Život bez ulepšavanja

Koprodukcija JDP-a i festivala Grad teatar Budva

Živo i ubedljivo formirani dramski junaci predstavljaju najveću vrednost dela Fernanda de Rohasa, koji je pišući Selestinu stvorio čitavu reljefnu galeriju živopisnih dramskih ličnosti

O životu španskog prozaiste Fernanda de Rohasa (oko 1473–1541) malo se zna. Potiče iz porodice pokrštenih Jevreja. Studirao je prava u Salamanki. Kao veoma obrazovan čovek posedovao je bogatu ličnu biblioteku. Od 1517. u mestu Talavera de la Reina delovao je kao sudija. Poznato mu je samo delo Selestina, svakako jedno od najpopularnijih i najuspelijih ostvarenja ne samo celokupne španske dramske književnosti nego i u širim evropskim razmerama. Naoko jednostavna ljubavna fabula ipak je slojevita, jer se gradi i razvija na idejnim postavkama protivrečnosti između preživelog srednjovekovlja i dolazeće renesanse. Razumljive su i autorova povučenost i diskrecija, zapravo težnja za anonimnošću. Uzrok treba tražiti u specifičnom položaju preobraćenih Jevreja (tzv. novih hrišćana) u ondašnjem španskom društvu, ali i u činjenici da bi delo, s obzirom na sadržaj, moglo doći pod udar inkvizicijske cenzure. Fernando de Rohas bio je među prvim autorima svetovnih igrokaza u istoriji španskog teatra. Po slobodnom i realističkom duhu Selestina je remek-delo španske književnosti koje je snažno uticalo na razvoj španske drame.
Kako prvi poznati primerak ove De Rohasove drame nije imao naslovnu stranu, ne zna se tačno njen prvobitni naziv. Sledeća izdanja glasila su: Komedija o Kalistu i Melibeji, Tragikomedija o Kalistu i Melibeji da bi se potom ustalio naslov Selestina – po imenu podvodačice koja je potpomagala da se ostvari ljubavna veza Kalista i Melibeje iz plemićkih porodica i potom tu vezu podržavala. Iako je Selestina pripadala najnižem sloju tadašnjeg španskog društva, koji su sačinjavali različiti probisveti i propalice, ona je imala „stila“ u obavljanju svojih „poslova“ u kojima je nastojala da na svaki način stekne što više novca. „Radeći“ za Kalista, uspevala je da ga uveri kako joj je on doneo samo gubitke, jer je zanemarila i izgubila više drugih unosnijih „poslova“. Uopšte uzev, Selestinu je De Rohas formirao kao veoma upečatljiv scenski lik, kao osobu punu životne energije, kao ličnost koja je vrlo elokventna i sugestivna, s tim što je jedan od njenih primarnih ciljeva bio da ostvari što veću dobit, kao i da podstiče druge na greh, vino i raskalašno ponašanje. Međutim, pisac nije zapostavio ostale likove. Trebalo bi ukazati da je Melibeju i njen odnos prema Kalistu prikazao ukazujući na postupnost u razvoju koji dovodi do tragičnog kraja i tako stvara španske likove Romea i Julije. Upravo živo i ubedljivo formirani dramski junaci predstavljaju najveću vrednost dela Fernanda de Rohasa, koji je pišući Selestinu stvorio čitavu reljefnu galeriju živopisnih dramskih ličnosti.
Reditelj Milan Nešković želeo je da približi radnju Selestine našem vremenu pa je predstavu počeo nekom vrstom muzičke uvertire – svirkom jednog džez sastava. Ako je već hteo da počne muzikom, mogao je odabrati kompozicije nastale u De Rohasovo doba: lepše bi zvučale pesme i igre rane španske renesanse nego savremena džez muzika, pogotovo kada znamo da je predstava premijerno izvedena letos na festivalu Grad Teatar Budva, na Sceni između crkava.
Glumci su predano odigrali likove iz vremena razmeđe srednjovekovlja i renesanse. Nataša Ninković tumačila je Selestinu dosledno i u jednom zamahu, uspevši da u ovu dramsku junakinju unese i izvesnu dozu šarmantne ljudskosti. Nikola Šurbanović, kao Kalisto, uspešno je prikazao mladalačku ljubavnu opčinjenost, dok je Marta Bjelica, kao Melibeja, uspela da ovaploti proces buđenja i razvoja ljubavnih simpatija prema Kalistu. Nikola Rakočević i Emir Ćatović, kao Sempronio i Parmeno, Kalistove sluge, verno su pratili svoga gospodara, posmatrajući ne bez saučešća i njegov ljubavni pohod kao i tragičan kraj. Katarina Žutić i Marija Stojanović igrale su rafinovano i uvek s merom Areusu i Elisiju, pripadnice najstarijeg zanata na svetu. Anđelika Simić i Ljubomir Bandović, kao Alisa i Pleberio, Melibejini roditelji, iako različitih naravi, delovali su kao skladan par.
Selestina posle pola veka ponovo je na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ova realistička slika iz vremena razmeđe srednjovekovnog i renesansnog razdoblja, načinjena bez ikakvog ulepšavanja, došla je u pravi čas, u doba savremenog prelaska iz negdašnjeg samoupravnog socijalizma u eru tržišne privrede i ponovne akumulacije kapitala. Koliko da nas razonodi.