Плата без кусура

Годинама ишчекивана, напокон стиже та фамозна плата од 500 евра. Без обзира на то што се ради о статистичком просеку и што је помало неекономски исфорсирана, грађани јој, за разлику од економиста, неће наћи ману

Већ неколико година власт обећава и упиње се да досегне просечан ниво плата од 500 евра. Тако је створен утисак, код шире популације, да ће та сума уједно бити показатељ економског оздрављења земље и потврда бољег стандарда њених грађана. Сва је прилика да ће тај дугогодишњи сан бити остварен на крају ове године.

ПОЗИТИВНИ РЕБАЛАНС Управо је у Скупштини Србије, образлажући измене Закона о буџету за 2019. годину, министар финансија Србије Синиша Мали рекао да ће суфицит у овогодишњем буџету бити искоришћен за повећање плата у јавном сектору, једнократну помоћ пензионерима и помоћ грађанима који су се задужили у швајцарским францима, као и за капиталне инвестиције. Није пропустио да примети и да се први пут после пет година ради „позитивни ребаланс“, то јест због вишка, а не због мањка прихода у државној каси.
„У првих осам месеци ове године суфицит буџета износи 46,6 милијарди динара, што нам омогућава да помогнемо грађанима да им буде бољи стандард и да више уложимо у путну инфраструктуру која доприноси привредном расту и новим радним местима“, рекао је Мали.
То значи, како је објаснио, да ће од 1. новембра ове године плате у јавном сектору бити повећане од осам до 15 одсто, а највеће повећање добиће медицинске сестре, док ће лекари имати повишицу од 10 одсто. Пензионери ће, како је најавио, почетком децембра добити једнократну помоћ од 5.000 динара, а 1. јануара пензије ће бити увећане, како се сада процењује, између 5,1 и 5,5 одсто.
„Ребалансом овогодишњег буџета предвиђена су и издвајања за дужнике у францима јер желимо да помогнемо људима који су протестовали глађу из очаја“, рекао је Мали и навео да је око 90 одсто дужника, њих 15.734, конвертовало кредит у евре.
Вишак новца у буџету у односу на ранији план, како је додао, биће употребљен и за изградњу ауто-путева, а највише, око 14 милијарди динара, за „Моравски коридор“ који ће спајати коридоре 10 и 11.

[restrict]

КРИТИКА ФИСКАЛНОГ САВЕТА Елем, овакве мере, предвиђене ребалансом, обично се доносе за јануар следеће године, али се, због оних фамозних 500 евра, изгледа, све померило на новембар и децембар ове године. Многи су такву меру видели као калкулантску и политичку, како би се нагласио успех економске политике ове владе. Другим речима, буџет је, наводно, и био испланиран тако да забележи суфицит. И да се управо то дешава већ трећу годину заредом.
Економисти, иначе, у много чему нису сагласни, па неки од њих сматрају да је вишак средстава у буџету актуелна власт требало да искористи за капиталне инвестиције, побољшање инфраструктуре или за смањење парафискалних намета привреди, што би могло да услови боље пословне резултате а самим тим и веће плате и отварање нових радних места…
Критика је дошла и с најзначајнијег економског контролног места, од Фискалног савета, који је, у анализи буџета за 2020. годину, стао на становиште да је планирано повећање плата у државном сектору економски неприхватљиво и да није добро за привреду Србије. Павле Петровић, председник тог државног тела, оцењује као прекомеран најављени пораст зарада 9,6 одсто јер је процењени раст јавних инвестиција 5,5 одсто бруто друштвеног производа.
„Проблем је што се та средства нерационално користе уместо да иду у подстицање ионако ниског привредног раста у Србији. Требало би да се стимулише приватни сектор, да се смање порези, да се улаже у инфраструктуру. Уместо тога, новац се непродуктивно троши у повећање плата и то неће подстаћи привреду“, каже Петровић.
Представници Фискалног савета упозорили су и да је тиме угрожено увођење платних разреда и да су најављена пореска растерећења привреди дупло мања. Како је саопштило то тело, на прекомерно повећање плата у државном сектору из буџета у 2020. години иде 14 милијарди динара, док привреда остаје без обећаних 10 милијарди смањења пореза. Они су као потребне приоритете навели изградњу саобраћајне инфраструктуре и инвестиције у заштиту животне средине, уместо планиране изградње фудбалских стадиона и прекомерних улагања у Војску и полицију Србије.
С друге стране, треба указати и да има и економиста који критике Фискалног савета сматрају неолибералним приступом економији чија догма тврди да се кроз стимулацију и растерећење привредних субјеката долази до већег привредног раста и бољег стандарда. Нарочито приватног сектора.

ЗАСЛУГЕ ПРИВАТНОГ СЕКТОРА Небојша Атанацковић, члан председништва Уније послодаваца Србије, у изјави за „Данас“ каже да је плус остварен у буџету Србије позитивна ствар, да се послодавци не противе повећању плата, али да и они треба да осете неку корист од оствареног резултата.
„Управо су привредници својим ангажманом и заслужни за остварени суфицит у буџету Србије. Сходно томе, иако разумемо потребу за повећањем плата у јавном сектору, а које ће неумитно довести и до повећања зарада у приватним фирмама, немамо ништа против одвајања вишка средстава за потенцијалне стратешке инвестиције, ипак, сматрамо да и привреда треба да буде растерећена бројних парафискалних намета. На тај начин ће домаћи предузетници успети да одвоје средства за инвестиције а за Србију је од великог значаја да поред страних улагања своје инвестиционе пројекте развија и домаћа привреда. Дакле, суфицит у буџету треба искористити у корист и задовољство, како запослених, тако и послодаваца“, закључује Атанацковић.
Тек, ако је судити по страним инвеститорима, они овде долазе управо због јефтине радне снаге и ниских плата. Очигледно, ни државне погодности и стимулације не утичу много на њихово повећање.

ПОРЕЗИ И ОЛАКШИЦЕ Плате у јавном сектору веће су за чак 15 одсто, а за око 500.000 људи који у том сектору раде из врха државе најављена су нова повећања плата. Па ипак, председница Владе Ана Брнабић уверена је да посао у јавном сектору, упркос статистици, није примамљив.
„Нећу се сложити да је посао у јавном сектору данас у Србији примамљивији него посао у приватном сектору. Ми имамо изузетно велике изазове да задржимо људе, квалитетне људе у јавном сектору, зато што имају и боље прилике и боља примања у приватном сектору. И то је добро и то је показатељ оздрављења наше економије…“, рекла је Ана Брнабић.
Премијерка је, на заједничкој конференцији за новинаре у Привредној комори Србије с министром финансија Синишом Малим и представницима привреде, најавила да ће од 1. јануара идуће године компаније које буду повећавале број запослених и запошљавале лица која нису била у радном односу током 2019. бити ослобођење плаћања 70 одсто пореза на зараде и доприноса за пензијско-инвалидско осигурање за та лица у целости током 2020. године, односно у највећем делу током 2021. и 2022. године.
Такође, како је најавио министар финансија Синиша Мали, изменама закона предвиђени су и подстицаји за наше људе који живе у иностранству како би били мотивисани да се врате у Србију, као и увођење такозваног „теста самосталности“ од 1. јануара идуће године. Грађанима који нису боравили у Србији у протекле две године, а врате се и запосле, умањује се основица за обрачун пореза и доприноса у висини од 70 одсто, у трајању од наредних пет година.
Премијерка је истакла да незапосленост у Србији износи 10,3 одсто, а да је у априлу 2012. године била преко 25 одсто. Према њеним речима, незапосленост младих је око 24 одсто, док је 2012. била изнад 50 одсто.

СТАТИСТИКА И РЕАЛНОСТ Ако се пак вратимо платама, док су цене и рачуни последњих десет година непрекидно скакали, плате су порасле за свега 50 евра у просеку. До те рачунице дошли су Немања Вуксановић и Александра Анић са Економског факултета у Београду, у својој анализи кретања плата у Србији у последњих 18 година, као и утицаја доходака на неједнакост с обзиром на то да смо по Џини коефицијенту на врху европских земаља по неједнакости.
Пре скоро две деценије, 2001. године, просечна плата износила је 5.840 динара или око 100 евра. Просечна нето плата у 2018. години била је 49.650 динара, што је повећање од чак 8,5 пута. Међутим, ако хоћемо да видимо колико је заиста порасла куповна моћ те плате, морамо да урачунамо ефекат инфлације, након чега испада да је просечна нето зарада у Србији за 18 година повећана за 152 одсто, или за близу две деценије тек око 2,5 пута.
Када се гледа плата у еврима, који не одражава само кретање зарада већ и девизног курса, по њиховој анализи, просечна плата је у периоду 2001. до 2018. године порасла за 4,3 пута, што је дупло више од реалног раста плата у динарима. На бржи раст зарада у еврима од раста реалних зарада нарочито је утицало снажно реално јачање динара током периода од 2001. до 2002. године и од 2005. до 2008. године.
Тако је у том преткризном периоду од 2001. до 2008. године просечна плата у еврима порасла за 3,8 пута, а у последњих десет година просечне нето зараде у еврима су повећане за око 25 одсто. Дакле, просечна плата је са 370 евра у 2008. порасла за тек 50 евра до 2018. године.
Најмању просечну нето плату у 2018. имали су Албанци са свега 387 евра и грађани Северне Македоније (390 евра). Просечна плата у Србији била је 420 евра, БиХ 449 евра и Бугарској 457 евра. Остале земље су изнад магичне границе од 500 евра. Просечна плата у Црној Гори износила је 511 евра, Мађарској 635, а Румунији 656 евра. Хрвати су зарађивали 802 евра, а највећу просечну плату у Централној и Источној Европи имали су Естонци – 1.062 евра. Поређења ради, просечна нето плата у Немачкој у 2018. износила је 2.270 евра. У мају ове године просечна зарада у Србији је достигла 470 евра, али то није било довољно да престигне БиХ, у којој је била 473 евра, и Црну Гору, која је на 513 евра.
Анализа ова два аутора с Економског факултета настала је пре одлуке Владе Србије о ребалансу буџета и коришћењу насталог суфицита. Дакле, биће и тих 500 евра. Без обзира на оправдане и неоправдане критике.

[/restrict]