB razotkrila javna bezbednost, i tako dovela u pitanje kompletnu zamisao. To se dešava zato što, zbog tajnosti, sa prljavim akcijama tajnih službi nikada nije upoznata javna bezbednost. Ponekad ima dovoljno vremena da se javna bezbednost stopira, a nekada nema, što se po svemu sudeći sada dogodilo.
Grupa od 17 huligana, navijača FK „Budućnost“, imala je pripremljene nalepnice „Srbe na vrbe“ i „Srbi van iz Montenegra“, kao i čitav arsenal hladnog oružja, od boksera, bejzbol palica, noževa i koječega drugog što može poslužiti da se žrtvama nanesu teške povrede, možda i smrtonosne. Kroz ustaški „poklič“ i poziv na linč „Srbe na vrbe“, koji se pokazao kao efikasan mehanizam zastrašivanja Srba u Hrvatskoj, jasno se vidi saradnja sa ustašama. Uhapšenim huliganima nije bilo jasno zašto su uhapšeni jer ih je angažovao i obučio operativac ANB. Tako je postalo jasno da je u pitanju akcija državnih institucija, a ne samovoljni istupi navijača kako je neko želeo da to izgleda. Pitanje je koliko je takvih grupa ANB pripremila i da li će nakon ove nespretne provale akcija biti stopirana. Moguće je da je zabrana ulaska u Crnu Goru samo Srbima nešto što treba da ispravi promašaj i da se efekti veštačkog stvaranja međudržavne napetosti postignu na drugi način.

UPOZORENJE MILANA KNEŽEVIĆA Postoje osnovane sumnje da ANB već duže vreme priprema još grublje akcije klasičnog terorizma – likvidacije ličnosti koje smatraju opasnim za Milov režim. Jedan od lidera crnogorske opozicije Milan Knežević javno je upozorio da je planirana njegova likvidacija i pripremio svoju porodicu za takvu mogućnost.
Kako prenose neki srpski mediji, takve informacije dobila je naša služba bezbednosti pri Ministarstvu spoljnih poslova preko generalnog konzulata u Cirihu. Nije čudno da je takva informacija procurila baš u Cirihu ako se zna koliko je jak albanski lobi u Švajcarskoj, i ako je tačna informacija da je za izvršioca angažovan Albanac Fljorim Ejupi. Konkretna akcija mogla bi biti usluga „bratskih“ albanskih službi, kako bi i oni podržali Milov režim poput Hrvata. Ovde se lista tajnih pomagača Milovog obračuna sa Srbima proširuje, jer je dobro poznato da je Fljorim Ejupi agent CIA koga već duže vreme štiti BND u Nemačkoj. Radi podsećanja, Ejupi je klasičan terorista koji je izvršio teroristički akt podmetanja eksploziva pod autobus „Niš ekspresa“ kada je ubijeno 12 a ranjena četiri srpska civila. Pored toga, od strane srpskih bezbednosnih službi osumnjičen je da je izvršio atentat na Olivera Ivanovića. Od odgovornosti (po svedočenju nekih oficira KFOR-a) zaštitila ga je američka CIA.

ATENTAT U „KRAUN PLAZI“ Zbog osnovane sumnje da se crnogorski režim odlučio za klasični terorizam prema Srbima, postaje veoma aktuelan pokušaj atentata snajperom u hotelu „Kraun plaza“ u Beogradu, kada je ranjen poznati biznismen i donator SPC Miodrag Daka Davidović dok je sedeo i razgovarao sa vladikom Joanikijem. Po svemu sudeći, istraga je išla u pogrešnom pravcu jer je na osnovu ranjavanja Davidovića zaključeno da je on bio meta. Neki događaji nakon toga sve jasnije ukazuju da je meta bio u stvari vladika Joanikije. Putanju snajperskog zrna kojim je trebalo da bude likvidiran promenio je otpor građevinskog stakla kroz koje je moralo da prođe i zbog toga je ranjen Davidović. Još jedan važan detalj kod ove istrage mora se imati u vidu – motiv. Staro je pravilo u istragama – ako nemate tragova koji vode prema izvršiocu ili naručiocu, izučite ko je imao motiv i interes da se neka ličnost ukloni. Tek hapšenje vladike Joanikija u Nikšiću i činjenica da se crnogorski režim odlučio na takav korak, iako je to prvi utamničen vladika SPC nakon pada Berlinskog zida, jasno pokazuje kolika je on smetnja i „opasnost“ za crnogorski režim. Uostalom, zašto bi nekome drugom, sem crnogorskom režimu, smetao vladika koji se bavi isključivo verskim pitanjima i zaštitom SPC u Crnoj Gori?
Kako sada stvari stoje, Milov režim će, kao i do sada, u narednom periodu morati da koristi usluge kriminalaca. Dva suparnička klana, Kavački i Škaljarski, međusobnim obračunima i likvidacijama ofarbali su u crveno beogradski i budvanski asfalt. Ako se crnogorski režim stvarno odlučio za klasični terorizam prema Srbima i likvidacije važnih ličnosti iz crnogorske opozicije i SPC, imaju zaista velike mogućnosti da to urade preko crnogorske mafije. Nije samo motiv ono što pojačava sumnju da je naručilac likvidacije vladike Joanikija neko iz crnogorskog vrha. Za pokušaj likvidacije upotrebljen je snajper, a on je kao efikasno sredstvo obračuna na ovim prostorima prisutan uglavnom kod crnogorskih klanova već desetine godina
Prva profesionalna upotreba snajpera u obračunu crnogorske mafije odnosi se na likvidaciju Saše Labovića u avgustu 1994. godine na plaži na Svetom Stefanu. Kuriozitet je što je profesionalni likvidator na licu mesta ostavio snajper, uredno složene rukavice i ekser zabijen u drvo odakle je nišanio. Nakon toga izvršene su još neke likvidacije snajperom u Budvi: Tomo Vujsić ubijen je u svom kafiću; zatim Vlastimir Zečević zvani Mićko Talijan; Goran Đuričković ubijen je u bašti svog lokala; Minja Bećir u svom automobilu, i verovatno još poneko od četrdesetak likvidacija koje su se dogodile od 1991. do 2020. godine samo u tom gradu.

HAOS I POMETNJA Na osnovu nerazumnih državničkih odluka i pogrešnih diplomatskih poteza vidi se nastojanje Mila Đukanovića da izazove pometnju i haos kako bi u toj zbrci lakše lažirao izbore. Zato pokušava da zastraši, dezorijentiše i zbuni Srbe u Crnoj Gori i parališe sve njihove aktivnosti, pa i one verske. Da bi to postigao, veoma je važno da preseče ili bar ometa njihove veze sa Srbijom. Dokle Milo može da ide i šta sve može da zloupotrebi videlo se kroz zanemarivanje ekonomskih interesa zarad stvaranja konfuznog ambijenta. Bez ikakvog razloga pred turističku sezonu zabranio je ulazak Srbima u Crnu Goru, iako iz Srbije tamo tradicionalno odlazi najviše turista. U znak podrške i formiranja nekakvog antisrpskog fronta, Hrvatska je postupila isto. Zajedno pokazuju da je mržnja jača od razuma i da antisrpstvo vredi platiti ma koliko koštalo.
Paniku u crnogorskom vrhu izaziva činjenica da njihove akcije nisu uspešne i da propadaju jedna za drugom. Zastrašivanje putem terora nije uspelo i čak izaziva kontraefekat. Prljave operacije i akcije ANB takođe su propale jer su izgubile neophodnu tajnost kao ključni element uspeha. Mafija ima smisla za konspiraciju i prljave poslove, ali sada su i te veze provaljene i pod lupom. Teško da mogu učiniti nešto drastično a da istovremeno sakriju tragove do naručioca. Neosnovani diplomatski antisrpski potezi su pod velikim pritiskom vlastitih državljana koji žive od turizma i ne mogu se dugo održati. Tako u ovom trenutku figurira procena da Milo Đukanović, bez široke nezakonite i slepe podrške Zapada i njihovih moćnih obaveštajnih službi, ne može lažirati, pa tako ni dobiti, predstojeće izbore.

[/restrict]