Farbanje ili bojenje Drugog svetskog rata

TV serija „Najznačajniji događaji Drugog svetskog rata u koloru“

Filmska istorijska dokumentacija vezana za ključne momente Drugog svetskog rata je dobila, ako ništa drugo, novo tehničko ruho u „Netfliksovoj“ TV seriji „Najznačajniji događaji Drugog svetskog rata u koloru“, koja je sveže „obojena“ i digitalizovana dostupna ogromnom tržištu u preko 190 zemalja. Sadržaj je, međutim, podređen tekućim potrebama zapadne političke i vojne propagande

Iako „Netfliks“ tvrdi da je tehnički najnaprednijim sredstvima osavremenio originalne snimke horora Drugog svetskog rata, obojivši i digitalno osveživši dokumentarne materijale sakupljene širom sveta, „nikada dosad viđene“, a sve za potrebe trenutno preko njihovog striming servisa dostupne u čak 190 zemalja sveta pod rogobatnim nazivom „Najznačajniji događaji Drugog svetskog rata u koloru“, to baš i nije sve tako. Da, u njihovom je posedu pomenuti „nikad viđeni“ atraktivni ratni dokumentarni materijal od koga je nezahtevnoj klijenteli širom sveta ponuđena dajdžestrina i na lagane zalogaje iseckana pričica o ratu svih ratova, kao bajkovito predanje koje ponavlja do detalja iste stvari ne zalazeći ni trenutka iza zvaničnih i ostalih istina, drugim rečima ne nudeći baš ništa autorski značajno, još manje nepoznato i nikad viđeno. Zapravo, sve je ovo već viđeno u originalnom pakovanju još pre deset godina i emitovano na „Vojnom kanalu“ u Sjedinjenim Državama pod nazivom „Drugi svetski rat u HD koloru“. Tada je HD kvalitet slike bio pojam tehnološkog napretka u prezentaciji televizijske slike, a obojeni, remasterizovani, prizori iz Drugog svetskog rata su istinski uneli novinu u dokumentarnoj zaostavštini ovog sukoba. „Netfliks“ je otkupio ove materijale i pretvorio ih u sada, prigodno novim vremenima, desetodelnu seriju svoje striming ponude koja može da se preuzme i konzumira odmah, u celini, kao desetočasovno „bindžovanje“ užasima Drugog svetskog rata. Ova serija je otuda primer unosne poslovne politike u odluci da se na ovakav način recikliraju snimci rata koji su originalno delo britanskih nezavisnih producenata iza „Vorld media rajtsa“ i nemačke državne televizije ZDF, producenata koji su potom sklopili unosni ugovor o distribuciji s „Netfliksom“ koji je njihovu seriju doveo pred publiku u preko 190 zemalja što je tržište do koga sami nisu mogli da dopru.

Navodno neviđeni arhivski materijali

Doduše, bilo je i nekih promena u odnosu na originalnu građu. Navodno su ubačeni dodatni arhivski materijali koji zaista nisu dosad viđeni. Posebno se to odnosi na materijale iz Rusije i Japana, a promenjen je i narator. Umesto Roberta Pauela, koji je u prvom navratu vodio gledaoce kroz istoriju ratnog užasa, sada je taj zadatak poveren čuvenom ostrvskom glumačkom veteranu Dereku Džejkobiju. Njegov doprinos je osetno poboljšao kvalitet dokumentarnog materijala u celini s obzirom na to da je reč o jednom od glumaca izuzetne dikcije i vokalne glumačke harizme što je za ovakvu vrstu filmova vrlo značajno. Iako se insistiralo na tome da je video-materijal glavni sastojak ove serije, i još adekvatno raspoloživoj tehnici osavremenjen i na zvučnom i vizuelnom planu, ništa manji značaj u odvajanju raspoloživog prostora nisu imali i gosti serije, ugledni istoričari iz svih zemalja koje su bile u fokusu zapleta deset epizoda serije. Takozvane „govoreće glave“, kako u dramaturgiji dokumentaraca nazivaju za dotičnu temu angažovane stručne osobe, ovde su ispunile možda i preveliki prostor u odnosu na dokumentarni filmski sadržaj, ali su odabrani elokventni i, deluje, dobro potkovani stručnjaci koji zanimljivo i uverljivo pričaju, pa je ova inače ozbiljna mana dokumentarnog žanra nekako ostala bez značajnijeg uticaja na sve što se u seriji nudi gledaocima. Svakako, potpuno je otvoreno pitanje da li je sadržaj proporcionalno kvalitetan i to ne samo u odnosu slika–narativ već najpre da li su odabrani snimci zaista dovoljno ilustrativni i istovremeno retki da bi ova serija odbranila stav autora da je reč o dosad neviđenom ili bar retko korišćenom materijalu iz Drugog svetskog rata. Svaka od deset epizoda ima svoju temu i shodno njoj fokus koji nas uvodi u konkretnu temu (ratnu etapu), a koja je, opet diskutabilno, dobro, površno ili potpuno neodgovarajuće prezentovana gledaocima. Prva epizoda se bavi brzim osvajanjem Evrope od strane Nemačke. Takozvani blickrig je u istoriju modernog ratovanja uveo novi termin koji podrazumeva munjevito, brutalno i krvavo gaženje neprijateljske vojske sve do njene brze i bezuslovne kapitulacije. Gledajući ovo vi neminovno bivate postavljeni u položaj da se divite neverovatnom nemačkom ustrojstvu i odlučnosti u ratovanju koje je dovelo do najbržeg osvajanja većeg dela Evrope od strane neke sile. Pošto su Britanci koautori serije, razumljivo je što je hvalospevno opisana čuvena vazdušna Bitka za Britaniju s nepokolebljivim Vinstonom Čerčilom na čelu, posle koje je Britanija izašla kao pobednik i ostala jedina evropska sila koja nije okupirana nijednog trenutka tokom rata niti ni na jednom delu svoje teritorije. Slede epizode posvećene su napadu Japanaca na Perl Harbor, čuvenoj pomorskoj bici na Midveju (zanimljivo, zaključak je da su Amerikanci uz pomoć sreće izašli kao pobednici u ovoj sudbonosnoj bici za dalji tok ratovanja na Pacifiku), opsadi Staljingrada (sve s paušalnim i bezbroj puta isticanim spasom Sovjetskog Saveza od čuvene ruske zime), iskrcavanju saveznika (čuveni Dan D), još čuvenoj bici u Ardenima posle iskrcavanja kojom se ponosi američka vojna istorija, bombardovanju Drezdena zapaljivim bombama (interesantno je da je ovom masakru nad stanovnicima nemačkog grada od strane saveznika posvećena skoro cela epizoda iako je po današnjem merilu ovo primer ratnog zločina, što je u ovoj priče i te kako vidljivo!), a poslednje dve epizode se, dakako, bave takođe markantnim, kontroverznim ali u pominjanju ovog rata neizbežnim pričama o oslobađanju logora u Buhenvaldu (otkrivanjem zapravo da su postojali logori smrti) i američkim bombardovanjem Japana atomskim bombama.

Arogantno zapadno posmatranje Drugog svetskog rata

U većem delu ova serija veoma podseća na uspešnu igranu seriju Stivena Spilberga i Toma Henksa „Braća po oružju“ iako se ona bavila pričom o vojnoj jedinici koja je posle iskrcavanja u Normandiji prošla sve čuvene borbe do ulaska u Berlin. Podseća, jer je reč o jednako arogantnom i na zapadni doprinos fokusiranom posmatranju na Drugi svetski rat u kome su tendenciozno birane teme u kontekstu sadržaja čitave serije postavljene tako da „dokazuju“ da je anglo-saksonski ratni napor i njemu posledični učinak u suštini jedini zaslužni činilac u pobedi tzv. saveznika u ovom ratu. Što je očekivana jednostranost i ko zna koji po redu dokaz da je istorija vrlo fleksibilna nauka i da istinski zavisi najviše od toga ko se i u koje svrhe na nju poziva. Još je, međutim, zanimljiviji pristup nemačkom i japanskom učešću u Drugom svetskom ratu koji je sve samo ne osuđujući. U pojedinim momentima kurtoazno poštovanje prema određenim vojnim doktrinama ove dve tadašnje vojne sile išlo je i do otvorenog divljenja. Ako ništa drugo bar se, zasad doduše, niko nije oglasio uvređen zbog grešaka ili površnog prikazivanja istorije, da ipak ne kažemo pristrasnog, kao što je nedavno bio slučaj takođe s „Netfliksovim“ istorijskim dokumentarcem u kome su u okviru priče o zloglasnom čuvaru u logoru smrti Sobibor pokazali ondašnje mape Evrope s brojnim omaškama, a Poljsku kao državu na čijoj se teritoriji nalazilo najviše logora iako su oni bili nemački, premda Poljska od njihove strane okupirana zemlja nije imala nikakav uticaj na otvaranje tih logora – zbog toga se oglasio poljski premijer demantujući ovako iz konteksta izvučenu i zloupotrebljenu istorijsku sliku vezanu za koncentracione logore. I ne samo za njih, može se reći. Čini se, otuda, da je obnavljanje priča iz Drugog svetskog rata u formi dokumentaraca koji su puni „čudesnih, nikada do sada viđenih prizora, ali i pobede duha slobodarskog demokratskog zapada“ neka vrsta održavanja vatre u pogledu značaja vojne sile Zapada, sile koja se iz te sve dalje istorije proteže konsekventno do današnjih dana kada on jednako herojski vodi bitke protiv savremenih pošasti. Uzgred, „Netfliks“ sa svojim saradnicima iz ovog dokumentarca priprema još jedan film s „dosad neviđenim snimcima“, a koji, razume se, opet iz zapadnog uzvišenog ugla posmatranja namerava da opiše borbu kraljevskih elita za sopstveni i opstanak demokratije širom sveta, a u razdoblju od početka Prvog svetskog rata do danas. Naravno, sve je sveže obojeno pa se i ova serija poziva na taj kvalitet i ističe ga već u naslovu – „Kraljevstva u koloru“.