Sitnice koje život znače

Ako aktuelni predsednik britanske vlade Boris Džonson održi reč, Britanija će napustiti Evropsku uniju 31. oktobra, tačno na dan do kojeg se vlada Ujedinjenog Kraljevstva obavezala da ode – bilo dogovora s Briselom ili ne

Da, valjda, pokaže kako je ozbiljna u nameri da napusti Evropsku uniju, vlada u Vestminsteru već je alocirala dodatne dve milijarde funti kako bi zadovoljila prve troškove koji proističu iz ovog poteza. Da li će dodatni novac uspeti da nadoknadi štetu koja će uslediti po izlasku Britanije iz EU? Trenutno je do tog datuma ostalo manje od 90 dana. Oni koji stalno upozoravaju da raskid sa EU podrazumeva i posledice (u novcu, ekonomiji i politici) podsećaju da britanski supermarketi trenutno podmiruju oko 80% potreba uvozom iz Unije. Od toga 43% su pića, 21% voće i povrće, 14% meso i riba, 7% cerealije… Stoga je vlada očekujući bregzit izašla s procenom o tome šta bi sve pretilo ukoliko bi se raskid sa EU odigrao bez prihvatljivog dogovora. Uzeta su u obzir i upozorenja velikih trgovinskih kuća koje su saopštile da bi oktobar bio najgore vreme za odlazak bez sporazuma, jer su magacini robnih kuća i supermarketa već prenatrpani hranom u pripremi za Božić, pa nema dovoljno magacinskog prostora za novo nagomilavanje proizvoda u očekivanju bregzita.
Jedno od sledećih pitanja kako će se voditi ova kompleksna igra razlaza je i pitanje pasoša građana Britanije i koliko će Britanca koštati putovanje u Evropu. Godine 2018. registrovano je 53,7 miliona ulaska Britanaca u zemlje EU. Vlada već šalje upozorenja svakom Britanacu koji kreće u Evropu da proveri da li mu pasoš vredi još 6 meseci nakon odlaska zemlje iz EU. Ne mora imati vizu ako ostaje u EU manje od 90 dana, ali mu je ona potrebna ukoliko u slučaju studiranja ili biznisa ostaje duže. Iako će se saobraćaj (vazdušni, pomorski i železnički) i dalje nesmetano odvijati između Britanije i zemalja EU, građeni se ipak upozoravaju da očekuju višu cenu karata ukoliko ih kupuju za vreme boravka ili putovanja kroz zemlje EU.
Pitanje Nacionalnog britanskog zdravstvenog osiguranja je takođe na tapetu. Dosadašnja evropska zdravstvena kartica prestaje da važi pa zato britanska vlada obaveštava da građani izvade novi dokument o zdravstvenom osiguranju prilikom putovanja u zemlje EU. Britanska Farmaceutska industrija uverava građanstvo da će biti učinjeno sve kako bi Britanci mogli da posle bregzita dođu do potrebnih lekova koji se uvoze iz zemalja EU. Međutim, s obzirom na to da Ujedinjeno Kraljevstvo ovog trenutka uvozi tri četvrtine medicinske opreme i lekova iz EU, moglo bi, ukoliko dođe do razlaza bez postignutog sporazuma, doći i do nestašice pojedinih lekova u toku kraćeg perioda. Glavni razlog bi bio reducirani saobraćaj sa EU preko luke Kale, Dovera i Folkstona. Ali, kao utehu, dodaje da su odobrena sredstva od 43,4 miliona engleskih funti kako bi se odgovorilo zahtevima „medicinskog tržišta“, između ostalog za ovu potrebu su obezbeđeni i posebni magacini u lukama Dover i Folkston.
Pošto nešto više od 1,3 miliona građana rođenih u Britaniji živi trenutno u 27 zemalja EU – najviše u Španiji, Irskoj, Francuskoj i Italiji – britanska vlada uputila je zahteve da te države, u slučaju da ne bude sporazuma, omoguće građanima Britanije da nastave da žive i rade u tim zemljama kao i dosada, što podrazumeva i potpuni prilaz zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju kao prioritet.
Prošle sedmice vlada u Vestminsteru objavila je da će Ujedinjeno Kraljevstvo nastaviti da za svoje građane u EU isplaćuje državne penzije.
Da li će se i kako sve ove „sitnice“ ostvariti, i sa koliko bolova će teći istorijski raskid, pokazaće vreme, ali ukoliko je istorija zaista učiteljica života, naučila nas je da kompromis nije britanski način razmišljanja i da kada stignu do cilja iako nisu pobednici, Britanci su nekako uvek dobitnici. A tada više nije problem praviti i pokoji ustupak.