ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА ОБЈАВЉЕНО 15. 8. 2014 Био је то Милановићев плес на оштрици ножа. И преживео је. Пре неколико месеци председник владе Хрватске казао је јавно, пред новинарима, на једном брифингу, …
Више
Учење и знање српског језика је услов да деца у дијаспори боље познају нашу културу, историју и обичаје, али и да јачају интересовање и емоције према сопственом пореклу и народу Језик је својство по себи, …
Више
Српски језик и црногорски евроатлантизам Није чудно што нова власт навjешћује промјене Општег закона о образовању и васпитању и Закона о култури, али да то ставља у контекст превазилажења националних и политичких подјела, велико је …
Више
Пратити Русију и причати све најбоље о њој у овом тренутку је добро и у служби истине, али зар потпуна медијска и интелектуална посвећеност томе није одвлачење пажње од српских проблема и борби, да не …
Више
Од усвајања Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма данас се навршава тачно шест месеци, што значи да би овај пропис, по процедури, требало да почне и да …
Више
Друштво за српски језик и књижевност предало је јуче Министарству просвете Иницијативу за увођење натпредметног статуса српског језика. ЗАПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ФЕЈСБУКУ Петицију која је раније покренута потписало је више од 3.000 професора и наставника …
Више
Еколошки протестанти се могу поделити у две групе. Једни уочавају болне последице, не тражећи узроке. Знају на шта се жале, а не знају против кога. Други су политички активисти, користе сваки повод за оцрњивање власти. …
Више
Да ли је одбрана ћирилице могућа док се измишља војвођанска нација? И какве то везе има с најављеним одласком Ненада Чанка на Цетиње 5. септембра Не може да буде случајно што се у данашњој Црној …
Више
Крoз Бeoгрaд сaм прoшao нeкoликo путa, нa брзу брзину, кoликo дa зaвршим штa сaм имao. Прeстoницa нaм сe и дaљe oднaрoђуje и рaсрбљуje. Нaзиви фирми углaвнoм су исписaни лaтиничким слoвимa, чeстo нa eнглeскoм. У Гoспoдaр …
Више
Како је ћирилично писмо у Дубровнику 19. века било део преовлађујућег српског националног осећања у интелектуалним, односно културним круговима Књижевни историчар проф. др Ирена Арсић један је од наших најбољих рагузолога. Њено капитално дело Срби …
Више
Ћирилица као службено писмо: предлог за размишљање Реч о судбини Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о службеном језику и писмима из јуна 2017. године Пише: Синиша Стефановић Аутор овог текста, који је Прилог …
Више
На историјској сцени опстаћемо и као народ и као држава само ако будемо свесни себе и свог идентитета а превасходно своје богате културне традиције коју морамо да сачувамо, негујемо, унапредимо најбољим доприносима овог нараштаја и …
Више
Објављујемо одговор професора Мила Ломпара на деманти министра културе Србије Владана Вукосављевића из прошлог броја (615) Печата, а који је уследио као Вукосављевићево реаговање на интервју аутора овог текста, штампан под насловом Касандра је била …
Више
Срби да се опамете и за почетак поунијате. Папа Лав XIII дајући пуну подршку Католичком конгресу у Загребу 1900. године изричито је рекао „да у будућности сви римокатолици српских земаља морају прихватити хрватско име“ Срби! …
Више
У Срба ништа ново. Ударци са свих страна. Сметају несоју натовско-евроунијатском: Српска православна црква, ћирилица, прошлост, знаменити Срби и све што има придев српски Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби …
Више
О књижевноисторијском памћењу, преименовању српског језика Проф. др Горан Максимовић је велики део свог научноистраживачког рада посветио изузетним писцима који су кроз историју остали у запећку. Зашто маргинализујемо много тога вредног и како се изборити …
Више
У грчкој култури Термопилску битку сматрали су једним од кључних догађаја. Не у погледу епилога битке већ у погледу слављења мотива који су довели до тога да се Спартанци са савезницима супротставе таквом и толиком …
Више
Тек накнадно, извесне појединости, у сећању, намећу се као знамења епохе. Носталгија није избирљива госпођа; задовољава се оним што је некада видела и чула. Нисам толико конзервативан да бих жалио за временом кад је у …
Више
Овим документом о српском културном простору дефинисане су смернице за јединствену културно–просветну политику српског народа и учињен важан корак у успостављању системске бриге о српском језику и ћириличком писму Министар културе и информисања Србије Владан …
Више
Србија се често сусреће са ултиматумима. Било би упутно када би они који их шаљу консултовали историју да виде шта бива када се Срби и Србија суоче са уценама Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! …
Више
У доба Првог светског рата телеграм се из поште није могао послати ћирилицом. Ондашње власти биле су окупаторске и јавно су, наредбом, забраниле употребу ћирилице. Зашто нико није укинуо ову наредбу? Срби! Нисмо криви! НАТО …
Више
Посета кардинала Паролина Београду пропраћена је тврдњом да је реч о другом човеку по важности у Римској курији. Одмах иза папе. Остало је нејасно ког – Бенедикта 16 или језуите Франциска? Срби! Нисмо криви! НАТО …
Више
Најбољи текст који смо до сада могли да прочитамо о глобализацији изашао је из пера Тихомира Новака у којем се јасно поручује да ћирилицу треба заменити латиницом, гибаницу брзом храном и интелектуалце колачима Тихомир Новак …
Више
Водич кроз сајамску вреву Највећу културну и књижевну манифестацију у југоисточној Европи, и једну од највећих издавачких смотри у Европи, Међународни београдски сајам књига, који се овог октобра (од 22. до 29) одржава 62. пут …
Више
Као ознака источног православља, ћирилица је лоше виђена још у епоси европске просвећености. За владавине Марије Терезије (1717–1780) објављена је наредба да се у српским школама царевине искључиво има користити латиница. Осетивши опасност од „шокачења“ …
Више
Будванско културно лето За Печат из Будве Ранко Павићевић Наступом румунских писаца Лучијана Алексијуа и Славомира Гвозденовића, и бесједом проф. др Синише Јелушића поводом 170 година Горског вијенца, у Будви је након петодневног трајања завршена …
Више
БУДВАНСКО ЛЕТО У ЗНАКУ НАЦИОНАЛНОГ ПИСМА За „Печат“ из Будве Ранко Павићевић У организацији Удружења издавача и књижара Црне Горе и Народне библиотеке Будва, од 23. до 28. августа, на платоу између цркава у Старом …
Више
ПИСМО КАО ПОЛИТИЧКА АЛАТКА Астана планира да Казахстан до 2025. у потпуности пређе на латинично писмо. Процес би требало да почне 2018. године са уписом нове генерације ђака. Све је образложио у програмском документу објављеном …
Више
Пише Веселин Матовић Увођење латиничних свједочанстава и „одјељењских књига“, чак и за ученике првог и другог разреда основне школе, који латиницу уче тек у трећем разреду, управо је најава да ће се у најскорије вријеме …
Више
Пише Александар Милановић Сваки пут када нешто што је део српског културног идентитета назовете „босанским“, „хрватским“ или неким другим територијалним или националним именом, мотивација за такав поступак мора бити јасно формулисана и објашњена припадницима српске …
Више
(Одговор на текст објављен у „Печату” од 8.4.2016.) У „Печату“ од 8. 4. 2016. објављен је текст под насловом „Ћирилица у српским медијима и хрватским школама“, у којем професор Александар Милановић интерпретира телевизијски прилог чији …
ВишеПише Александар Милановић Како смо у пролеће 2016. дошли у ситуацију да нас више занима стање са ћирилицом у Хрватској него у Србији? Зашто је то тако? Како се тумаче културолошке тенденције у вези са …
Више
разговарала Биљана Живковић Први стихови у дубровачкој књижевности, аутора Џонка Калићевића, исписани су ћириличним писмом 1421. године О употреби ћириличног писма у Дубровачкој републици писали су компетентни српски и хрватски филолози током века и по …
Више
ПИШЕ Милован Данојлић У заједничкој држави одустајали смо од тог знамења културне и духовне самобитности подстицани од савезних власти, ако не са смишљеним и подмуклим планом, оно са на први поглед јаким државотворним образложењем. У …
ВишеДрагомир Антонић Ћирилицу прогласише опаснијом од еболе, нилског вируса и осталих болести. Опасна је зато што њом Срби пишу. Зато се мора уништити. Слово, реч, писмо мора се Србима одузети Прође Преображење. Неверне Томе су …
ВишеДрагомир Антонић Укључите телевизор. Слушате и гледате пажљиво. Мало шта разумете. Промените канал. Исто. Оно, разбирате речи, појединачно су вам многе и познате, али кад вас неко од укућана упита о чему говори лице са …
ВишеО Културној политици у доба транзиције Пише Живорад Ајдачић У Србији се повремено заталаса питање ћирилице и латинице, па наступи дужи период „бонаце“. Откуда тај нехај јавне свести за судбину једне културне и образовне вредности, …
ВишеПише Ратко Дмитровић Готово нико у међународној заједници не зна или неће да зна, да је у Хрватској, држави коју је та заједница на челу са Немачком и Америком оберучке пригрлила, спаљено три милиона „неподобних“ …
Више
Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
