Човек се учи док је жив

Немачка данас плаћа да се пронађе некакав логор у Србији. На жалост екселенције Шиба, Матхаузен, Аушвиц, Дахау, Бухенвалд, Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, Стара Градишка никад нису били у Србији

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

У СРБИЈИ НЕМА ОБЕШТЕЋЕНИХ, САМО ОЗРАЧЕНИХ Суд у држави Француској је пресудио да је капетан Анри Фриконо, из жандармеријске јединице која је била на Косову и Метохији, после НАТО злочиначког бомбардовања умро од рака који је добио од радијације изазване осиромашеним уранијумом. Сличне пресуде донео је и суд у држави Италији. Обештећене су породице италијанских војника који су доживели исту судбину као и француски жандарм. У држави Србији никаквих пресуда о питању радијације нема. Жртава има, број је одавно премашио десетину хиљада, пресуда нема. Шта је посреди, вероватно знају умније главе од мене. Убиј Србина! Поломићемо све прсте Србима! Све српско из корена чупати, о дрво обесити! Јебаћемо српске жене и децу и после их убити! Све сте ово видели на телевизијским екранима. Нико не пориче истинитост нацртаног, написаног, изговореног. Неколико млаких објашњења и ником ништа. Нема разлога да се евроунијатска камора узбуни, или не дај Боже каква невладина организација, јер Србе ће клати, а због њих евроунијатска мати неће закукати. Неће, чак ни Немци, иначе познати као заступници културолошког прожимања и осведочени заштитници угрожених народа, посебно Срба, Јевреја и Цигана, о чему сведоче милиони фотографија и записаних сведочанстава.

ИНЦИЈАТИВА С НЕМАЧКИМ ПАРАМА Од безброј филмова снимљених о немачко-нацистичкој доброти и коначном решењу поменутих народа, навешћу само један: „Дневник Ане Франк“. Ваља га што чешће приказивати. Ми, Срби, бисмо могли сличан филм снимити о клању дечака Слободана Стојановића. Зна се где, кад и ко га је заклао. Ни четрнаест година није имао. Његов једини злочин, осим што је био Србин, беше што је хтео да спасе своје куче.
Немачка ће данас дати новце некаквој „Иницијативи младих“ да пронађе наводне концентрационе логоре у којима су зли Срби спаљивали добре „Хрвате“, Муслимане и Бошњаке. Било би добро кад би се међу „жртвама“ могао наћи неки Африканац, не мора да буде Афро, може и обичан, или неко са Новог Зеланда. Тад би се улагања, како јавно рече екселенција Томас Шиб, потпуно исплатила. Иницијатива с немачким парама би коначно решила питање Срба. На жалост његове екселенције, логори Маутхаузен, Аушвиц, Дахау, Треблинка, Бухенвалд, Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, Слано, Стара Градишка, Сајмиште никад нису постојали на територијама којима су Срба владали. Нема тих пара, ни истраживача, господине Шиб, који ће некакав логор или логораша у Србији пронаћи. Зато оставите нас, Србе на миру. Српска паметарница учи да је за вас и ваше савезнике римокатоличке вере (сме ли неко рећи зашто и како двојица папа управљају Римском куријом!?) најбоље кад Србе не дирате.

БРЗОЈАВИ ИЗ ОТОЧЦА Помињао сам у претходним бројевима Католички конгрес сазван 1900. године у Загребу. Занимљив је, јавно објављен, записник с тог конгреса. Навешћу, овом приликом, текст брзојава упућеног Његовом царском величанству краљу Фрањи Јосипу. „Хрвати католици, сабрани из свих хрватских крајева на Првом хрватском католичком састанку, да вијећају о животним питањима данашњег друштва, како би будућност предзиђа кршћанства одговарала сјајној прошлости оних, који на Цетину ставише на главу високих пређа Вашега Величанства, приносе у својој смјерности Вашему Величанству изражај своје непоколебљиве поданичке вјерности, каквом се вазда одликовао Хрват“. Конгрес сем што је слао брзојаве у Беч и Рим папи Леону 13, примао је брзојаве подршке. Из Оточца, Оточани католици поздрављају срдачно учеснике састанка, а у потпису се могу прочитати и ова имена: Стјепан Бакарић, пристав; Иван пл. Рукавина; Хенеберг, начелник; Лука Павелић, трговац; Павелић, опанчар; Врховац, личилац; Колак, кланфар; Орешковић, трговац; Марас, управитељ школе.
Веровао сам да су телеграми подршке проналазак комуниста и њиховог Агитпропа. Кад, не лези враже, брзојави смишљени одавно. Човек се учи док је жив. Зато не буди лењ!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића и мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Не дамо светиње. Догодине у Призрену.