Живот без улепшавања

Копродукција ЈДП-а и фестивала Град театар Будва

Живо и убедљиво формирани драмски јунаци представљају највећу вредност дела Фернанда де Рохаса, који је пишући Селестину створио читаву рељефну галерију живописних драмских личности

О животу шпанског прозаисте Фернанда де Рохаса (око 1473–1541) мало се зна. Потиче из породице покрштених Јевреја. Студирао је права у Саламанки. Као веома образован човек поседовао је богату личну библиотеку. Од 1517. у месту Талавера де ла Реина деловао је као судија. Познато му је само дело Селестина, свакако једно од најпопуларнијих и најуспелијих остварења не само целокупне шпанске драмске књижевности него и у ширим европским размерама. Наоко једноставна љубавна фабула ипак је слојевита, јер се гради и развија на идејним поставкама противречности између преживелог средњовековља и долазеће ренесансе. Разумљиве су и ауторова повученост и дискреција, заправо тежња за анонимношћу. Узрок треба тражити у специфичном положају преобраћених Јевреја (тзв. нових хришћана) у ондашњем шпанском друштву, али и у чињеници да би дело, с обзиром на садржај, могло доћи под удар инквизицијске цензуре. Фернандо де Рохас био је међу првим ауторима световних игроказа у историји шпанског театра. По слободном и реалистичком духу Селестина је ремек-дело шпанске књижевности које је снажно утицало на развој шпанске драме.
Како први познати примерак ове Де Рохасове драме није имао насловну страну, не зна се тачно њен првобитни назив. Следећа издања гласила су: Комедија о Калисту и Мелибеји, Трагикомедија о Калисту и Мелибеји да би се потом усталио наслов Селестина – по имену подводачице која је потпомагала да се оствари љубавна веза Калиста и Мелибеје из племићких породица и потом ту везу подржавала. Иако је Селестина припадала најнижем слоју тадашњег шпанског друштва, који су сачињавали различити пробисвети и пропалице, она је имала „стила“ у обављању својих „послова“ у којима је настојала да на сваки начин стекне што више новца. „Радећи“ за Калиста, успевала је да га увери како јој је он донео само губитке, јер је занемарила и изгубила више других уноснијих „послова“. Уопште узев, Селестину је Де Рохас формирао као веома упечатљив сценски лик, као особу пуну животне енергије, као личност која је врло елоквентна и сугестивна, с тим што је један од њених примарних циљева био да оствари што већу добит, као и да подстиче друге на грех, вино и раскалашно понашање. Међутим, писац није запоставио остале ликове. Требало би указати да је Мелибеју и њен однос према Калисту приказао указујући на поступност у развоју који доводи до трагичног краја и тако ствара шпанске ликове Ромеа и Јулије. Управо живо и убедљиво формирани драмски јунаци представљају највећу вредност дела Фернанда де Рохаса, који је пишући Селестину створио читаву рељефну галерију живописних драмских личности.
Редитељ Милан Нешковић желео је да приближи радњу Селестине нашем времену па је представу почео неком врстом музичке увертире – свирком једног џез састава. Ако је већ хтео да почне музиком, могао је одабрати композиције настале у Де Рохасово доба: лепше би звучале песме и игре ране шпанске ренесансе него савремена џез музика, поготово када знамо да је представа премијерно изведена летос на фестивалу Град Театар Будва, на Сцени између цркава.
Глумци су предано одиграли ликове из времена размеђе средњовековља и ренесансе. Наташа Нинковић тумачила је Селестину доследно и у једном замаху, успевши да у ову драмску јунакињу унесе и извесну дозу шармантне људскости. Никола Шурбановић, као Калисто, успешно је приказао младалачку љубавну опчињеност, док је Марта Бјелица, као Мелибеја, успела да оваплоти процес буђења и развоја љубавних симпатија према Калисту. Никола Ракочевић и Емир Ћатовић, као Семпронио и Пармено, Калистове слуге, верно су пратили свога господара, посматрајући не без саучешћа и његов љубавни поход као и трагичан крај. Катарина Жутић и Марија Стојановић играле су рафиновано и увек с мером Ареусу и Елисију, припаднице најстаријег заната на свету. Анђелика Симић и Љубомир Бандовић, као Алиса и Плеберио, Мелибејини родитељи, иако различитих нарави, деловали су као складан пар.
Селестина после пола века поново је на репертоару Југословенског драмског позоришта. Ова реалистичка слика из времена размеђе средњовековног и ренесансног раздобља, начињена без икаквог улепшавања, дошла је у прави час, у доба савременог преласка из негдашњег самоуправног социјализма у еру тржишне привреде и поновне акумулације капитала. Колико да нас разоноди.

СЕЛЕСТИНА

ПИСАЦ Фернандо де Рохас / ПРЕВОД Нина Мариновић / АДАПТАЦИЈА Маја Тодоровић / РЕЖИЈА Милан Нешковић / ДРАМАТУРГ Маја Тодоровић / СЦЕНОГРАФИЈА Јасмима Холбус / КОСТИМОГРАФИЈА Биљана Гргур / КОРЕОГРАФИЈА Иста Цтепанов / КОМПОЗИТОР Владимир Пејковић / ДАТУМ ПРЕМИЈЕРЕ 33. Град Театар Будва, Сцена између цркава, 18. јул 2019; Југословенско драмско позориште, Сцена „Љуба Тадић“, 4. октобар 2019

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *