КИНА И САД
Краткорочно посматрано, уводни трговински споразум с Кином Американцима ће омогућити јефтинији шопинг за божићне празнике, а Трампу статус политичког Деда Мраза. Средњорочно, Трамп ће на почетку изборне године стећи предност над будућим кандидатом Демократске странке захваљујући олакшаном извозу, пре свега пољопривредних производа у Кину. Дугорочно, САД ће статистички за коју годину можда успети да одложе истицање кинеске заставе на врху светске економије
Вашингтон и Пекинг постигли су средином прошле недеље договор који је у светској штампи назван споразумом прве фазе, управо уводом у низ накнадних споразума који би, до захуктавања америчке председничке кампање, требало да релаксирају трговинске односе две земље. Вест је у прошли четвртак, како доликује, први пренео „Блумберг“, позивајући се на неименоване изворе, а Трамп је твитнуо да САД, како је дословно написао, увелико приближавају велику трговину с Кином.
„Они то желе као и ми!“, поручио је Трамп.
На мети америчких царина била је преостала кинеска роба која досад није била обухваћена унакрсном разменом трговинских тарифа, укључујући ту паметне телефоне и лаптопове.
Позивајући се на неколико извора у вези с тим питањем, „Политико“ је известио да су кинески преговарачи понудили да кинески увозници две године купују робу и услуге у САД у вредности од двеста милијарди долара. У замену за то, САД су понудиле укидање додатих царина и смањење постојећих царинских тарифа на робу вредну око 250 милијарди долара.
У Вашингтону је због тога могло да се чује да су САД одустале од царинске присиле у замену за извоз пољопривредних добара, од чега ће, како се очекује, највећу корист имати Трампови гласачи из руралних америчких подручја.
У овом тренутку, САД имају активне тарифе на кинеску робу вредну око 375 милијарди, док је Кина увела додатне царине на америчку робу вредну око 110 милијарди долара, што сведочи о извесној уздржаности, па и снази Пекинга, те несрљању кинеске стране у сувишну рафалну паљбу у трговинском рату.
У коментарима објављеним у дневном листу „Чајна дејли“ наводи се да Трамп није постигао договор само да би Американци могли да купују повољније и више за време празника, мада му је то сигурно била делимична намера.
Иако је америчка економија показала отпорност од почетка трговинског рата, земља улази у жестоку изборну сезону наредне године, а њен лидер не жели да ризикује да трговински сукоб измакне контроли.
Из Трампове перспективе посматрано, он има циљ да осигура поновни избор, па би радије направио компромис у врло осетљивом домаћем политичком тренутку, него се борио са опадањем економије. Уместо да се концентрише на трговински рат, Трамп би сада радије да улаже напоре у спречавање његове ескалације.
Имајући то у виду, констатује „Чајна дејли“, Трампова кандидатура за други мандат почива на импресивним резултатима. Макроекономски посматрано, САД иде прилично добро, па ће их прошлонедељни споразум с Кином вероватно учврстити на позитивној путањи, тим пре што су се обе стране обавезале да продубљују економску међузависност.
Пољопривредници који имају, како се наводи, непропорционалан утицај у „државама које се окрећу“ имаће користи од одлуке Кине да повећа пољопривредни увоз из Америке.
Све то довело би до тога да се Трамп у другој или трећој фази споразума уочи избора похвали „балансираним“ трговинским дефицитом са Кином, што би га пред конзервативним, али и осталим Американцима приказало у повољнијем изборном светлу.
ХОНГКОНГ И СИНЂАНГ КАО СРЕДСТВА ПРИТИСКА
Судећи према најавама у кинеским и америчким медијима, трговински разговори Пекинга и Вашингтона биће настављени овог месеца, у циљу проналажења решења за питања која нису обухваћена првом фазом споразума, али ће разговори и даље бити вођени у атмосфери америчких политичких притисака на Кину. |
КИНА – ТВРЂИ ОРАХ НЕГО ШТО СЕ ОЧЕКИВАЛО Према наводима кинеског листа „Саут Чајна морнинг пост“, који излази у Хонгконгу, САД су уводним споразумом пре свега желеле да избегну последице по властиту потрошњу на почетку изборне године. Трампова администрација, према истом извору, страхује да би увођење нових тарифа приморало Пекинг да одговори одлучније и успостави властиту листу „непоузданих ентитета“, што би имало тешке последице по америчке компаније које послују у Кини.
С друге стране, кинеска економија се у трговинском сукобу показала као тврђи орах него што се очекивало. Упркос извесним последицама које је трговински рат, по природи ствари, имао на стопу кинеског економског раста на годишњем нивоу, подаци објављени у уторак у Пекингу показују да је кинеска привреда у новембру живнула, бележећи знатно убрзанији раст индустријске производње, услуга и малопродаје него у октобру.
Кинеска индустријска производња забележила је у новембру раст од 6,2 одсто, сектор услуга 6,8, а малопродаја чак осам одсто, знатно више него у октобру, што се делом приписује масовној куповини на Дан самаца (11. новембар).
Краткорочно посматрано, уводни трговински споразум с Кином Американцима ће омогућити јефтинији шопинг за божићне празнике, а Трампу статус политичког Деда Мраза. Средњорочно, Трамп ће на почетку изборне године стећи предност над будућим кандидатом Демократске странке захваљујући олакшаном извозу, пре свега пољопривредних производа у Кину. Дугорочно, САД ће статистички за коју годину можда успети да одложе истицање кинеске заставе на врху светске економије. [/restrict]