REŽIRANJE RATNIH TRAGEDIJA

Slučaj ,,Tuzlanska kapija“

Tokom ratova na prostoru SFRJ iz devedesetih godina prošlog veka dogodilo se više vešto planiranih i organizovanih incidenata kako bi se JNA, VRS i VJ optužili za zločine nad civilnim stanovništvom, a zapravo te akcije preduzimala je neprijateljska strana. Po svemu sudeći, dolazi vreme suočavanja s istinom i odvijanja obimnog klupka teških laži s velikim posledicama

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović kritikovala je Ministarstvo odbrane Srbije što je 5. novembra organizovalo predstavljanje knjige general-potpukovnika u penziji Ilije Brankovića „Tuzlanska kapija – režirana tragedija“.
Tim povodom Ministarstvo odbrane izrazilo je žaljenje jer je uvažena komesarka propustila da se oglasi kada je oslobođen Naser Orić, dokazani ubica Srba, baš kao što nije uvidela potrebu da osudi i traži odgovornost za izjavu Emira Suljagića, direktora Memorijalnog centra Potočari u Srebrenici, u kojoj kaže da je „Jasenovac četnička izmišljotina“ i da su „Časni bošnjaci iz Handžar divizije (SS-a) propustili priliku da reše četnike, zato nam je to ostavljeno u amanet“.
„Umesto da traga za istinom Dunja Mijatović napada Ministarstvo odbrane zato što se u Domu Vojske raspravljalo o knjizi koju nije izdalo Ministarstvo odbrane. Svaki pokušaj drugačijeg viđenja građanskog rata u BiH je veliki zločin ako dolazi od Srba. Ministarstvo odbrane na to neće pristati i zato je omogućilo da autor knjige i ljudi koji su učestvovali u istraživanju čitavog slučaja iznesu svoj stav. Srbi su mnogo puta bili i još su žrtve dvostrukih standarda i često im se i sudilo i sudi za tuđe zločine. Srbija neće zabranjivati knjige, to je tradicija nekih drugih naroda. Poštovanoj komesarki predlažemo da pre nego što donese svoj neporecivi i nepogrešivi sud ipak najpre pročita knjigu o kojoj govori“, navodi se u saopštenju.

[restrict]

Stradanje istine

Reagovanje komesarke Mijatović pokušaj je da se Srbiji nametne neistina koju je objektivnom proglasio pristrasni sud u Sarajevu na osnovu režiranih činjenica u veštačenju, a i način da se silom utre put oveštaloj matrici kako je za sve nedaće iz devedesetih godina kriv srpski narod.
Nepisano pravilo govori da u ratovima prvo strada istina. Tako je to od kad je sveta, sukoba i veka. Podmetanja, konstrukcije lažnih događaja i visokosofisticirane režije, u koje je upregnuta čitava mašinerija iz arsenala specijalnog ratovanja, u čemu posebno mesto imaju medijska satanizacija i spinovanje informacija.
Jedan od takvih slučajeva, nazvan „Kapija“, dogodio se u Tuzli, 25. maja 1995. godine. Na trgu „Kapija“ je, u trenutku kada se na njemu nalazilo između 1.000 i 1.500 ljudi, došlo do eksplozije. Poginula je 71 osoba uzrasta od 3 do 27 godina, a ranjeno ih je 240. Po zvaničnom Sarajevu, eksploziju je izazvala TF granata M-79 ili ruska OF-482M s trenutnim, kontaktnim upaljačem, ispaljena iz topa M-46 kalibra 130mm, s udaljenosti koja je bila veća od 17 km. Eksplozija se desila neposredno uz prednju desnu gumu parkiranog automobila.
Istragu su otpočeli sudsko-policijski organi iz Tuzle, da bi im se dan posle tragedije pridružilo policijsko osoblje iz Sarajeva, i vojno-policijsko osoblje Unprofora, koje potom objedinjuje i preuzima dalje rukovođenje istragom.
Istraga zaključuje da je granata doletela iz zapadnog (Ozrenskog) pravca s udaljenosti veće od – najpre 17 km pa 20 pa 21 km (različito u različitim dokumentima), te da se radi o granati M-79 ili ruskoj OF-482M kalibra 130 mm, ispaljenoj s položaja VRS na planini Ozren, s lokaliteta selo Vrbak – Cerovo brdo (u ovom slučaju udaljenost od navodne padne tačke projektila iznosi 23,5 km).
Sačinjena je obimna foto i grafička dokumentacija, video-snimci i službeni zapisnici, kao i izveštaj zamenika komandanta snaga Unprofora pukovnika Branca namenjen komandantu Unprofora za sektor Severoistok brigadiru Hoklandu.

Falsifikati

Na osnovu ove istrage preduzete su posledične radnje u krivičnom postupku pa tako – Kantonalni sud u Tuzli prosleđuje zahtev za sprovođenje istrage Kantonalnom tužilaštvu Tuzla broj: KT-196/96. od 22.12.1998. godine. Kompletan predmet je prosleđen Haškom tribunalu gde su prvoosumnjičeni bili pukovnik Momčilo Arsić i drugi (pravo ime tadašnjeg pukovnika nije Momčilo nego Vladimir). Predmet je vraćen Kantonalnom tužilaštvu Tuzla 2004. godine pod oznakom C, kao predmet bez dovoljno dokaza da bi se preduzelo krivično gonjenje određenog lica ili više njih.
Bez povlačenja prvobitne optužbe pronalazi se novi osumnjičeni, general Novak Đukić i 2010. osuđuje na 25 godina zatvora, a posle apelacije na 20 godina.
Izrazitu ulogu u osudi generala Đukića odigrao je veštak tužilaštva prof. dr Berko Zečević, odranije poznat kao ozloglašeni dežurni veštak, između ostalog, i u slučaju „Markale“. On je, u ovom slučaju, falsifikovao sve ključne argumente i postojeće materijalne činjenice uprkos postojanju mnogih, neoborivih suprotnih dokaza. Bez obzira na to sud ga pohvaljuje da je obavio posao visokostručno, profesionalno i na visokom naučnom nivou, što se posebno ponavlja u drugostepenoj presudi, uz priznanje da se na tom veštačenju zasniva glavni deo presude.
Da bi dokazali nevinost generala Đukića, oko 200 eksperata iz raznih oblasti bilo je okupljeno u projekat „Naukom protiv zločina“. Na poligonu u Nikincima sagrađena je kopija tuzlanskog trga i 32 puta izazvana eksplozija projektila za koji se tvrdi da je doleteo s položaja Vojske Republike Srpske. Nalazi osam eksperata iz Srbije, Republike Srpske, Republike Češke, Izraela i Francuske objavljeni su u 12 štampanih tomova i više DVD-a, te nekoliko filmova, jer je ceo postupak veštačenja sniman.
U ekspertskom timu su, osim stručnjaka iz Srbije i Republike Srpske, bili i vanredni profesor Jan Komenda, dr Ludek Jedlička, dr Roman Vitek s Fakulteta vojnih tehnologija iz Češke, zatim Pjer Loren, ekspert pri Apelacionom Sudu u Parizu i pukovnik Jozef Šaron, („Temek-Konsultanti“) iz Izraela, poznat i priznat po ekspertskim mišljenjima za eksplozije, eksplozive, municiju, pirotehniku i vatromete.

Obaranje modela

Sva naknadna veštačenja, podržana eksperimentima koji u predmetnom slučaju nisu izvođeni od strane Tužilaštva BiH, u potpunosti obaraju model tužilaštva koji se odnosi na slučaj „Kapija“.
Objedinjeni nalaz grupe srpskih eksperata, u kojoj su Ilija Branković general-potpukovnik u penziji, negdašnji načelnik Uprave artiljerije JNA, dr Mirjana Anđelković Lukić, sudski veštak za eksplozivne materije, potpukovnik u penziji Mile Poparić, dipl. inž. balističar, prof. dr sci medicine Željko P. Karan, ekspert za sudsku medicinu, prvi je ukazao je da je istina posve drugačija od one koju je predočilo nadležno tužilaštvo u BiH.
U zaključku njihove analize piše: „Sveobuhvatna analiza dostupnih podataka iz sudskih spisa i drugih dostupnih dokumenata, a posebno ekspertize prof. dr Zečevića omogućila je sagledavanje njegovog modela sa skoro svih mogućih stanovišta, i komparaciju sa eksperimentalnim nalazima koji su rezultat velikog broja eksperimenata sa realnom bojevom municijom na replici trga Kapija.“ Nijedan rezultat ove analize, a ni eksperimentalni rezultat, ne podržava nijedan zaključak iz ekspertize prof. dr Berka Zečevića.
Prof. dr Berko Zečević posvetio je analizi tragičnog događaja u Tuzli svega 30 strana od 94 strane teksta, dok je preostale 64 strane nekritično prepisao s interneta. Pri tome su strane 58, 59, 62, 63, i 64 pune neproverenih i neutemeljenih i lažnih podataka, a strane 74, 75 i 76, kao i strana 85 (30 odsto efektivne analize) dokazano su najobičniji zlonamerni falsifikati.
Kada tuzlanska kapija dobije epilog i istina izađe na videlo, biće to kraj maratonskog procesa za obaranje teških laži, ali i verovatno početak otvaranja novih sudskih procesa za dokazivanje istine, koja je skrajnuta zahvaljujući vešto režiranim lažima. Mnogo je događaja u koje su prste umešali belosvetski moćnici što su primenjivali pravila i iskustva strategije izazivanja kriza, upravljanja njima i celokupni arsenal svedimenzionalne agresije. Neki od lažnih, odnosno vešto režiranih događaja poslužili su kao okidač za otpočinjanje agresije kao što je reč o agresiji na Republiku Srpsku i agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

 

Rekli su…

Na predstavljanju knjige „Tuzlanska kapija – režirana tragedija“ stručnjaci za pojedine oblasti rasvetlili su mnoge činjenice o tragičnom događaju iz 1995. godine. Navodimo neke od njih.
General-potpukovnik u penziji Petar Škrbić: „Bilo koju dimenziju da analizirate, uvek ćete doći do visokog naučnog zaključka da granata nije dovela do tragedije. Još veća je tragedija što nisu ustanovili ko je to učinio. Niko više ne može da pobije naučni nalaz da granata nije izvor tragedije. Generalu Đukiću je podmetnuta krivica.“
Analitičar Dževad Galijašević: „To je bio teroristički akt. Sudeći po sudskim spisima, granata je došla sa svih strana, a ne s jedne strogo utvrđene lokacije. Sve ovo treba staviti u kontekst rata. To nisu radili Bošnjaci. Ovo je uradio zločinački režim Alije Izetbegovića, povezan s raznim službama. Mi Bošnjaci lutamo u mraku od 1990. godine i nismo svesni šta sve taj režim radi. Zato je general Đukić i otpočeo borbu za vraćanje časti i ugleda srpskog vojnika.“
Bivši načelnik roda artiljerije u VJ general-potpukovnik u penziji Ilija Branković: „Napisao sam analizu koja je otišla i u Hag. Izgleda da je niko nije pročitao. Sve ovo je notorna laž. Ubijeno je, navodno, 71, a ranjeno 240 ljudi. Granata je sila, ali ne ubija toliko ljudi. Dok sam živ, boriću se za istinu. Ako ćutite, činite veće zlo od onih koji su režirali tuzlansku kapiju.“
Advokat Milorad Konstantinović: „Nikakva granata nije pala. Reč je o eksplozivu aktiviranom daljinskim upaljačem. General Đukić nije bio na mestu gde je navodno ispaljena granata, niti je na vrhu lanca komandovanja. U predmetu se ne spominje top koji je gađao. Nema nijednog gelera s lica mesta koji bi mogao da svedoči. Nijedna obdukcija nije izvršena. Pre dve godine podneta je krivična prijava protiv Berka Zečevića koja stoji u nečijoj fioci. Sud BiH je jedini nadležan da ponovi postupak. Oni uporno odbijaju zahteve za revizijom. Sa novim dokazima smo pokušavali više puta. Ne smeju da krenu u to. Više se ne radi samo o ovom predmetu, reč je o razotkrivanju modela za montiranje zločina. Ako se dokaže da je ovo bila laž, dovešće se u pitanje kompletan rad Haškog tribunala. Novaku Đukiću nije suđeno na pravičan način. Osudilo ga je međunarodno veće. U njemu je bilo stranaca koji ne poznaju naš jezik, a dokazi im nisu prevedeni na njihove jezike. General Đukić se nalazio u pritvorskoj jedinici gde nije bilo laptopa, a spisi su mu dostavljani na CD-ima. Takva presuda ne može da opstane.“
General-major Vidosav Kovačević: „Hoćemo da dokažemo istinu i time doprinesemo pravdi. Zbog toga smo obrazovali tim za odbranu generala Đukića. Dosad su objavljene dve knjige istaknutog stručnjaka generala Ilije Brankovića i petnaest tomova s konkretnim dokazima. U trećoj, nadamo se, objavićemo istinu ko je izvršio zločin u Tuzli i po čijem naređenju je to učinjeno.“

[/restrict]