Deset godina književne Grupe P-70

Proza na putu: Subotica – Beograd – Niš – Herceg Novi

S nekoliko stotina hiljada prodatih primeraka knjiga, s nekoliko desetina renomiranih srpskih književnih nagrada koje smo osvojili, sa stotinak izdanja – postali smo ono što smo i obećali: superiorni u odnosu na baš svaku ideološku mantru

Mi, srpski pisci, pre tačno deset godina oformili smo Grupu P-70, Prozu na putu, novu grupu u srpskoj književnosti.
Petog novembra 2009. u SKC-u u Beogradu pročitali smo dobro utemeljen Manifest.
Kazali smo tada da se najčešći motiv za stvaranje književnih grupa kroz istoriju književnosti nalazio u poetičkoj srodnosti. Pisce u našoj grupi ne vezuje čvrsta poetička srodnost i ne nameravamo da je na silu tražimo. Povezali smo se kao pisci rođeni nakon sedamdesete godine prošlog veka, koji su na književnu scenu stupili u vreme raspada gotovo svih mogućih sistema vrednosti.
Ratovi devedesetih godina prošlog veka su pripadnike srpske književne scene podelili u neprijateljske tabore, koji međusobno ne komuniciraju ili komuniciraju preko nišana. U takvim uslovima, srpska književnost se našla u rascepu između trke za dotacijama i trke za čitaocima, pri čemu trka za dotacijama prečesto podrazumeva povlađivanje različitim političkim snagama, a trka za čitaocima povlađivanje lošem književnom ukusu.
Mi nemamo ništa protiv dotacija, ali nemamo nameru da u želji da ih dobijemo služimo nijednom političkom konceptu, jer nalazimo da smo u odnosu na bilo koju ideološku mantru superiorni.
Nemamo ništa protiv tržišnog uspeha, ali zbog njega nismo spremni da odstupimo od vlastitog stvaralačkog digniteta. Naš cilj je da pomažući jedni drugima, u pojedinačnim i zajedničkim nastupima osvojimo i reafirmišemo literarnu scenu, kako bismo tržišne kriterijume, upravo kao i kriterijume dotacija, prilagodili sebi, umesto da se prilagođavamo njima.
Tako je pisalo u Manifestu Grupe P-70.
S nekoliko stotina hiljada prodatih primeraka knjiga, s nekoliko desetina renomiranih srpskih književnih nagrada koje smo osvojili, sa stotinak izdanja – postali smo ono što smo i obećali: superiorni u odnosu na baš svaku ideološku mantru.
Tokom minule decenije – kojoj je kanda bila namenjena sudbina da nikad ne osvoji kolektivnog NIN-a, jer je svaki pojedinačni pisac deklasirani srpski pisac – više smo puta prolazili „toplog zeca“ oličenog u liku i delu raznoraznih pisaca i kritičara, novinara i kulturnih radnika, nekakvih mislilaca i filozofa, koji su kao po nekom stranačkom Poslovniku denuncirali jednog po jednog od nas, uz napomenu da su naši romani određeni ideološki, a ne poetički, u kojima i nema književnosti ili ako je i ima, onda je to samo određena mera talenta koji nije sporan, ali jeste upitan čim je krenuo tim pogrešnim putem.
Nama takvi napadi nisu bili potrebni da kao jedina književna grupa u savremenoj srpskoj književnosti steknemo kolektivno ime s jedne, i kitu ličnih imena s druge strane.
U godinama za nama Grupa P-70 jeste otišla dogovorno u medijsku hibernaciju zarad stanovitog eksperimenta. Pitali smo se, naime, da li će nama nenaklonjeni i stipendijama iz inostranstva obdržavani pisci učiniti bilo šta što bi moglo da uđe u istoriju srpske književnosti.
Mi ne mislimo da se to dogodilo.
S druge pak strane mislimo da smo, sve od sebe dajući, učinili korak napred u srpskoj književnosti.
Svesni smo da Put kojim smo krenuli deluje kao nemoguća misija, i to nas dodatno motiviše da na njemu istrajemo – napisali smo u Manifestu iz 2009.
Tako mislimo i dalje.
Naslušali smo se pitanja da li grupa P-70 postoji, da li se raspala?
Pitajte nas opet za deset godina.

Grupa P-70 slavi desetogodišnjicu postojanja na 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Sala „Ivo Andrić“, subota, 26. oktobar 2019, od 17 časova.