Ultimatum odlazećih

Zapadni lideri želeli bi normalizaciju odnosa s Rusijom, ali ne znaju kako da priznaju da su 2014. pogrešili i zato šalju Putinu „nepristojnu ponudu“ – Krim i Donbas u zamenu za članstvo u G7!

Američki predsednik Donald Tramp poručio je da se radi na tome da se Rusija vrati u format Grupe 8, odnosno da dosadašnja „sedmorka“ ponovo postane „velika osmorka“, kako je i bilo u periodu od 1997. do 2014. godine.

SEDAM ILI OSAM Puč u Kijevu, vraćanje Krima u sastav Rusije i otpočinjanje oružanih dejstava u Donbasu i na istoku Ukrajine – doveli su do toga da se suspenduje format G8 i da lideri SAD, Velike Britanije, Nemačke, Japana, Kanade, Italije, Francuske i Evropske unije nastave susrete u formatu G7, bez predsednika Ruske Federacije.
Ideju Trampa o ponovnom uključivanju Moskve podržao je i francuski predsednik Emanuel Makron. „Povratak na G8, kao i povratak apsolutno normalizovanim odnosima Rusije i EU, predviđa regulisanje ukrajinskog pitanja. To je obavezan uslov“, podvukao je francuski lider prilikom nedavnog samita s Vladimirom Putinom u Makronovoj rezidenciji Fort Greganson na Azurnoj obali.
Ruski predsednik je naglasio spremnost Moskve da radi sa evropskim partnerima u bilo kom formatu. Ali i podsetio na situaciju iz 2014, kada je Moskva preuzela predsedavanje „osmorkom“ i pripremala samit u Sočiju, koji je trebalo da bude održan 4. i 5. juna te godine, ali zapadni lideri su demonstrativno otkazali učešće. Bilo je to zamišljeno kao ozbiljna provokacija i šamar Rusiji – kazna za „aneksiju Krima“. Iz Kremlja su odmah odgovorili da ne pate previše za G8 i da im novouspostavljeni format G20 mnogo više odgovara, između ostalog i zato što se među „dvadesetoricom“ nalaze i brojni ruski prijatelji, s Kinom na čelu, te Indijom, Brazilom i drugima. „Svi kontakti s našim partnerima, u bilo kom formatu, uvek su korisni. Mi nikada ništa ne odbacujemo. Svojevremeno je bio red na Rusiju da održi ’osmorku’ – naši partneri nisu došli. Izvolite, mi u svakom trenutku čekamo naše partnere koji su sada u okviru ’sedmorke’ da dođu u goste“, istakao je Putin u prisustvu Emanuela Makrona.

VETO DONALDA TUSKA Portparol Kremlja Dmitrij Peskov dodaje da je poznato mišljenje o povratku Rusije dvojice lidera „sedmorke“, Trampa i Makrona, ali da treba čuti i šta ostali misle o tome. Tramp je dodao da u G7 „ima niz ljudi koji bi hteli da se Rusija vrati“ i da se „na tome radi“. Američki lider je naglasio da bi učešće Moskve u radu G7 bilo „korisno o mnogim pitanjima u svetu“ i da bi imalo pozitivan karakter. „Razmatranje ovih pitanja bilo bi mnogo jednostavnije ako bi se Rusija nalazila u G7“, podvukao je Tramp. Međutim, dok Putin govori o tome da su „partneri“ dobrodošli kao gosti u Rusiju, američki predsednik najavljuje da bi kolegu iz Kremlja mogao da pozove na samit „sedmorke“ sledeće godine u SAD. Da u ovim izjavama Trampa i Makrona „nešto ima“, vidi se i iz toga što su se na prošlonedeljnom samitu u francuskom Bijaricu lideri G7 dogovorili da „jačaju dijalog i koordinaciju“ s Rusijom, radi rešavanja aktuelnih kriza, saopštila je agencija „Frans pres“, pozivajući se na diplomatske izvore.
Stav Dmitrija Peskova da treba sačekati i čuti „ostale“ pokazao se kao ispravan. Kako prenosi američka agencija „Blumberg“, na samitu u Bijaricu su se Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Kanada izjasnile protiv toga da Rusija bude vraćena, jer Vladimir Putin nije pristao na ustupke u ukrajinskom sukobu. I Makron se ogradio, rekavši da o tom pitanju popustljivosti neće biti i da je protiv ruskog bezuslovnog povratka. Odlazeći predsednik Evropskog saveta, Poljak Donald Tusk, bio je još oštriji, istakavši da EU „ni pod kakvim okolnostima ne može da se složi sa logikom“ Trampa, kao i da bi on radije u G7 pozvao Ukrajinu, a ne Rusiju. „Razlozi zbog kojih je Rusija 2014. isključena nisu nestali. Štaviše, za to su se pojavile i nove osnove, kao što je ruska provokacija u Azovskom moru“, objasnio je „šef evropskih birokrata“.
Već činjenica da je baš Donald Tusk izrazito protiv ruskog povratka u društvo zapadne elite dosta toga objašnjava. Pre svega, da su ekstremno izraženi antiruski stavovi deo politike prošlosti. Jer i Tusk već godinama kuburi s legitimitetom unutar svoje zemlje, budući da posle promene vlasti u toj državi poljska vlada otvoreno lobira protiv njega. Tuskov skori odlazak sa čela EU svakako će obradovati zvaničnu Varšavu i rastužiti pristalice američke „duboke države“ – elite koja otvoreno istupa protiv Donalda Trampa.
Na otvorene izlive rusofobije reagovala je i vodeća francuska opozicionarka Marin le Pen, naglasivši da je reč o „apsurdnoj parodiji na Hladni rat“. „Antiruska ideologija je relikt prošlosti koji ne samo što ne odgovara interesima Evrope već im i šteti“, napisala je popularna političarka na tviteru.

NACIONALNI INTERES Jasno je, naravno, da do povratka Rusije u zapadne političke strukture neće doći – bar ne pod uslovima koje diktira Zapad. Takvo ponašanje bilo bi nespojivo s Putinom, koji ne pristaje na ustupke nauštrb nacionalnih interesa Rusije. Njegova diplomatska formula od početka glasi – razvoj odnosa na uzajamno korisnim osnovama. Ako se čak, na trenutak, dopusti i ta mogućnost da bi Zapad popustio i zažmurio na pripajanje Krima Rusiji i ne bi to isticao kao kamen spoticanja u odnosima s Moskvom, ukrajinsko pitanje je suviše značajno i kompleksno da bi u Kremlju bili spremni da se time poigravaju. Naprosto, Donbas i milioni ruskih državljana koji žive u istočnoj Ukrajini suviše su važan zalog za budućnost da bi mogli da budu razmenjeni u bilo kakvoj trgovini. A posebno ne u zamenu za pristupanje G7, formatu koji je odavno izgubio svrhu, osim da zemlje Zapada konstatuju koliko su duboke podele između njih samih. To je i konstatovano u Bijaricu, gde je teško bilo i pobrojati sve tačke „partnerskog razmimoilaženja“.

KINESKI FAKTOR A posebno bi to bilo nekorektno s ruske strane u odnosu prema Kini i tako nešto Peking ne bi s odobravanjem gledao, posebno u jeku američko-kineskog trgovinskog rata i u svetlu zategnutih odnosa najmnogoljudnije zemlje sveta sa EU. Moskva je rusko-kineske odnose dugo i strpljivo gradila, još od prvih pokušaja Mihaila Gorbačova, a zatim uspešnih koraka Borisa Jeljcina, pa do Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva, dok su s druge strane bili kineski lideri Đijang Cemin, Hu Đintao i Si Đinping. Suviše je truda i energije uloženo u viziju zajedničke budućnosti Moskve i Pekinga da bi se Rusija „prodala Zapadu za šaku pirinča“. Kroz Šangajsku organizaciju za saradnju, G20 i brojne regionalne formate, Putin i Si imaju dovoljno manevarskog prostora da utiču na globalne procese. A postavlja se i jedno sasvim logično pitanje: zašto Zapad ne pozove Kinu u redove G7?
Razlog se, očito, krije u tome što je delovanje G7 poslednjih godina usmereno prvenstveno ka obuzdavanju – ne samo Rusije već i Kine. Jedan od prvenstvenih motiva za isključenje Rusije iz redova elitne zapadne grupacije bio je upravo to što su se Moskva i Peking za zapadni ukus previše zbližili i počeli zajednički da nastupaju u mnogim međunarodnim poslovima, pa im Putin nije izgledao kao „čovek od poverenja“. Nakon uvođenja zapadnih sankcija Rusiji, Kina je priskočila u pomoć i nije dopustila da Moskva upadne u vrtlog nestabilnosti. Znali su Kinezi da, čuvajući Rusiju, tako čuvaju i sebe. Kao što i Rusi znaju da im samo čvrsti i poverljivi odnosi s Pekingom dugoročno garantuju stabilnost. Pragmatični Putin je uvek radije spreman na ustupke Kinezima nego zapadnjacima. A pristupanje bilo kakvoj antikineskoj alijansi za kremaljske stratege je isključeno i kao opcija za razmatranje.
Zato bi Zapad, ako uopšte želi da se „druži“ s Rusijom u doglednoj budućnosti, trebalo da najpre preispita svoje prioritete. Mnogi u Evropi, pojedinačno, to su već učinili. I zaključili da sukob s Rusijom nije u njihovom najboljem interesu već ih izlaže dodatnim rizicima u inače nestabilnom svetu. O tome govori i Marin le Pen. Ali ne samo ona, sve je više političkih snaga u EU koje traže normalizaciju odnosa s Rusijom. Želeli bi to i aktuelni zapadni lideri, ali ne znaju kako sad da priznaju da su 2014. pogrešili i zato šalju Putinu „nepristojnu ponudu“ – Krim i Donbas u zamenu za članstvo u G7! Na to im ruski predsednik više nego pristojno odgovara: dođite kod nas u Soči, da nastavimo gde smo stali, kao da ništa nije bilo. Drugim rečima, poslao im je poruku da i ne razmišlja o ispunjenju ultimatuma izrečenog preko Tuska i njemu sličnih. Odlazećih…