Božićno primirje u trgovinskom ratu

KINA I SAD

 

Kratkoročno posmatrano, uvodni trgovinski sporazum s Kinom Amerikancima će omogućiti jeftiniji šoping za božićne praznike, a Trampu status političkog Deda Mraza. Srednjoročno, Tramp će na početku izborne godine steći prednost nad budućim kandidatom Demokratske stranke zahvaljujući olakšanom izvozu, pre svega poljoprivrednih proizvoda u Kinu. Dugoročno, SAD će statistički za koju godinu možda uspeti da odlože isticanje kineske zastave na vrhu svetske ekonomije

Vašington i Peking postigli su sredinom prošle nedelje dogovor koji je u svetskoj štampi nazvan sporazumom prve faze, upravo uvodom u niz naknadnih sporazuma koji bi, do zahuktavanja američke predsedničke kampanje, trebalo da relaksiraju trgovinske odnose dve zemlje. Vest je u prošli četvrtak, kako dolikuje, prvi preneo „Blumberg“, pozivajući se na neimenovane izvore, a Tramp je tvitnuo da SAD, kako je doslovno napisao, uveliko približavaju veliku trgovinu s Kinom.
„Oni to žele kao i mi!“, poručio je Tramp.

[restrict] PODILAZI LI TRAMP „BELOJ“ RURALNOJ AMERICI? Pomenutim uvodnim sporazumom, SAD su odložile efektivno uvođenje dodatnih carinskih tarifa od petnaest odsto na do sada tržišno nesputanu kinesku robu vrednu 156 milijardi dolara, planirano za prošlu nedelju. Kina je u međuvremenu, kako stvari stoje, odustala od uvođenja dodatnih tarifa na američku robu u iznosu od pet do deset odsto.
Na meti američkih carina bila je preostala kineska roba koja dosad nije bila obuhvaćena unakrsnom razmenom trgovinskih tarifa, uključujući tu pametne telefone i laptopove.
Pozivajući se na nekoliko izvora u vezi s tim pitanjem, „Politiko“ je izvestio da su kineski pregovarači ponudili da kineski uvoznici dve godine kupuju robu i usluge u SAD u vrednosti od dvesta milijardi dolara. U zamenu za to, SAD su ponudile ukidanje dodatih carina i smanjenje postojećih carinskih tarifa na robu vrednu oko 250 milijardi dolara.
U Vašingtonu je zbog toga moglo da se čuje da su SAD odustale od carinske prisile u zamenu za izvoz poljoprivrednih dobara, od čega će, kako se očekuje, najveću korist imati Trampovi glasači iz ruralnih američkih područja.
U ovom trenutku, SAD imaju aktivne tarife na kinesku robu vrednu oko 375 milijardi, dok je Kina uvela dodatne carine na američku robu vrednu oko 110 milijardi dolara, što svedoči o izvesnoj uzdržanosti, pa i snazi Pekinga, te nesrljanju kineske strane u suvišnu rafalnu paljbu u trgovinskom ratu.
U komentarima objavljenim u dnevnom listu „Čajna dejli“ navodi se da Tramp nije postigao dogovor samo da bi Amerikanci mogli da kupuju povoljnije i više za vreme praznika, mada mu je to sigurno bila delimična namera.
Iako je američka ekonomija pokazala otpornost od početka trgovinskog rata, zemlja ulazi u žestoku izbornu sezonu naredne godine, a njen lider ne želi da rizikuje da trgovinski sukob izmakne kontroli.
Iz Trampove perspektive posmatrano, on ima cilj da osigura ponovni izbor, pa bi radije napravio kompromis u vrlo osetljivom domaćem političkom trenutku, nego se borio sa opadanjem ekonomije. Umesto da se koncentriše na trgovinski rat, Tramp bi sada radije da ulaže napore u sprečavanje njegove eskalacije.
Imajući to u vidu, konstatuje „Čajna dejli“, Trampova kandidatura za drugi mandat počiva na impresivnim rezultatima. Makroekonomski posmatrano, SAD ide prilično dobro, pa će ih prošlonedeljni sporazum s Kinom verovatno učvrstiti na pozitivnoj putanji, tim pre što su se obe strane obavezale da produbljuju ekonomsku međuzavisnost.
Poljoprivrednici koji imaju, kako se navodi, neproporcionalan uticaj u „državama koje se okreću“ imaće koristi od odluke Kine da poveća poljoprivredni uvoz iz Amerike.
Sve to dovelo bi do toga da se Tramp u drugoj ili trećoj fazi sporazuma uoči izbora pohvali „balansiranim“ trgovinskim deficitom sa Kinom, što bi ga pred konzervativnim, ali i ostalim Amerikancima prikazalo u povoljnijem izbornom svetlu.

HONGKONG I SINĐANG KAO SREDSTVA PRITISKA Sudeći prema najavama u kineskim i američkim medijima, trgovinski razgovori Pekinga i Vašingtona biće nastavljeni ovog meseca, u cilju pronalaženja rešenja za pitanja koja nisu obuhvaćena prvom fazom sporazuma, ali će razgovori i dalje biti vođeni u atmosferi američkih političkih pritisaka na Kinu. Od početka trgovinskog rata pregovori Pekinga i Vašingtona odigravaju se u podgrejanoj političkoj atmosferi. U svetu danas retko ko misli da SAD ne stoje iza nasilnih protesta u Hongkongu, a od ove jeseni Vašington pokušava da podgreje i pitanje položaja ujgurske manjine u Sinđangu, na severozapadu Kine. U SAD je u postupku usvajanje dva zakona koja se odnose na Hongkong i Sinđang, odnosno na navodna kršenja ljudskih prava u tim kineskim regionima, što bi moglo da ugrozi pregovore. Za Peking, koji želi normalizaciju odnosa, to je novi izazov. Govoreći na konferenciji koju je list „Saut Čajna morning post“ upriličio u Njujorku, bivši kineski ministar trgovine Čen Deming rekao je da Peking koristi pregovore o trgovinskom ratu kako bi sprečio da bilateralni odnosi sa SAD izmaknu kontroli, nakon usvajanja zakona usmerenih na Sinđang i Hongkong. Kina, prema Čen Demingu, ova pitanja tretira odvojeno, iako su pomenuti američki zakoni naneli štetu osećanjima kineskog naroda, što svakako neće pomoći u trgovinskim pregovorima. Peking je na taj način, posredstvom svog bivšeg ministra, poručio da su posredi dva različita pitanja. Ako pitanja trgovinskih odnosa i pomenutih zakona budu spojena, više neće biti trgovinskih razgovora. Slučajno ili ne, SAD su odmah posle Čenovog izlaganja u Njujorku saopštile da je postignut sporazum prve faze trgovinskih pregovora. Ipak, Čen je upozorio da početni sporazum ne može da reši fundamentalne razlike, dodajući da Vašington Kinu sada vidi kao strategijskog konkurenta. „U trenutku kada se obe ekonomije suočavaju sa poteškoćama, ovaj dogovor može da ponudi barem malo svetla, dobrih vesti i malo udobnosti, ali ne može da reši sve probleme“, istakao je Čen. Čen je u Njujorku dodao da je loše da SAD gledaju na Kinu kao neprijatelja. „Neki američki mediji i istraživački centri opisuju Kinu kao zabrinjavajuću pojavu ili čak pretnju za SAD i prikazuju Kinu kao neprijatelja. Ali ako odlučite da napravite neprijatelja od države koja ima 1,4 milijarde ljudi, to zaista nije mudro“, rekao je bivši kineski ministar. „U stvari, Kina nije neprijatelj SAD. Znatno smo udaljeni s druge strane planete i nismo poslali našu pomorsku silu ka američkoj obali, za razliku od američke mornarice koja često šalje ratne brodove u Tajvanski moreuz“, poručio je Čen, uz napomenu da će, ako se kineska i američka ekonomija razdvoje, druge zemlje biti primorane da se opredele, a to je za njih opasan izbor. „Ako ljudi izgube ovu multilateralnu instituciju, a ne postoji alternativa, globalna ekonomija će pasti u recesiju, zajedno sa SAD“, upozorio je Čen, podsećajući na posredan način na naraslu ulogu svoje zemlje u ovoj, koliko do juče ekskluzivno zapadnjačkoj ili čak američkoj međunarodnoj instituciji, što znatno rečitije govori o budućnosti svetske ekonomije od strategije peglanja spoljnotrgovinskog deficita nametanjem carinskih tarifa i podrivanja konkurenata mešanjem u njihove unutrašnje stvari.

 

KINA – TVRĐI ORAH NEGO ŠTO SE OČEKIVALO Prema navodima kineskog lista „Saut Čajna morning post“, koji izlazi u Hongkongu, SAD su uvodnim sporazumom pre svega želele da izbegnu posledice po vlastitu potrošnju na početku izborne godine. Trampova administracija, prema istom izvoru, strahuje da bi uvođenje novih tarifa primoralo Peking da odgovori odlučnije i uspostavi vlastitu listu „nepouzdanih entiteta“, što bi imalo teške posledice po američke kompanije koje posluju u Kini.
S druge strane, kineska ekonomija se u trgovinskom sukobu pokazala kao tvrđi orah nego što se očekivalo. Uprkos izvesnim posledicama koje je trgovinski rat, po prirodi stvari, imao na stopu kineskog ekonomskog rasta na godišnjem nivou, podaci objavljeni u utorak u Pekingu pokazuju da je kineska privreda u novembru živnula, beležeći znatno ubrzaniji rast industrijske proizvodnje, usluga i maloprodaje nego u oktobru.
Kineska industrijska proizvodnja zabeležila je u novembru rast od 6,2 odsto, sektor usluga 6,8, a maloprodaja čak osam odsto, znatno više nego u oktobru, što se delom pripisuje masovnoj kupovini na Dan samaca (11. novembar).
Kratkoročno posmatrano, uvodni trgovinski sporazum s Kinom Amerikancima će omogućiti jeftiniji šoping za božićne praznike, a Trampu status političkog Deda Mraza. Srednjoročno, Tramp će na početku izborne godine steći prednost nad budućim kandidatom Demokratske stranke zahvaljujući olakšanom izvozu, pre svega poljoprivrednih proizvoda u Kinu. Dugoročno, SAD će statistički za koju godinu možda uspeti da odlože isticanje kineske zastave na vrhu svetske ekonomije. [/restrict]