KO NEMA SVOJE UZIMA TUĐE

Srbi da se opamete i za početak pounijate. Papa Lav XIII dajući punu podršku Katoličkom kongresu u Zagrebu 1900. godine izričito je rekao „da u budućnosti svi rimokatolici srpskih zemalja moraju prihvatiti hrvatsko ime“

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.
Udaraju na Srbe i Srbiju. Iz regiona i šire. Nije nam prvina. Oduprećemo se i Bogu hvala preživeti. Srpski neprijatelji očekuju da će nam konačno doći glave. Varaju se. Sačuvaćemo se.

DOMETI PROSVJETNE POLITIKE Citiraću nekoliko rečenica iz arhivskih papira objavljenih u tekstu Borivoja Miloševića Dometi Austrougarske prosvjetne politike u Bosni i Hercegovini (1878–1914), Istorijske sveske, broj 5, Andrićev institut, maj 2014, str. 6–11).
„Polovinom 1892. godine u Trebinju je zatvoren prota Sava Pješčić, jer je u crkvi pred narodom propovjedao da se deca ne šalju u komunalne škole, pošto se u njima ne spominje ime srpsko, već hrvatsko i ne uči ćirilica. Prota je nakon 15 dana zatvora pušten uz kauciju od 2000 forinti.“
„Usljed pritisaka na srpske konfesionalne škole i nametanje hrvatskih školskih knjiga kao obaveznih u nastavi, srpska djeca su često napuštala školu, ili su iz škole bivala isključena ukoliko su odbila da uče iz takvih udžbenika.“
„Naredbom Zemaljske vlade od 6. juna 1879. godine određeno je da nastavni jezik u školama bude hrvatski, kasnije nazvan ’zemaljski’ i ’bosanski zemaljski jezik’.“
Takav je bio odnos prema Srbima i pravoslavlju pre jednog veka il malo više. Ima li neke razlike u odnosu na današnje Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu?
U Sarajevu, odakle su Srbi većinom pobijeni ili proterani, rimokatolički nadbiskup uz podršku Vatikana drži, posle 75. godina, misu ubicama Srba pravoslavne vere. Imali goreg zločina za Vatikansku kuriju, NATO čimbenike i evrounijatske komesare od činjenice da neko, još uvek želi biti Srbin il Srpkinja pravoslavne vere? Kad će se već jednom Srbi opametiti, i za početak, pounijatiti. Zar nije papa Lav XIII dajući punu podršku Katoličkom kongresu u Zagrebu 1900. godine izričito rekao „da u budućnosti svi rimokatolici srpskih zemalja moraju prihvatiti hrvatsko ime“ (Nikola Žutić, Srbi rimokatolici takozvani Hrvati, Beograd 2006, str. 75).

EVROUNIJATSKI INOVATORI Što se tiče jezika tu ima promena. Jezik se više ne zove „zemaljski“, ni „bosanski zemaljski jezik“ već „bošnjački“ ili „bosanski“. Evrounijatski inovatori uz saglasnost Incka i lokalnih stipendista su zaključili, da bez obzira što su na teritoriji Bosne otkrivene piramide, ne bi bilo učeno, ni u skladu sa demokratskim načelima NATO oficiruša i evrounijatskih komesara, jezik nazvati „vanzemaljskim“. Pogotovu u trenutku kad korona, za koju Svetska zarazna organizacija još nije otkrila, jel ovozemaljska ili je vanzemaljska pojava. Ako je nastala, zašto ima mnogo dokaza, od slepoga miša onda korona ispunjava oba uslova: čas je na zemlji, čas van nje! Slepi miš može da hoda, da se kači za stene, može da leti a pri svim tim radnjama navodno ne vidi ništa. Leti noću kad radni čovek spava tako da devet desetina čovečanstva nikad ga nije videlo. Jedna desetina, sa sve pristalicama, koja tvrdi ih je videla je ipak velika manjina. Otprilike toliko ima osoba koje su videle i vanzemaljce, marsovce, leteće tanjire. Bilo bi neodgovorno prema globalnoj civilizaciji, u ovom trenutku zvanično uvesti naziv „vanzemaljski“ jezik, zato se valja, još uvek, držati ovozemaljskih imena. Iz tih razloga srpski jezik se, pored ranije pomenutih, danas naziva: maternji, hrvatski, šokački, severnostaromakedonski, crnogorski, zapadnobalkanski… Može se zvati bilo kako samo ne sme SRPSKI, jer to vređa „narode“ koji nemaju svoj jezik. Narod bez sopstvenog jezika, pisma i svoje crkve nije potpun. Nešto mu fali. Ne vredi ni kad se staro novim imenom nazove, jer postojanje starog – Srba, ćirilice, Srpske pravoslavne crkve – poništava novo-izmišljeno, jer se vidi odakle je nastalo, gde su uzeli, zemaljskim jezikom rečeno, ukrali. Staro mora nestati, kažu novi izvršitelji starih, poslodavaca.
Sestre Srpkinje i braćo Srbi, ne budimo lenji. Molimo se, borimo se, budimo složni. Ne damo svetinje!
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića i mučenike Milana Martića i generala Pavkovića. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Pamtimo stradanje i klanje srpskog dečaka Slobodana Stojanovića. Budimo uz Arno Gujona. Pomozimo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji. Čuvajmo Republiku Srpsku. Sve će dobro biti. Dogodine u Prizrenu.