KO S BANKARIMA TIKVE SADI…

Većina ne razmišlja o posledicama kad uzima kredit, već samo kako će ga potrošiti. Sreća je kratkotrajna, a rok otplate dugotrajan

Srbi! Nismo krivi!NATO je zločinac. Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

BANKARSKO BOLJE SUTRA Piše mi poznanica s drugog kraja sveta. Otišla je iz Srbije, pre desetak godina, jer u Srbiji je težak život a plate male.
U pismu kaže da u novom svetu bukvalno ona i njena porodica jedva preživljavaju, jer iako su plate veće, svakodnevni troškovi života su veliki te nemaju život kakav su zamišljali da će imati kad su odlazili. Vratili bi se, ali ih u Srbiji muči kredit popularni „švajcarac“. Zbog „švajcarca“ izgubili su stan (prodat na licitaciji, a kupio ga radnik banke koji ih je savetovao da dignu kredit), a povrh svega banci kojoj su inače uplatili preko 80.000 eura, još duguju oko 50.000 evrounijatske valute. Pominje ona, nov zakon, advokata, dobro je obaveštena, ali jedino rešenje je da plati banci oko 20.000 eura i banka je više neće teretiti za kredit. Slučaj će biti rešen bar što se banke tiče, a ona će biti slobodna.
Identične priče svakodnevno slušam od mnogih koji su poverovali u bankarsko bolje sutra, a kad je stiglo sutra osetili se prevarenim. Ozbiljni, školovani ljudi su poverovali da su banke stigle u Srbiju da njima lično pomognu, a ne da ostvare zaradu za svoje vlasnike, zbog čega banke postoje. Prosta stvar. Banka vam nudi novac uz kamatu, i druge povoljne uslove. Vi ulećete dobrovoljno u razapetu mrežu. Nekoliko trenutaka sreće. Ako novac ne vratite, a obično se nešto nepredviđeno desi, banke nude reprogramiranje sa malo većim kamatama, ali Bože moj rešiće se problem. I tako u nedogled.

Većina ne razmišlja o posledicama kad uzima kredit, već samo kako će ga potrošiti. Sreća je kratkotrajna, a rok otplate dugotrajan. Kad se već zaboravilo zašto je novac potrošen rate ostaju a oni koji su novac uzeli ponovo su tamo gde su i ranije bili, samo sad sa dodatnim troškom vraćanja rata koje redovno stižu na naplatu. Ništa novo pod nebeskim svodom, ali stare istine mnoge iznenade. Logično, krivac je neko drugi koji je obećavao kule i gradove (gledajte bankarske reklame, ali ne verujte u ono što vidite i čujete), lakoću življenja i večnu sreću preko noći. Na kraju završite bez ičega.

ĐAVOLJA RABOTA Milovan Glišić je napisao „Glavu šećera“. Sudbina Radana Radanovića koji ne može da vrati dug je tragična. Dug je zao drug, kaže narodna poslovica. Knjaz Miloš Obrenović je uveo zabranu da se zbog naplate duga može uzeti, kuća, okućnica, plug i par volova. Time je spasao seljaka od potpune propasti, ili kako vole neoliberalni bivši komunisti, a sadašnji kapitalisti: „Usporio je razvoj bankarskog sistema u Srbiji.“ Vidimo kako smo prošli kad se razvoj ubrzao.
Nikad nisam, imam 71. godinu, uzimao kredit do januara ove godine. Želeo sam da vidim kakav je osećaj kad nekom duguješ, jer priče o kreditu stalno slušam. Podigao sam kredit od 150.000 dinara – bila je to najmanja suma koju je banka odobravala, na rok otplate od 18 meseci. Osećaj duga, bar za mene nije nimalo lep. Prvo, deo novca sam potrošio iako sam sebi obećao da novac neću dirati, jer sam normalno živeo i bez kredita. Ali deo para ode. Gde, kad, kako? Ne znam.
U pravu su ljudi koji tvrde da je novac đavolja rabota i da podstiče na lakomost većinu osoba čim padne u njihove ruke. Pogotovu ako je novac dobijen iznebuha a ne nekim teškim ili mučnim radom. Kako došlo, tako i otišlo davno su skovali ovu izreku naši mudri preci.
Na jesen ću dug vratiti u celosti dok još sav novac nisam potrošio. O dugu i zaduživanju napisaću pričicu s nadom da će oni koji je pročitaju dobro razmisliti pre nego što ulete u kreditnu zamku. Ranije se govorilo ko s đavolom tikve sadi obiju mu se o glavu. Danas mnogo manje ljudi sadi tikve, ali mnogo više uzima bankarski kredit. Valja izreku promeniti i reći: Ko s bankarom tikve sadi obiju mu se o glavu. Svetski eksperti kažu da je u promenama spas. Eto, ja predlažem da promenimo izreku.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Pomolimo se za sve zatočene Srbe u evrounijatskim tamnicama. Setimo se, bar mi kad su ga zaboravile belosvetske demokrate koje se bore za nezavisno novinarstvo, a ne smeju ni da pisnu o sudbini Džulijana Asanža, koji je zatočen u kazamatu Velike Britanije. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.