Puls metropole

U okviru manifestacije Dani evropske baštine

Izložba o rekonstrukciji Narodnog muzeja

Autorski tim Zavoda za zaštitu spomenika kulture imao je veliku ulogu u rekonstrukciji muzeja koji bez njihovog angažmana ne bi dobio današnji izgled

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović otvorio je izložbu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda pod nazivom „Rekonstrukcija Narodnog muzeja, spomenika kulture od velikog značaja 2014–2018“. Izložba je otvorena u okviru manifestacije Dani evropske baštine, ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu, a autorke izložbe su stručne saradnice Zavoda Aleksandra Šević i Ksenija Ćirić.
Andreja Mladenović je posebno zahvalio autorskom timu i Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je dao veliku ulogu u rekonstrukciji muzeja koji bez njihovog angažmana ne bi dobio današnji izgled.

„Naši stručnjaci imali su aktivnu ulogu i uticali na to da danas možemo uživati u mnogim stvarima koje ne bi bile dostupne javnosti. Istorija same zgrade i muzeja, koja je takva kakva jeste istorija našeg grada, od početka prošlog veka pa tokom Drugog svetskog rata i nakon njega, uticala je da objekat koji nije bio predviđen za muzej upravo to i postane pedesetih godina. Svedoci smo problema zatvaranja muzeja za javnost gotovo 15 godina, kao i toga da eksponati nisu bili dostupni posetiocima, ali smo uz velik trud i marljiv rad stručnjaka iz Zavoda dali veliki doprinos da muzej prošle godine bude otvoren“, podsetio je Andreja Mladenović i dodao da je na ovaj način nacionalni i kulturni resurs dostupan brojnim posetiocima.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković istakla je da je u okviru obeležavanja 175 godine rada Narodnog muzeja i šest decenija rada Zavoda za zaštitu spomenika kulture predstavljena i izložba rekonstrukcije Narodnog muzeja.
„Nakon kompletne i kompleksne rekonstrukcije, restauracije, adaptacije i ponovnog otvaranja Narodnog muzeja, juna prošle godine, posetioci danas uživaju u njemu. Zahvaljujući velikim delima evropske i srpske umetnosti, ali i arhitektonskim i enterijerskim vrednostima, ovaj objekat je spomenik kulture od velikog značaja“, zaključila je Olivera Vučković.

U susret 35. Beogradskom džez festivalu

DŽEZERI SE SPREMAJU ZA REKORD

Jubilarna manifestacija posvećena džezu biće održana od 22. do 27. oktobra, pod pokroviteljstvom Grada Beograda

 

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl najavio je da će jubilarno izdanje Beogradskog džez festivala trajati rekordnih osam dana. On se zahvalio predsedniku Organizacionog odbora festivala i zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću jer je njegovim angažovanjem, kako je rekao, festival dobio novi polet i energiju. 
„Beogradski džez festival je u neku ruku ’festival povratnik’, jer je imao pauzu od 1991. do 2005. godine, i za jednog povratnika pokazuje izuzetnu kondiciju i dokazuje da Beograd živi i diše džez, ne samo tih nekoliko dana već i pre i posle festivala“, ukazao je resorni sekretar na konferenciji za novinare u Domu omladine. 
On je naglasio da je Grad Beograd u ovogodišnji festival uložio šesnaest miliona dinara, tri više nego u prošli, dok će 2020. godine budžet festivala iznositi dvadeset miliona dinara.
„Ulaganje Grada Beograda u ovaj festival je kontinuirano i sve veće, jer vidimo da je svake godine sve bolji“, ukazao je Karl i pozvao sugrađane i goste prestonice da posete ovu manifestaciju.
Beogradski džez festival je od svog osnivanja, 1971. godine, postao značajna međunarodna kulturna manifestacija, koja je u našu prestonicu dovela neke od najboljih svetskih džez umetnika. Obnovom festivala 2005. godine, visoko je podignuta granica u umetničkom smislu. Nastupilo je više od tri stotine bendova koje je slušalo i videlo dvesta hiljada posetilaca.
Ljubitelji džeza ove godine će biti u prilici da u Domu omladine i Kombank dvorani vide više od trideset sastava iz celog sveta i sto četrdeset učesnika.
Umetnički direktor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić najavio je nastup Čarlsa Lojda (Charles Loyd Kindred Spirits), vodećeg imena današnjeg džeza. Zatim nastup Stenlija Klarka (Stanley Clark Band), jednog od legendarnih fusion izvođača i Stiva Kolmena (Steve Coleman and Five elements) iz domena avangarde, kako je rekao, tri predstavnika „starije garde“ koji se bave različitim muzičkim stilovima.

Predstavljanje srpske prestonice u Budimpešti

U okviru Meseca srpske kulture u Mađarskoj Turistička organizacija Beograda je organizovala promotivni događaj koji je, u prijatnoj atmosferi, u centru Budimpešte, okupio brojne zvanice, predstavnike diplomatskog kora, turističke privrede i novinare. Na događaju je predstavljena aktuelna turistička ponuda našeg grada za goste iz ove zemlje, a među prisutnima bio je ambasador Republike Srbije u Budimpešti Ivan Todorov.
Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda, pozdravio je goste, rekavši da mi imamo mnogo toga da ponudimo posetiocima iz susedne Mađarske. Popović je skrenuo pažnju na bogatu kulturnu ponudu naše prestonice, istakao nov turistički program „Srpska slava“ u Konaku knjeginje Ljubice i najavio neke od najznačajnijih kulturnih manifestacija u narednom periodu – izložbu Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti, BITEF, Sajam knjiga, koncerte svetskih zvezda Erosa Ramacotija, Brajana Adamsa, kao i zimske festivale i manifestacije. 
S predstavnicima medija u Budimpešti dogovoreno je studijsko putovanje koje će biti realizovano tokom narednih meseci, kako bi što šira javnost bila upoznata s turističkom ponudom i mogućnostima za putovanje mađarskih turista u naš grad.

Tekstovi se objavljuju kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje