Od Turdiona do Pase el agoa – pola veka entuzijazma

Jubilej ansambla Renesans

Renesans je tokom pet decenija imao više od tri hiljade nastupa širom Evrope, na Srednjem istoku i u Severnoj Africi, i tokom letnjih turneja po Jadranu. Ove godine obeležava jubilej mnogobrojnim koncertima, od kojih je jedan, posvećen veteranima, održan 29. oktobra u svečanoj sali Doma Vojske

Osnovan 1969. godine u Beogradu, ansambl Renesans za ranu muziku bio je revolucionaran događaj u muzici čitave jugoistočne Evrope, što je danas teško zamisliti zbog eksponencijalnog razvoja ove vrste muzike od tog vremena. Osnivači ansambla Ljubomir Dimitrijević, Miomir Ristić i Dragan Mlađenović Šekspir (uz podršku koleginica, soprana Dušice Obradović i violinistkinje Iskre Uzelac) održali su svoj prvi celovečernji koncert u Galeriji fresaka u Beogradu. Tokom pedeset godina postojanja ansambl je imamo više od tri hiljade nastupa širom Evrope, na Srednjem istoku i u Severnoj Africi, i tokom letnjih turneja po Jadranu. Kroz Renesans je prošlo preko stotinu muzičara, od kojih su se neki zadržali, mnogi od tada postigli značajne uspehe, ali je boravak u ansamblu uvek ostao, za sve nas, svetla tačka muzičkog druženja s entuzijazmom. Neki su postali i ostali zaraženi ranom muzikom, kao autor ovih redova.
Ove godine Renesans obeležava jubilej mnogobrojnim koncertima, od kojih je jedan, posvećen veteranima, održan 29. oktobra u svečanoj sali Doma Vojske. Program se sastojao od hitova renesanse i ranog baroka. Svako je od vokalnih solista dobio svojih pet minuta slave, od Karmine burane (13. vek) preko francuskog Turdiona (zaštitni znak Renesansa), da bi izvanredan blok priredio bariton Miroslav Marković s pesmama Besarda, Kalestanija, škotskog vojnika i kompozitora Tobijasa Hjuma u humoresknoj Tobaco is like love i Trombončina s legendarnom A la guera. Dragan Mlađenović Šekspir je duhovito tumačio Pesmu lude iz Kralja Lira i Where the Bee iz Šekspirove Bure. Sopran Mila Vilotijević je pevala vokalni aranžman Zelenih rukava, Vojka Đorđević – pesme Trombončina, Kačinija i Freskobaldija, potresni Didonin Lament iz Perslove opere Didona i Enej izvanredno je otpevala Ljudmila Popović, a Katarina Božić se pojavila u jednoj od Kantiga Santa Marije (Rosa das rosas) i u potpuno nepotrebnoj, dugačkoj i ovom koncertu stilski neprimerenoj ariji kasnog baroka nemačkog kompozitora Hasea. Hor sastavljen od solista, s dodatkom ranijih članica ansambla Vesnom Petković i Vesnom Tatić, uz podršku mešovitog hora MO i VS kojim je dirigovala K. Božić, efektno je završio koncert anonimnim autorima 16. veka, s legendarnim Pase el agoa na kraju. Publika, u kojoj je bilo još članova ansambla, zdušno se priključila masovnoj sceni pevanja i uživanja, što je kvalitet koji ansambl Renesans za pedeset godina nije izgubio.
Naravno, da nije bilo uigranog instrumentalnog dela ansambla, s razigranim Ljubomirem Dimitrijevićem na čelu, ne bi bilo ni ovakvog efekta. Svirajući instrumente perioda (koje je Renesans mukotrpno kupovao i sakupljao godinama) Žorž Grujić, Miša Ristić, Zoran Kostadinović, Darko Karajić, Srđan Stanić (nezamenljivi gambista Beograda i šire), Aleksandar Jovan Krstić, harfistkinje Tina i Maja Mladenović, perkusionisti Veljko Nikolić i Andrija Sagić priredili su pravu svečanost stare muzike, i sami i sa solistima. Čovek je 1969. godine stupio na Mesec, a Renesans je započeo svoju muzičku karijeru. Čoveka na Mesecu odavno nema, dok je ansambl Renesans opstao sve do danas da nas zabavlja i raznežuje muzikom davnih vekova. I kako kaže u programu Ljuba Dimitrijević, „ako smo bar deo naše sreće i zadovoljstva uspeli da prenesemo na one koji su nas slušali, s pravom možemo reći: vredelo je!“