Kultni pisci, spretni izdavači i sajamski favoriti

Zbog čega poseta halama Beogradskog sajma knjiga pobuđuje paradoksalni osećaj da je vreme stalo, da je sve isto, a da je istovremeno to jedno uzburkano čvorište iz koga kola život

Za godinu dana može u nečijem životu mnogo toga da se desi, kod nekih drugih pak sve ostaje nepromenjeno, ali kada i jedni i drugi uđu u hale Beogradskog sajma knjiga zapahne ih paradoksalni osećaj kao da je vreme stalo, da je sve isto, a da je istovremeno to jedno uzburkano čvorište iz koga kola život. To i nije toliko neobično jer ideja svakog savremenog vašara (pa tako i sajma) svoje poreklo ima u konceptu renesansnih mediteranskih tržnica, gde se, opet po uzoru na neka ranija, antička vremena, roba izlagala na tezgama glavnog trga i narod se tu sakupljao, što zbog nasušne potrebe za životnim namirnicama, što zbog nasušne potrebe za komunikacijom s drugima, za življenjem. Koja od ove dve nasušne potrebe pokreće ljude ka Beogradskom sajmu knjiga, ostaje pitanje nad pitanjima. Tek, robe, vreve i galame na ovoj tržnici ne manjka.
Probijajući se kroz ovu čuvenu jesenju beogradsku p(i)jacu knjiga i njene pijacete, „Pečatova“ kritičarka je među izloženom robom tragala za umetnošću i kulturom. I evo šta je našla:
Na jednom od najvećih štandova, „Laguninom“, gde se publika kreće bez jasnog cilja, nošena u talasima s jednog kraja na drugi, uprkos neprohodnoj gužvi, nije bilo teško uočiti knjigu američkog pisca Dejvida Vana Istorija samoubistva, jer se dolazak ovog Aljščanina očekuje na sajmu pa je i sve oko ove knjige istaknuto tome u prilog. Dejvid Van u velikoj meri ophrvan svojom ličnom životnom tragedijom vezanom za smrt, to jest samoubistvo oca, uspeo je u svojoj prozi da tu temu izdigne na opšti nivo i u njoj promišlja o životu uopšte, krivici, odgovornosti, prevazilaženju bola. Stoga nije loše upoznati se s njegovim delom. Od američke proze kod ovog izdavača izdvaja se i nova knjiga spisateljice našeg porekla Tee Obreht, Unutrašnjost, u kojoj ona evocira sliku američkog 19. veka na Divljem zapadu, iznova konstruišući i dekonstruišući tu kulturu i taj mit.
Mnogo snažnije i umetnički kompletnije problematizovanje američke istorije i mita Divljeg zapada dolazi od kultnog pisca Džona Vilijamsa, koji je pisao šezdesetih godina prošlog veka i koga je naša publika upoznala i zavolela pre nekoliko godina s prvim prevodom njegovog romana Stoner u izdanju „Platoa“. Kod ovog izdavača, koji se posle nekoliko godina bojkotovanja Sajma knjiga ponovo na njemu promalja, izašao je Vilijamsov roman Bučers krosing u kojem je na maestralan način predstavljeno poglavlje američke istorije izlovljavanja bizona u Koloradu i Misuriju a što odražava filozofiju pohlepe i krvožednosti na kojoj počiva prosperitetno američko kapitalističko društvo.
Dok je još o američkoj književnosti reč, treba imati u vidu da je „Dereta“ za sajam objavila važno delo Tomasa Pinčona Duga gravitacije, koje predstavlja svojevrsni čitalački izazov i donosi priču o besmislenosti rata i uticaju tehnologije na društvo. Kod ovog izdavača, koji odnedavno objavljuje nobelovca Kazua Išigura, izašao je i njegov roman Neutešni, u kojem se otvara unutrašnji svet savremenog intelektualca, umetnika, a neutešnost ovog romana izdignuta je na opšti nivo i odnosi se na istovremeno odsustvo empatije u današnjem svetu i duboku usamljenost i obeskorenjenost. U okviru svog projekta objavljivanja sabranih dela Vladimira Nabokova, „Dereta“ je ove jeseni pripremila i njegov poslednji roman Pogledaj arlekine!, pisan kao pseudoautobiografija.
Izdavačka kuća „Štrik“, koja već godinama sigurnim koracima osvaja ovdašnju književnu scenu, ove godine na sajam dovodi spisateljicu iz Litvanije Lauru Sintiju Černjauskajte, koja će 25. oktobra u 19 časova u sali „Borislav Pekić“ predstaviti svoj roman Disanje u mermer, koji s obrisima psihološkog trilera obrađuje temu usvajanja deteta iz sirotišta i svih lomova, čežnji, strahova koji nastaju s potrebom za materinstvom i zadiranjem u tajne, potisnute tragične događaje. „Štrik“ na sajmu predstavlja i roman britansko-pakistanske književnice Kamile Šansi Kuća u plamenu, koji donosi savremenu verziju Antigone, priču o bezuslovnoj bratsko-sestrinskoj ljubavi koja se sudara s društvenim zakonima i verskim fundamentalizmom. Posebno vredno pažnje na štandu ove izdavačke kuće jeste knjiga poezije poljske književnice Ane Svirščinjske Ja sam žena, koju je odabrala i prevela Mila Gavrilović i koja predstavlja vrhunac evropske poezije 20. veka i na našem jeziku je tek sada, s velikim zakašnjenjem, prevedena.
Još jedan „mladi“ izdavač koji već nekoliko godina zauzima sve važnije pozicije na izdavačkoj mapi Beograda, „Kontrast“, izlazi na ovogodišnji sajam upotpunjujući opus pisaca koje objavljuje, poput Filipa K. Dika, Kormaka Makartija, Sare Stridsberg, od dvadesetovekovnih klasika Albera Kamija i Hemingveja, a tom nizu se pridružilo i izdanje Autobiografije o drugima Borislava Mihajlovića Mihiza. Od savremenih evropskih autora ovaj izdavač nam predstavlja izuzetno delo Finkinje Katri Lipson Sladoledžija u kojem govoreći o tankoj liniji preklapanja stvarnosti i fikcije, života i glume, prikazuje sliku ratne, fašizmom okupirane Čehoslovačke.
Na „Kontrastovom“ štandu treba obratiti pažnju i na njihovog gostujućeg izlagača, izdavačku kuću u povoju „Radni sto“, koja objavljuje dela pretežno istočnonemačkih pisaca i otkriva čitavu do sada nepoznatu plejadu izvrsnih autora poput Hajnera Milera i Volfganga Hilbiga ili malo poznatijeg Klemensa Majera.
Među sajamskim favoritima ponovo se našao roman čuvenog muzičara Nika Kejva Smrt Zeke Manroa, sada u izdanju kuće „Arete“ – u njemu ima i seksa i humora i nasilja a donosi priču o složenom odnosu oca i sina.
Bila potreba za knjigom nasušna ili ne, Sajam knjiga će i ove kao i svake prethodne godine zadovoljiti, u nekoj meri, one koji su još uvek vezani za ovaj prastari medij koji se zove knjiga. Koliko ih tačno ima, saopštiće nam Savet Sajma knjiga na kraju, prema broju prodatih ulaznica, a to će svakako biti nešto makar malo više nego prethodne godine. Jer to tako obično biva, a dobre običaje (u izveštavanju) ne treba menjati. sročno zaйm na kartu s plohoй kizaйm bez proverki kreditnoй istorii onlaйnzaйm na kartu mir sberbank