Tramp poteže i ujgursko pitanje na Peking

Nakon eskalacije nasilja u kineskom specijalnom autonomnom regionu, Vašington se sada zanima za sajber-bezbednost ostrva Tajvan, gde će u novembru biti održane vežbe iz te oblasti

Američki nastup na Dalekom istoku je već viđen. Nakon organizovanja ili makar sponzorisanja masovnih nasilnih protesta, koji nisu splasnuli ni nakon što je vlada Hongkonga pre više od dve nedelje zvanično saopštila da će povući sporni predlog izmene zakona, koji bi omogućio izručenja osumnjičenih matičnom delu Kine, Hongkong i dalje gori, a Bela kuća pokušava da aktuelizuje umirene konflikte na severozapadu Kine i intenzivira potencijalne nesuglasice oko ostrva Tajvan.
Prema izveštajima kineskih medija, među kojima je i „Saut Čajna morning post“, Hongkong je u nedelju doživeo novi talas nasilja. Demonstranti su zauzeli trgovinske centre, poslovno tesno povezane s matičnim delom Kine, blokirali su saobraćajnice, uništavali metro stanice od kojih su četiri nakon talasa nasilja zatvorene, gađali ciglama i priručnim zapaljivim predmetima policiju i skrnavili kineske nacionalne simbole.
Policija im se suprotstavila ispaljujući gumene metke i koristeći suzavac. Ekspresni voz, koji povezuje Hongkong s aerodromom, saobraća primajući isključivo putnike s kupljenim avionskim kartama, bez zadržavanja na usputnim stanicama, kako bi ostao van domašaja rulje.
„Saut Čajna morning post“ preneo je izjavu poslovnog čoveka iz Izraela koji je, zbog nasilja, morao privremeno da se preseli u Singapur.
Na meti izgrednika našla se i „Nju taun plaza“ kojom upravlja kompanija „Sun Hung Kaj propertis“, pošto je prošlog meseca osudila nasilje. Slično su prošli i neki restorani čiji su se vlasnici usudili da nasilne demonstracije nazovu neredima. Mnogi restorani i prodavnice u gradu su zbog toga zatvoreni, a svakodnevni život u jednom od najvažnijih kineskih gradova znatno je otežan.
Krajem prošle nedelje bio je vidljiv napor demonstranata da još ubedljivije ponize Kinu. Dok su kineski nacionalni simboli ranije bili ovlaš skrnavljeni, u nedelju su demonstranti gazili kinesku nacionalnu zastavu, skinutu s jarbola ispred gradske uprave, nakon čega je bačena u reku Šing Mun.
Druga grupa demonstranata je potom u tržnom centru „Tajms skver“ u kvartu Kausevaj bej raširila trideset metara dug transparent na kojem je pisalo „Slava Hongkongu“.

[restrict]

VEĆ VIĐENO POJAČAVANJE PRITISKA Protesti u Hongkongu ušli su u 17. nedelju i SAD sada, na kod nas već viđen način, pokušavaju da ih kapitalizuju, pre svega imajući u vidu trgovinski rat koji je Bela kuća povela protiv Pekinga.
Dok demonstranti ponavljaju svoje zahteve da se sprovede „nezavisna“ istraga zbog navodno prekomerne upotrebe sile, oslobode i amnestiraju uhapšeni, SAD pritisak iz Hongkonga pokušavaju da prenesu u matični deo Kine.
Američki predsednik Donald Tramp u ponedeljak je u Ujedinjenim nacijama pozvao vlade širom sveta da okončaju verske progone, ali je na događaj, koji je tim povodom upriličen, dovedena Dževher Ilham, ćerka naučnika ujgurskog porekla Ilhama Tohtija, za kog se tvrdi da se nalazi u kineskom zatvoru. Tramp je rekao da verske slobode i dalje predstavljaju prioritet njegovog predsedničkog mandata i osudio je razne nedavne činove nasilja i progona nad ljudima vere širom sveta, među kojima su martovska ubistva muslimana na Novom Zelandu; uskršnji masakr u crkvi u Šri Lanki i ubistva jevrejskih vernika u sinagogama u Pensilvaniji i Kaliforniji.
Iako je odmah optužen da nije pomenuo ujgursko pitanje i da, uopšte uzevši, nije ni reč rekao o hapšenjima Ujgura i drugih muslimanskih zajednica u Kini, format skupa na kom se pojavila Dževher Ilham ukazuje da je Peking i te kako bio meta njegovog izlaganja.
Štaviše, dan ranije američki državni sekretar Majk Pompeo optužio je Peking za pokušaj, kako je rekao, brisanja muslimanske vere i kulture sopstvenih građana u Sinđangu.
Sinđang je naziv ujgurskog autonomnog regiona na severozapadu Kine. Narod turskog porekla Ujguri danas čini nešto više od četrdeset posto populacije u Sinđangu. Budući da su neki od pripadnika radikalnih islamskih organizacija regrutovali članove poreklom iz Sinđanga, Kina je proteklih decenija uložila mnogo napora kako bi suzbila islamski radikalizam i grupe koje su se zalagale za otcepljenje.
Peking je uzvratio već u ponedeljak. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Hua Čuenjing istakla je da u Sinđangu već tri godine nije zabeležen nijedan teroristički napad, te da su i stranci, koji su imali priliku da posete ovaj kineski autonomni region, potvrdili da državna politika u borbi protiv terorizma uživa podršku svih etničkih grupa.
Osnovna verzija zakona koji se odnosi na ljudska prava Ujgura usvojena je nedavno u američkom Senatu i uskoro će se naći pred Zastupničkim domom. Za ovu nedelju Stejt department je planirao i organizovanje panel-diskusije na marginama zasedanja Generalne skupštine UN, na kojem će biti predstavljeno lično svedočenje, kako je najavljeno, „žrtava kineske brutalne represije“ u Sinđangu.
Analitičari smatraju da Tramp ima samo jedan motiv za širenje pritiska na Peking. U Beloj kući je očigledno procenjeno da neredi u Hongkongu mogu da potkopaju kinesku poziciju u trgovinskom ratu. Širenje političkog pritiska na Sinđang može da proširi taj efekat. Smatra se da zajednica od nekoliko hiljada američkih Ujgura, pretežno nastanjenih u Njujorku, Vašingtonu, San Francisku i Los Anđelesu, ne može preterano da utiče na američke predsedničke izbore.

NOVEMBARSKE VEŽBE Treći krak pritiska SAD je ostrvo Tajvan koje je ove nedelje najavilo da će osnažiti svoju odbranu od sajber-napada i održati zajedničke vežbe sa SAD u novembru. Lokalna vlada u ponedeljak je saopštila da će vladine ustanove poboljšati kapacitete i obuku u borbi protiv masovnih hakerskih upada. Lokalna vlada u Tajpehu procenjuje da oko 60 odsto od oko tridesetak miliona hakerskih napada, koliko se na Tajvanu zabeleži svakog meseca, dolazi iz matičnog dela Kine. Tajvan će zbog toga, kako su saopštili zvaničnici ovog kineskog ostrva, isprobati svoju sajber ratnu odbranu. Vežbe koje će u novembru na ostrvu okupiti jedinice za ofanzivno i defanzivno sajber-ratovanje iz SAD i 13 savezničkih zemalja za cilj imaju demonstraciju moći nadomak kineskih granica i jačanje pritiska na Peking.
Trgovinske nesuglasice SAD i Kine traju predugo i izvesno je da Beloj kući ne donose željene plodove. Uprkos problemima s kojima se kineska ekonomija suočava za Belu kuću je i dalje frustrirajuće to što Peking i dalje ima relativno visoko podignutu stopu ciljanog ekonomskog rasta. Ono što nije postignuto u direktnom sudaru povećanih taksi i carina sada bi, prema kreatorima politike u Beloj kući, trebalo da se nadomesti političkom nestabilnošću.

[/restrict]