Građanska prava vlasnika kapitala

Političke NVO ili politički NLO? (drugi deo)

Da nam neoliberalni Zapad stvarno „izvozi“ demokratiju, ne bi nam nametao političke NVO koje su negacija demokratije

NVO deluju parcijalno i zato nikada ne kritikuju svoje nalogodavce, pa se tako „Amnesti internešenel“ i slične NVO u svetu nikada ne bore za socijalna prava, ali ni za ljudska prava u SAD niti protiv Gvantanama u kome se muče ratni zarobljenici, ali se bave svim i svačim u Srbiji preko svojih surogata kao što su NVO Centar za evroatlantske studije, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava… „Lekari bez granica“ se predstavljaju kao humanitarna NVO, ali su njihovi džipovi imali duplo dno u kome su dostavljali oružje i municiju hrvatskim secesionistima u borbama protiv regularne Jugoslovenske vojske. A Svetska banka sugeriše državama da pomažu političke NVO, ne udruženja pisaca, ali samo ako one deluju kao podrška širenju divljeg i nekontrolisanog kapitala svetske finansijske aristokratije u čemu je uloga ove banke bitna.

LOBIRANJE U TUĐU KORIST Da nam neoliberalni Zapad stvarno „izvozi“ demokratiju, ne bi nam nametao političke NVO koje su negacija demokratije. A da su one izraz bilo kakve demokratske namere, onda bi delovale u SAD i u EU jednako onako kako se nameću u Srbiji. To su organizacije za lobiranje u korist tuđina, a ne srpskog naroda. I ne samo za lobiranje već i za bavljenje poslovima koji su nelegalni, kao što to čini Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić koji se bavi „istraživanjem kršenja ljudskih prava od strane srpskih vojnika u Hrvatskoj, BiH i na Kosmetu“. Naime, taj „fond“ preuzima ingerencije policije, tužilaštva i suda, a deluje u službi oko trideset svojih finansijera iz SAD, Nemačke, Švajcarske, Francuske, Hrvatske, Belgije, Velike Britanije, Švedske, Holandije. Dobija novac i od Fondi per te drejten humanitar, odnosno iz Tačijevog „nezavisnog Kosmeta“. Mnoge donacije iz tih izvora prelaze pojedinačno 300.000 dolara.

MEDIJSKA INVAZIJA Evroatlantisti su medije pretvorili u „medijski cirkus“, kako je to srećno definisao italijanski filozof Dijego Fuzaro, a političke NVO, koje su nedemokratska američka tvorevina, u svoju poslugu. „Služeći se njima oni sprečavaju, putem preventivne delegitimizacije, širenje bilo kakve alternative jednosmernom neoliberalnom mišljenju. Korumpirani ’medijski cirkus’ i NVO uništavaju sve što je nacionalno, prošlost i tradiciju, etičke i moralne vrednosti, ideale i budućnost. One glorifikuju neoliberalni sistem čiji su institucionalni izraz velike svetske banke i finansijske korporacije, a sredstva prinude su politički i vojni sistemi EU i SAD.“
Evroatlantisti nisu samo bombardovali Republiku Srpsku, Crnu Goru i Srbiju. Oni su potom izvršili i „medijsku invaziju“ na nas, kako je to okvalifikovao prof. dr Zoran Avramović, preko „nezavisnih“ medija i političkih NVO radi nametanja neoliberalizma kao jedinog mogućeg sveta. Guše autentične kritičare novog svetskog poretka i klevetaju kao nedemokratu, rasistu i ksenofoba svakoga ko se usudi da pomene bilo kakvu alternativu neoliberalnim gubarima, tom oličenju vojnog i ekonomskog ugnjetavanja kojim se nameće imperijalističko ekonomsko i finansijsko podaništvo. Bunt protiv ekonomskih problema proglašava se retrogradnim ostatkom prošlosti, socijalna prava ukidaju se fatamorganom građanskih prava, a svaka napredna ideja koja osporava neoliberalizam i njegovu poslugu u Crnoj Gori i Srbiji proglašava se „vraćanjem u devedesete godine“.

FINANSIJE Mediji i NVO koje plaća finansijski fanatizam raznih Rotšilda, Soroša i Rokfelera slave takozvana građanska prava da bi odvratili pažnju od tekućeg ukidanja socijalnih prava u čiju odbranu nikada ne staju, jer onda ne bi bilo dolara koji im stižu, primera radi, od Fonda braće Rokfeler. Njihova uloga je da horski demonizuju svakoga ko pokrene pitanje ukidanja primata kapitala nad politikom, primata građanskih nad socijalnim pravima.
Čim neki medij ili NVO nosi prefiks „nezavisni“, jasno je da nije nezavisan, jer ne bi isticao da je nezavisan, pošto bi to bilo jasno samo po sebi. Oni su javno korumpirani stranim novcem da nam „menjaju svest“, da nas uteruju u evroatlantski tor, da većini nameću teror raznih manjina i manjinskih grupa čime se ruše temelji demokratije. Istovremeno su bolesno osetljivi na svaku kritiku upućenu njima ili na iznošenje podataka o novcu koji dobijaju da šire štetne antisrpske političke ideje, jer svi su oni u stvari korumpirani, a ne „nezavisni“. Dovoljno je pogledati spisak, objavljen više puta u srpskoj štampi, onih koji primaju novac od raznih evroatlantskih fondacija. Primera radi, Centar za evroatlantske studije Jelene Milić dobijao je iznose od 110.000 evra i 342.000 dolara. Sonja Biserko je dobila u određenom periodu 669.682 evra, „Žene u crnom“ 1.587.596 evra, Nataša Kandić 2.126.752 evra… Toliko o njihovoj ljubavi za demokratiju.
Reč je o javnoj korupciji određenih grupa, organizacija i medija koji nisu nikakvi kritičari postojećeg stanja, već puki tumači i psi čuvari neoliberalnog status kvoa koji se predstavlja kao jedino moguće društvo. Teško onome ko predloži bilo kakvu alternativu neoliberalnoj evroatlantskoj prevari građana. Srpski najamnici slave neoliberalizam, jer su neki srpski mediji i NVO dobili čak 35 miliona dolara od 39 američkih fondacija. Njihova funkcija je nametanje neoliberalnog sistema u cilju pljačke naših prirodnih i humanih resursa. A trn u oku tog korumpiranog medijskog cirkusa i dolarizovanih NVO jeste javno imenovanje njih i njihovih neoliberalnih makroa onakvima kakvi jesu, uz navođenje ogromnih svota koje dobijaju da bi zagađivale srpski duhovni i državni prostor.

STANJE VEČNE SADAŠNJOSTI Iskustvo Kijeva, zatim ono ranije koje su doživeli Beograd, pa Gruzija, ukazuju na opasnosti koje predstavljaju neke NVO kojima manipuliše Bela kuća preko „Fridom hausa“ i Nacionalne zadužbine za demokratiju, ili kojima manipulišu USAID, kao i International Republican Institute, ili opsukurne ličnosti kao Džordž Soroš. Sve su to imena povezana s Vašingtonom i s njegovom strategijom upravljanja svetom.
„Neoliberalni kapitalizam nema potrebe za budućnošću, štaviše, on mora apriori da razgradi mogućnost mišljenja, jer razmišljanje o budućnosti ekvivalent je mogućnosti programiranja alternative u odnosu na sadašnjost, zbog čega kapitalizam mora bez mere da ubrzava vremena prometa, potrošnje i proizvodnje tako da nemamo vremena da živimo i mislimo. To je stanje večne sadašnjosti, ubrzanja bez budućnosti i nihilizma žurbe. Putem preventivne delegitimizacije bilo kakve alternativne misli, jednosmerno neoliberalno mišljenje vrednuje samo paradigmu racionalnosti, i to kao ratio economica, unutar koga se razvijaju smisao i granice svih funkcija delovanja i mišljenja. Hegemonska ideologija uzdiže ga na stepen onoga što je uvek bilo i što će uvek biti: pretvarajući sadašnjost u večnost“, tvrdi italijanski filozof Dijego Fuzaro, dakle neko ko živi u evrounijatskom raju koji nam nedemokratski i pritiscima nameću i naša vlast i naša opozicija, sa pokojim izuzetkom.
A upravo u tom smeru deluju i političke NVO koje služe da se zaobiđu države i zaštite interesi privatnih grupa, odnosno privatnog diskursa protiv države kao javnog dobra, transnacionalnog protiv nacionalnog, privatizacione elite protiv građana.
Zato svaka vlada mora regulisati NVO zakonom i osigurati da deluju iz istinski humanitarnih, kulturnih ili sportskih razloga u okviru nacionalnih interesa.

INTERESI TRANSNACIONALNOG KAPITALA Kako sada stoje stvari, te NVO deluju usklađeno sa američkim svetskim poretkom. U tom smislu one vrše desuverenizaciju, dekonstrukciju stubova humanističke etike (porodica, komunitarni duh, zaštita rada itd.). Te NVO su apstraktno na strani čovečanstva, a konkretno, one su na strani kapitala i njegovih agenata, čije interese štite. One zastupaju finansijsku aristokratiju i njen kapital. Zato ih finansiraju veliki gospodari kapitala, koji deportuju migrante da bi korporacije imale nove robove koje će eksploatisati i koristiti kao imigracijsku bombu da je aktiviraju u nekom trenutku za postizanje svojih ciljeva. Iza galame o borbi za ljudska prava i demokratiju krije se lukrativni privatni interes transnacionalnog kapitala.

(PARA)DRŽAVA U DRŽAVI Nevladine organizacije političkog karaktera su moćno sredstvo zaobilaženja i prevazilaženja demokratske volje građana i suvereniteta država kao poslednjih uporišta demokratija, čiji poslenici idu tragom dolara onih koji ih pretvaraju u svoj instrument ugnjetavanja naroda i negacije demokratije. Činjenica da je NVO po pravilu nedobitna organizacija ne znači da se mora uzdržavati od obavljanja delatnosti koja donosi dobit. NVO može obavljati sve delatnosti koje su utvrđene statutom, osim onih koje su zakonom zabranjene, ali obavljanje pomenutih delatnosti podrazumeva rad, recimo na berbi voća, gajenju pijačnih kultura, ali i formiranju svojih zadruga u kojima bi se radilo volonterski, a novac usmeravao na neophodnu administraciju i troškove rada. Dakle, NVO mogu sticati sredstva za svoj rad i obavljanjem privredne delatnosti, koja podleže oporezivanju PDV.
Nevladine organizacije sa perjanicama kao što su Jelena Milić, Sonja Biserko, Nataša Kandić, Sonja Liht, direktno potkopavaju napore vlade i predsednika Srbije. Vlast im povlađuje, valjda u nadi da će tako smiriti njihovu agresivnost, pa tako svi oni zajedno negiraju srpskom narodu pravo na samoodlučivanje. Te NVO najotvorenije podržavaju neprijatelje srpstva. Sa kojim pravom? Ko je njih birao? Na kojim izborima su učestvovale te NVO? Može li CEAS da kritikuje NATO? Može li da kaže koju reč u prilog srpskim mučenicima na Kosmetu? Koga te NVO predstavljaju? One su paravlast, paradržava u državi, a za to je kriva i vlast najmanje dve decenije unazad, koja zaboravlja da duguje odgovornost građanima koji su je birali, a ne parapolitičarima i surogatima stranih interesa kod nas.
Uzimanjem ovih NVO za ozbiljnog sagovornika, vlast derogira izbornu volju naroda, delegitimizuje izbore i dozvoljava da NVO utiču na izvršne organe i institucije države. Čemu onda izbori? Istovremeno, to izaziva sumnju da je vlast slaba, ako su joj graničnici NVO političkog karaktera, a ne izborna volja građana i Ustav. Paradoks je i da je sadašnja opozicija, sa ponekim izuzetkom, potpuno isto određena prema NVO, pa tu građani nemaju čemu da se nadaju. Ali treba imati u vidu da je veliki deo opozicije samo opozicioni privid, pošto je bila na vlasti u službi zapadnih interesa.
Nisu potrebni čak ni novi zakoni da bi se regulisao rad političkih NVO. Treba samo primeniti postojeće. Građanima je zabranjeno da vode privatne policijske istrage. Da preuzimaju ingerencije Tužilaštva. To važi i za NVO. Njihovi fondovi moraju biti transparentni, javni i s plaćenim porezom. Da se od političkih NLO u Srbiji pretvore u vidljive NVO podložne finansijskoj i zakonskoj kontroli države i kritici građana. Ni dinar im se ne može dati iz budžeta svih građana. Treba omogućiti da se u medijima iznesu stavovi koji ogoljuju rad tih NVO i mantru o evrounijatskom raju. Dakle, normalnim zakonskim merama i medijskom ravnotežom treba ih dovesti u situaciju da se o njima javno kaže šta one stvarno rade i za koga rade.
A političke NVO rade isključivo za strane evrodolare, ne u interesu građana Srbije. I zna se i šta je interes onih koji ih plaćaju. To je politička prostitucija. Svakako to nije parola „Srbija na prvom mestu“!