Ултиматум одлазећих

Западни лидери желели би нормализацију односа с Русијом, али не знају како да признају да су 2014. погрешили и зато шаљу Путину „непристојну понуду“ – Крим и Донбас у замену за чланство у Г7!

Амерички председник Доналд Трамп поручио је да се ради на томе да се Русија врати у формат Групе 8, односно да досадашња „седморка“ поново постане „велика осморка“, како је и било у периоду од 1997. до 2014. године.

СЕДАМ ИЛИ ОСАМ Пуч у Кијеву, враћање Крима у састав Русије и отпочињање оружаних дејстава у Донбасу и на истоку Украјине – довели су до тога да се суспендује формат Г8 и да лидери САД, Велике Британије, Немачке, Јапана, Канаде, Италије, Француске и Европске уније наставе сусрете у формату Г7, без председника Руске Федерације.
Идеју Трампа о поновном укључивању Москве подржао је и француски председник Емануел Макрон. „Повратак на Г8, као и повратак апсолутно нормализованим односима Русије и ЕУ, предвиђа регулисање украјинског питања. То је обавезан услов“, подвукао је француски лидер приликом недавног самита с Владимиром Путином у Макроновој резиденцији Форт Грегансон на Азурној обали.
Руски председник је нагласио спремност Москве да ради са европским партнерима у било ком формату. Али и подсетио на ситуацију из 2014, када је Москва преузела председавање „осморком“ и припремала самит у Сочију, који је требало да буде одржан 4. и 5. јуна те године, али западни лидери су демонстративно отказали учешће. Било је то замишљено као озбиљна провокација и шамар Русији – казна за „анексију Крима“. Из Кремља су одмах одговорили да не пате превише за Г8 и да им новоуспостављени формат Г20 много више одговара, између осталог и зато што се међу „двадесеторицом“ налазе и бројни руски пријатељи, с Кином на челу, те Индијом, Бразилом и другима. „Сви контакти с нашим партнерима, у било ком формату, увек су корисни. Ми никада ништа не одбацујемо. Својевремено је био ред на Русију да одржи ’осморку’ – наши партнери нису дошли. Изволите, ми у сваком тренутку чекамо наше партнере који су сада у оквиру ’седморке’ да дођу у госте“, истакао је Путин у присуству Емануела Макрона.

ВЕТО ДОНАЛДА ТУСКА Портпарол Кремља Дмитриј Песков додаје да је познато мишљење о повратку Русије двојице лидера „седморке“, Трампа и Макрона, али да треба чути и шта остали мисле о томе. Трамп је додао да у Г7 „има низ људи који би хтели да се Русија врати“ и да се „на томе ради“. Амерички лидер је нагласио да би учешће Москве у раду Г7 било „корисно о многим питањима у свету“ и да би имало позитиван карактер. „Разматрање ових питања било би много једноставније ако би се Русија налазила у Г7“, подвукао је Трамп. Међутим, док Путин говори о томе да су „партнери“ добродошли као гости у Русију, амерички председник најављује да би колегу из Кремља могао да позове на самит „седморке“ следеће године у САД. Да у овим изјавама Трампа и Макрона „нешто има“, види се и из тога што су се на прошлонедељном самиту у француском Бијарицу лидери Г7 договорили да „јачају дијалог и координацију“ с Русијом, ради решавања актуелних криза, саопштила је агенција „Франс прес“, позивајући се на дипломатске изворе.
Став Дмитрија Пескова да треба сачекати и чути „остале“ показао се као исправан. Како преноси америчка агенција „Блумберг“, на самиту у Бијарицу су се Велика Британија, Немачка, Француска и Канада изјасниле против тога да Русија буде враћена, јер Владимир Путин није пристао на уступке у украјинском сукобу. И Макрон се оградио, рекавши да о том питању попустљивости неће бити и да је против руског безусловног повратка. Одлазећи председник Европског савета, Пољак Доналд Туск, био је још оштрији, истакавши да ЕУ „ни под каквим околностима не може да се сложи са логиком“ Трампа, као и да би он радије у Г7 позвао Украјину, а не Русију. „Разлози због којих је Русија 2014. искључена нису нестали. Штавише, за то су се појавиле и нове основе, као што је руска провокација у Азовском мору“, објаснио је „шеф европских бирократа“.
Већ чињеница да је баш Доналд Туск изразито против руског повратка у друштво западне елите доста тога објашњава. Пре свега, да су екстремно изражени антируски ставови део политике прошлости. Јер и Туск већ годинама кубури с легитимитетом унутар своје земље, будући да после промене власти у тој држави пољска влада отворено лобира против њега. Тусков скори одлазак са чела ЕУ свакако ће обрадовати званичну Варшаву и растужити присталице америчке „дубоке државе“ – елите која отворено иступа против Доналда Трампа.
На отворене изливе русофобије реаговала је и водећа француска опозиционарка Марин ле Пен, нагласивши да је реч о „апсурдној пародији на Хладни рат“. „Антируска идеологија је реликт прошлости који не само што не одговара интересима Европе већ им и штети“, написала је популарна политичарка на твитеру.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС Јасно је, наравно, да до повратка Русије у западне политичке структуре неће доћи – бар не под условима које диктира Запад. Такво понашање било би неспојиво с Путином, који не пристаје на уступке науштрб националних интереса Русије. Његова дипломатска формула од почетка гласи – развој односа на узајамно корисним основама. Ако се чак, на тренутак, допусти и та могућност да би Запад попустио и зажмурио на припајање Крима Русији и не би то истицао као камен спотицања у односима с Москвом, украјинско питање је сувише значајно и комплексно да би у Кремљу били спремни да се тиме поигравају. Напросто, Донбас и милиони руских држављана који живе у источној Украјини сувише су важан залог за будућност да би могли да буду размењени у било каквој трговини. А посебно не у замену за приступање Г7, формату који је одавно изгубио сврху, осим да земље Запада констатују колико су дубоке поделе између њих самих. То је и констатовано у Бијарицу, где је тешко било и побројати све тачке „партнерског размимоилажења“.

КИНЕСКИ ФАКТОР А посебно би то било некоректно с руске стране у односу према Кини и тако нешто Пекинг не би с одобравањем гледао, посебно у јеку америчко-кинеског трговинског рата и у светлу затегнутих односа најмногољудније земље света са ЕУ. Москва је руско-кинеске односе дуго и стрпљиво градила, још од првих покушаја Михаила Горбачова, а затим успешних корака Бориса Јељцина, па до Владимира Путина и Дмитрија Медведева, док су с друге стране били кинески лидери Ђијанг Цемин, Ху Ђинтао и Си Ђинпинг. Сувише је труда и енергије уложено у визију заједничке будућности Москве и Пекинга да би се Русија „продала Западу за шаку пиринча“. Кроз Шангајску организацију за сарадњу, Г20 и бројне регионалне формате, Путин и Си имају довољно маневарског простора да утичу на глобалне процесе. А поставља се и једно сасвим логично питање: зашто Запад не позове Кину у редове Г7?
Разлог се, очито, крије у томе што је деловање Г7 последњих година усмерено првенствено ка обуздавању – не само Русије већ и Кине. Један од првенствених мотива за искључење Русије из редова елитне западне групације био је управо то што су се Москва и Пекинг за западни укус превише зближили и почели заједнички да наступају у многим међународним пословима, па им Путин није изгледао као „човек од поверења“. Након увођења западних санкција Русији, Кина је прискочила у помоћ и није допустила да Москва упадне у вртлог нестабилности. Знали су Кинези да, чувајући Русију, тако чувају и себе. Као што и Руси знају да им само чврсти и поверљиви односи с Пекингом дугорочно гарантују стабилност. Прагматични Путин је увек радије спреман на уступке Кинезима него западњацима. А приступање било каквој антикинеској алијанси за кремаљске стратеге је искључено и као опција за разматрање.
Зато би Запад, ако уопште жели да се „дружи“ с Русијом у догледној будућности, требало да најпре преиспита своје приоритете. Многи у Европи, појединачно, то су већ учинили. И закључили да сукоб с Русијом није у њиховом најбољем интересу већ их излаже додатним ризицима у иначе нестабилном свету. О томе говори и Марин ле Пен. Али не само она, све је више политичких снага у ЕУ које траже нормализацију односа с Русијом. Желели би то и актуелни западни лидери, али не знају како сад да признају да су 2014. погрешили и зато шаљу Путину „непристојну понуду“ – Крим и Донбас у замену за чланство у Г7! На то им руски председник више него пристојно одговара: дођите код нас у Сочи, да наставимо где смо стали, као да ништа није било. Другим речима, послао им је поруку да и не размишља о испуњењу ултиматума изреченог преко Туска и њему сличних. Одлазећих…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *