Од Турдиона до Пасе ел агоа – пола века ентузијазма

Јубилеј ансамбла Ренесанс

Ренесанс је током пет деценија имао више од три хиљаде наступа широм Европе, на Средњем истоку и у Северној Африци, и током летњих турнеја по Јадрану. Ове године обележава јубилеј многобројним концертима, од којих је један, посвећен ветеранима, одржан 29. октобра у свечаној сали Дома Војске

Основан 1969. године у Београду, ансамбл Ренесанс за рану музику био је револуционаран догађај у музици читаве југоисточне Европе, што је данас тешко замислити због експоненцијалног развоја ове врсте музике од тог времена. Оснивачи ансамбла Љубомир Димитријевић, Миомир Ристић и Драган Млађеновић Шекспир (уз подршку колегиница, сопрана Душице Обрадовић и виолинисткиње Искре Узелац) одржали су свој први целовечерњи концерт у Галерији фресака у Београду. Током педесет година постојања ансамбл је имамо више од три хиљаде наступа широм Европе, на Средњем истоку и у Северној Африци, и током летњих турнеја по Јадрану. Кроз Ренесанс је прошло преко стотину музичара, од којих су се неки задржали, многи од тада постигли значајне успехе, али је боравак у ансамблу увек остао, за све нас, светла тачка музичког дружења с ентузијазмом. Неки су постали и остали заражени раном музиком, као аутор ових редова.
Ове године Ренесанс обележава јубилеј многобројним концертима, од којих је један, посвећен ветеранима, одржан 29. октобра у свечаној сали Дома Војске. Програм се састојао од хитова ренесансе и раног барока. Свако је од вокалних солиста добио својих пет минута славе, од Кармине буране (13. век) преко француског Турдиона (заштитни знак Ренесанса), да би изванредан блок приредио баритон Мирослав Марковић с песмама Бесарда, Калестанија, шкотског војника и композитора Тобијаса Хјума у хуморескној Tobaco is like love и Тромбончина с легендарном A la guera. Драган Млађеновић Шекспир је духовито тумачио Песму луде из Краља Лира и Where the Bee из Шекспирове Буре. Сопран Мила Вилотијевић је певала вокални аранжман Зелених рукава, Војка Ђорђевић – песме Тромбончина, Качинија и Фрескобалдија, потресни Дидонин Ламент из Перслове опере Дидона и Енеј изванредно је отпевала Људмила Поповић, а Катарина Божић се појавила у једној од Кантига Санта Марије (Rosa das rosas) и у потпуно непотребној, дугачкој и овом концерту стилски непримереној арији касног барока немачког композитора Хасеа. Хор састављен од солиста, с додатком ранијих чланица ансамбла Весном Петковић и Весном Татић, уз подршку мешовитог хора МО и ВС којим је дириговала К. Божић, ефектно је завршио концерт анонимним ауторима 16. века, с легендарним Пасе ел агоа на крају. Публика, у којој је било још чланова ансамбла, здушно се прикључила масовној сцени певања и уживања, што је квалитет који ансамбл Ренесанс за педесет година није изгубио.
Наравно, да није било уиграног инструменталног дела ансамбла, с разиграним Љубомирем Димитријевићем на челу, не би било ни оваквог ефекта. Свирајући инструменте периода (које је Ренесанс мукотрпно куповао и сакупљао годинама) Жорж Грујић, Миша Ристић, Зоран Костадиновић, Дарко Карајић, Срђан Станић (незаменљиви гамбиста Београда и шире), Александар Јован Крстић, харфисткиње Тина и Маја Младеновић, перкусионисти Вељко Николић и Андрија Сагић приредили су праву свечаност старе музике, и сами и са солистима. Човек је 1969. године ступио на Месец, а Ренесанс је започео своју музичку каријеру. Човека на Месецу одавно нема, док је ансамбл Ренесанс опстао све до данас да нас забавља и разнежује музиком давних векова. И како каже у програму Љуба Димитријевић, „ако смо бар део наше среће и задовољства успели да пренесемо на оне који су нас слушали, с правом можемо рећи: вредело је!“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *