Божићно примирје у трговинском рату

КИНА И САД

 

Краткорочно посматрано, уводни трговински споразум с Кином Американцима ће омогућити јефтинији шопинг за божићне празнике, а Трампу статус политичког Деда Мраза. Средњорочно, Трамп ће на почетку изборне године стећи предност над будућим кандидатом Демократске странке захваљујући олакшаном извозу, пре свега пољопривредних производа у Кину. Дугорочно, САД ће статистички за коју годину можда успети да одложе истицање кинеске заставе на врху светске економије

Вашингтон и Пекинг постигли су средином прошле недеље договор који је у светској штампи назван споразумом прве фазе, управо уводом у низ накнадних споразума који би, до захуктавања америчке председничке кампање, требало да релаксирају трговинске односе две земље. Вест је у прошли четвртак, како доликује, први пренео „Блумберг“, позивајући се на неименоване изворе, а Трамп је твитнуо да САД, како је дословно написао, увелико приближавају велику трговину с Кином.
„Они то желе као и ми!“, поручио је Трамп.

[restrict] ПОДИЛАЗИ ЛИ ТРАМП „БЕЛОЈ“ РУРАЛНОЈ АМЕРИЦИ? Поменутим уводним споразумом, САД су одложиле ефективно увођење додатних царинских тарифа од петнаест одсто на до сада тржишно неспутану кинеску робу вредну 156 милијарди долара, планирано за прошлу недељу. Кина је у међувремену, како ствари стоје, одустала од увођења додатних тарифа на америчку робу у износу од пет до десет одсто.
На мети америчких царина била је преостала кинеска роба која досад није била обухваћена унакрсном разменом трговинских тарифа, укључујући ту паметне телефоне и лаптопове.
Позивајући се на неколико извора у вези с тим питањем, „Политико“ је известио да су кинески преговарачи понудили да кинески увозници две године купују робу и услуге у САД у вредности од двеста милијарди долара. У замену за то, САД су понудиле укидање додатих царина и смањење постојећих царинских тарифа на робу вредну око 250 милијарди долара.
У Вашингтону је због тога могло да се чује да су САД одустале од царинске присиле у замену за извоз пољопривредних добара, од чега ће, како се очекује, највећу корист имати Трампови гласачи из руралних америчких подручја.
У овом тренутку, САД имају активне тарифе на кинеску робу вредну око 375 милијарди, док је Кина увела додатне царине на америчку робу вредну око 110 милијарди долара, што сведочи о извесној уздржаности, па и снази Пекинга, те несрљању кинеске стране у сувишну рафалну паљбу у трговинском рату.
У коментарима објављеним у дневном листу „Чајна дејли“ наводи се да Трамп није постигао договор само да би Американци могли да купују повољније и више за време празника, мада му је то сигурно била делимична намера.
Иако је америчка економија показала отпорност од почетка трговинског рата, земља улази у жестоку изборну сезону наредне године, а њен лидер не жели да ризикује да трговински сукоб измакне контроли.
Из Трампове перспективе посматрано, он има циљ да осигура поновни избор, па би радије направио компромис у врло осетљивом домаћем политичком тренутку, него се борио са опадањем економије. Уместо да се концентрише на трговински рат, Трамп би сада радије да улаже напоре у спречавање његове ескалације.
Имајући то у виду, констатује „Чајна дејли“, Трампова кандидатура за други мандат почива на импресивним резултатима. Макроекономски посматрано, САД иде прилично добро, па ће их прошлонедељни споразум с Кином вероватно учврстити на позитивној путањи, тим пре што су се обе стране обавезале да продубљују економску међузависност.
Пољопривредници који имају, како се наводи, непропорционалан утицај у „државама које се окрећу“ имаће користи од одлуке Кине да повећа пољопривредни увоз из Америке.
Све то довело би до тога да се Трамп у другој или трећој фази споразума уочи избора похвали „балансираним“ трговинским дефицитом са Кином, што би га пред конзервативним, али и осталим Американцима приказало у повољнијем изборном светлу.

ХОНГКОНГ И СИНЂАНГ КАО СРЕДСТВА ПРИТИСКА

Судећи према најавама у кинеским и америчким медијима, трговински разговори Пекинга и Вашингтона биће настављени овог месеца, у циљу проналажења решења за питања која нису обухваћена првом фазом споразума, али ће разговори и даље бити вођени у атмосфери америчких политичких притисака на Кину.
Од почетка трговинског рата преговори Пекинга и Вашингтона одигравају се у подгрејаној политичкој атмосфери. У свету данас ретко ко мисли да САД не стоје иза насилних протеста у Хонгконгу, а од ове јесени Вашингтон покушава да подгреје и питање положаја ујгурске мањине у Синђангу, на северозападу Кине.
У САД је у поступку усвајање два закона која се односе на Хонгконг и Синђанг, односно на наводна кршења људских права у тим кинеским регионима, што би могло да угрози преговоре. За Пекинг, који жели нормализацију односа, то је нови изазов.
Говорећи на конференцији коју је лист „Саут Чајна морнинг пост“ уприличио у Њујорку, бивши кинески министар трговине Чен Деминг рекао је да Пекинг користи преговоре о трговинском рату како би спречио да билатерални односи са САД измакну контроли, након усвајања закона усмерених на Синђанг и Хонгконг.
Кина, према Чен Демингу, ова питања третира одвојено, иако су поменути амерички закони нанели штету осећањима кинеског народа, што свакако неће помоћи у трговинским преговорима. Пекинг је на тај начин, посредством свог бившег министра, поручио да су посреди два различита питања. Ако питања трговинских односа и поменутих закона буду спојена, више неће бити трговинских разговора.
Случајно или не, САД су одмах после Ченовог излагања у Њујорку саопштиле да је постигнут споразум прве фазе трговинских преговора.
Ипак, Чен је упозорио да почетни споразум не може да реши фундаменталне разлике, додајући да Вашингтон Кину сада види као стратегијског конкурента.
„У тренутку када се обе економије суочавају са потешкоћама, овај договор може да понуди барем мало светла, добрих вести и мало удобности, али не може да реши све проблеме“, истакао је Чен.
Чен је у Њујорку додао да је лоше да САД гледају на Кину као непријатеља.
„Неки амерички медији и истраживачки центри описују Кину као забрињавајућу појаву или чак претњу за САД и приказују Кину као непријатеља. Али ако одлучите да направите непријатеља од државе која има 1,4 милијарде људи, то заиста није мудро“, рекао је бивши кинески министар. „У ствари, Кина није непријатељ САД. Знатно смо удаљени с друге стране планете и нисмо послали нашу поморску силу ка америчкој обали, за разлику од америчке морнарице која често шаље ратне бродове у Тајвански мореуз“, поручио је Чен, уз напомену да ће, ако се кинеска и америчка економија раздвоје, друге земље бити приморане да се определе, а то је за њих опасан избор.
„Ако људи изгубе ову мултилатералну институцију, а не постоји алтернатива, глобална економија ће пасти у рецесију, заједно са САД“, упозорио је Чен, подсећајући на посредан начин на нараслу улогу своје земље у овој, колико до јуче ексклузивно западњачкој или чак америчкој међународној институцији, што знатно речитије говори о будућности светске економије од стратегије пеглања спољнотрговинског дефицита наметањем царинских тарифа и подривања конкурената мешањем у њихове унутрашње ствари.

 

КИНА – ТВРЂИ ОРАХ НЕГО ШТО СЕ ОЧЕКИВАЛО Према наводима кинеског листа „Саут Чајна морнинг пост“, који излази у Хонгконгу, САД су уводним споразумом пре свега желеле да избегну последице по властиту потрошњу на почетку изборне године. Трампова администрација, према истом извору, страхује да би увођење нових тарифа приморало Пекинг да одговори одлучније и успостави властиту листу „непоузданих ентитета“, што би имало тешке последице по америчке компаније које послују у Кини.
С друге стране, кинеска економија се у трговинском сукобу показала као тврђи орах него што се очекивало. Упркос извесним последицама које је трговински рат, по природи ствари, имао на стопу кинеског економског раста на годишњем нивоу, подаци објављени у уторак у Пекингу показују да је кинеска привреда у новембру живнула, бележећи знатно убрзанији раст индустријске производње, услуга и малопродаје него у октобру.
Кинеска индустријска производња забележила је у новембру раст од 6,2 одсто, сектор услуга 6,8, а малопродаја чак осам одсто, знатно више него у октобру, што се делом приписује масовној куповини на Дан самаца (11. новембар).
Краткорочно посматрано, уводни трговински споразум с Кином Американцима ће омогућити јефтинији шопинг за божићне празнике, а Трампу статус политичког Деда Мраза. Средњорочно, Трамп ће на почетку изборне године стећи предност над будућим кандидатом Демократске странке захваљујући олакшаном извозу, пре свега пољопривредних производа у Кину. Дугорочно, САД ће статистички за коју годину можда успети да одложе истицање кинеске заставе на врху светске економије.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *