Све чешћи инциденти с мигрантима и међу њима слуте опасни сценарио који у Европу стиже на мигрантском таласу, у чијој сенци се назире рука америчког милијардера и његових помоћника из америчке дубоке државе
Било је само питање времена када ће се уз многобројне мигранте и избеглице који пролазе Србијом, или се одређено време у њој задржавају, огољено показати и сва опасност коју они собом носе. Од насиља, криминала, притајених терориста, па све до директних убистава, било између себе или као атак на грађане земље у којој су се затекли. Оно што смо слушали и гледали да се дешава у Европи, почело је да се догађа и у нашој земљи.
ОБРАЧУН МИГРАНТСКИХ ГРУПА Мубарез Пантазаи (17), чије је тело пронађено у четвртак на Панчевачком путу недалеко од прихватног центра у Крњачи, друга је жртва подземног рата кријумчарских кланова миграната. Верује се да је убијен из освете за смрт Камрана Кана (21), који је ликвидиран у среду увече у Карађорђевој улици.
„Насилник је постао жртва“, рећи ће у најкраћем у Комесаријату за избеглице, уз оцену да се ради о обрачуну мигрантских група.
Убрзо ће медији објавити да је Кан био припадник клана који за велики новац кријумчари мигранте у Хрватску и Босну. Али пошто ниједан такав „посао“ не иде увек по плану, Кан се кобног дана састао се с Пантазаијем и Ахмадом Баширијем (17) како би „испеглали“ неуспешно пребацивање преко границе од пре неколико месеци. Дакле, избеглице нису само објекат кријумчарења према Западу, већ су често и сами актери уносног „бизниса“.
Кан је, наводно, узео велики новац да Пантазаија у јануару пребаци у Хрватску. Међутим, Пантазаи је тада ухапшен и враћен у Србију, где му је одређена затворска казна због нелегалног преласка границе. По изласку из затвора, јурио је Кана да му врати новац или да поново покушају пребацивање, али је овај то одбио, па је добио нож у срце.
Башари је ухапшен недуго након убиства, али од Пантазаија није било ни трага све до четвртка по подне, када су га искасапљеног пронашли недалеко од прихватног центра у Крњачи. Верује се да су га ликвидирали припадници Кановог клана. Током истраге је откривено да је убијени словио за опасног момка у центру у Крњачи, и да је тамо рекетирао сународнике. Они га, међутим, нису пријавили из страха, али и због тога што имају обичај да сукобе решавају међу собом.
Да тако није само код нас могло се видети пре месец дана када је немачкој полицији требало неколико сати да извуку тело преминуле жене из прихватног центра у баварском граду Регенсбургу, јер су их љутити мигранти гађали камењем и другим предметима. Полицајци су морали да позову појачање из околних градова како би ушли, пренео је АП.
ПАРАЛЕЛНО ПОДЗЕМЉЕ И по изјави комесара за избеглице у Србији Владимира Цуцића, датој РТС-у, и код нас се ради о групи веома проблематичних момака која уназад годину дана на силеџијски начин малтретира не само свој круг већ и друге мигранте. Ипак, Цуцућ сматра да је ова појава интерног, унутрашњег карактера миграната јер, како наводи, њихова намера није била да остану у Србији, да се интегришу у друштво, већ им је Србија била само једна од земаља кроз коју су пролазили на свом путу ка неким европским земљама. „Међу 150.000 људи који су прошли кроз Србију уназад три године има нажалост и криминогених елемената“, закључио је Цуцић.
Убиства у београдској Карађорђевој улици и Крњачи само су одшкринула врата једног паралелног подземља и дала да се наслути шта све прати вишегодишњи талас „људи са завежљајима“ – од крађе, пљачки, силовања, терориста „спавача“, до тешких разбојништава, убистава, што „обичних“, или политичких, или кроз крвну освету – све и као део домицилног фолклора.
Иако не постоје поуздани докази да је Исламска држава, организовано и систематски, за инфилтрацију терориста у Европу користила балканску или медитеранску мигрантску руту, чињенице показују да су десетине извршилаца терористичких аката по Европи стигли неопажено управо преко ове две руте.
На првом месту је кријумчарење миграната, што показују свакодневни примери откривених бесправних покушаја „шверцовања људи“. На прелазу Хоргош, 23. маја, у поду камиона аустријских регистарских ознака који се празан враћао из Србије цариници су открили три Авганистанца у поду полуприколице, што их је због недостатка ваздуха могло коштати живота.
Само дан раније у цистерни камиона у Футогу пронађена су без свести четворица мушкараца старости између 20 и 30, да би један од њих преминуо у Ургентном центру Клиничког центра Војводине.
Очигледно да су многи мигранти на муци својих сународника разрадили уносан бизнис. С обзиром на то да знају водиче који спроводе мигранте кроз Грчку, Македонију, Албанију, Црну Гору и Србију, узимали су огроман новац да сународнике пребаце у Хрватску, БиХ или Мађарску.
У камповима се догађају и масовне туче, попут оне у прихватном центру „Мирал“ у Великој Кладуши у БиХ, када је пре неколико дана дошло до великог сукоба миграната. Најмање сто особа је учествовало у тучњави након чега је интервенисала полиција чији службеници су такође нападнути.
ПОДАЦИ УНХЦР-а Према проценама УНХЦР-а за април ове године, број избеглица, тражилаца азила и миграната у Србији значајно је смањен у односу на претходни месец и износио је 3.600 особа, од чега је 3.100 смештено у државне центре за азил и прихватне центре. Највише особа смештено је у прихватним центрима у Обреновцу, Адашевцима и Принциповцу, као и центру за азил у Крњачи, а у априлу су махом били пореклом из Авганистана и Ирана. Међу смештеним највише је мушкараца (65 одсто), следе деца (25 одсто) а најмање је било жена (тек 10 одсто).
Током априла 720 странаца изразило је намеру да затраже азил у Србији – највише их је из Пакистана, Авганистана, Сирије, Индије, Ирана и Бангладеша. Намеру да траже азил изразиле су и особе из Алжира, Египта, Еритреје, Ирака, Јемена, Кине, Кубе, Либије, Марока, Немачке, Палестине, Судана, Туниса, Турске и Чада…
ОТВАРАЊЕ ДРУШТВА Поставља се, међутим, и питање Џорџа Сороша који већ годинама слови за идеолога и покровитеља мигрантског таласа који је запљуснуо Европу, за шта је и лично уложио 500 милиона долара.
Осим што је изнео и неопходни број прихвата од милион људи годишње, искалкулисао је и да за сваку особу треба потрошити 16.800 долара, то јест укупно седам милијарди долара иницијалног трошка збрињавања, а помоћ би пружиле и Сједињене Државе издавањем дугорочних обвезница.
Пре нешто више од две године италијански дневни лист „Ђорнале“ објавио је текст са бомбастичним насловом „Џорџ Сорош, човек који плаћа инвазију на Европу“, у коме се апелује на Брисел да поведе рачуна о сумњивом милосрђу Сороша и његове „галаксије добротвора“.
А деловање те „добротворне галаксије“ репортерски је упечатљиво приказао британски ТВ канал „Скај њуз“ у репортажи са Лезбоса, када је на обали овог острва, међу стварима које су избеглице оставиле за собом, пронађена и књижица написана на арапском под насловом „Емигрантски водич“, који садржи мапе, неопходне бројеве телефона и савете мигрантима како да се понашају у Европи. Издавач водича је организација W2eu (Welcome to EU, Добро дошли у ЕУ), која функционише у систему Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша.
Иначе, овај „архитекта глобализације“, како га називају, а који је био умешан и у југословенску кризу и обликовање постјугословенског простора, све у циљу популаризације либерализма и прихватања најновијих западних вредности и „отварања друштва“, у колумни за „Проџект синдикејт“ отворено је затражио да Европа преузме одговорност за масовни прилив избеглица с Блиског истока.
Па се отуда и поставља питање да ли призори с београдских улица заправо представљају модел „отвореног друштва“ каквом би требало да тежимо?