НИС-ови стипендисти међу најбољим студентима у Санкт Петербургу

Млади у чијим рукама је будућност српске нафтне индустрије

Достојевски је Санкт Петербург називао „градом са највише предумишљаја на свету“ јер су захваљујући њему инспирацију нашли најбољи руски писци „златног века“. У Санкт Петербургу је славни Пушкин срео жену због које је касније настао чувени „Евгеније Оњегин“, и у њему је због једне друге жене изгубио живот у двобоју. То је град у коме се за дан смене сва годишња доба, у коме се на сваком кораку осећа дах историје, дух храбрих лењинградских становника и где се архаична архитектура у невероватној хармонији преплиће са тековинама модерног доба. То је и град младости, културних разлика и људи из свих крајева света који су дошли да осете чари живота у „бисеру Финског залива“.
„Када бих морала да напишем све утиске, опишем догађаје и своја осећања, морала бих да се претворим у Толстоја и напишем књигу као што је ’Рат и мир’“, каже Анђела Аврамовић, која је ове године дипломирала на Санктпетербуршком рударском универзитету, на Факултету „Нафтно и гасно инжењерство“, као стипендиста компаније НИС.
Анђела и њене колегинице са факултета Ирена Горјанц, Јована Милић и Милица Јешић део су друге генерације од 18 стипендиста НИС-а у Руској Федерацији у оквиру програма „Енергија знања“. Ирена и Јована, као једне од најбољих студената, уз подршку компаније настављају мастер студије на Санктпетербуршком рударском универзитету, док Анђела и Милица од септембра крећу у прве радне победе у НИС-у.
„Наша земља је довољно мала да деловање сваког појединца буде видљиво, а са друге стране довољно велика да тај допринос буде значајан“, каже Милица Јешић, и додаје да са нестрпљењем ишчекује септембар, посао и, за њу, реалан живот.
„Мислим да је у већини случаја човек најостваренији када живи и ствара баш у земљи у којој је рођен. Ту осећа припадност више него било где другде“, закључује Милица.
За Јовану Милић стипендија компаније НИС кроз програм „Енергија знања“ била је карта у свет одраслих. Каже да су сви стипендисти НИС-а из Србије у њеној генерацији били међу најбољим студентима и радује се будућем послу у својој земљи након завршетка мастер студија.
„Велика је част и задовољство знати да ме после седам година школовања очекује посао у мојој домовини“, сматра Јована.
С друге стране, Ирена Горјанц, која такође креће на мастер студије, на шаљив начин започиње своју причу и каже да јој је пре пет година неко рекао да ће студирати у Русији и прошетати својим број један градом на листи приоритета, слатко би се насмејала уз цинично „како да не, и то на приватном џету“. Ипак, жеља јој се остварила, студирала је на једном од најпрестижнијих универзитета у Русији и, како каже, „упијала сваки центиметар Санкт Петербурга, али и Москве“.
Овим младим надама српске нафтне индустрије веома су значиле праксе које је НИС сваке године организовао за своје стипендисте и где су могле да повежу теоријско знање са универзитета с практичним делом. Ипак, најбитнији им је посао, који сви стипендисти из њихове генерације, осим шесторо који школовање настављају на мастер студијама у Русији, с нестрпљењем ишчекују.
Сем њих четири, више од 90 младих људи добило је стипендије за студирање у Србији и Руској Федерацији преко НИС-овог програма „Енергија знања“ и сви они, након завршетка студија, добијају посао у компанији. Кроз овај програм НИС подржава научне и образовне институције у Србији, афирмише талентоване појединце и промовише науку, у складу са принципима одрживог развоја на којима темељи своје пословање.