Da li je Ukrajina postala privatna država jednog čoveka?

POVRATAK IGORA KOLOMOJSKOG U KIJEV

Ukrajinski oligarh Igor Kolomojski, koji je dobrovoljno otišao iz Ukrajine 2017. godine u Švajcarsku, a potom u Izrael, vratio se u zemlju posle pobede Vladimira Zelenskog na predsedničkim izborima, pri čemu ukrajinski mediji navode da se vratio, u bukvalnom smislu, vlasnik Ukrajine

Da je Igor Kolomojski bogat čovek potvrdio je i list „Forbs“, koji ga je 2018. svrstao u milijardere. Sistem „Ju kontrol“ povezuje s njegovom biznis grupom „Privat“ oko 975 kompanija. Kolomojskom u vođenju ovog sistema pomažu Aleksej Martinov i Genadij Bogoljubov. Pojedini analitičari iz Ukrajine komentarišu njegov dolazak kao „dolazak vlasnika i stvarnog upravnika Ukrajine“. Da li je tako?
Već podatak da je vlasnik bezmalo hiljadu kompanija u Ukrajini upućuje na takvu mogućnost. Naime, u osnovi Kolomojski poseduje kompanije koje se bave metalurgijom i rudarsko-prerađivačkim delatnostima (njegov „Privat“ je u Ukrajini vlasnik svih preduzeća koja proizvode gvožđe) i onima iz energetske sfere (proizvodnja i prerada nafte i gasa, kao i trgovinske mreže koje prodaju gotove naftne proizvode; na primer, njemu i njegovim partnerima pripada trećina akcija firme „Džej-Kej-Eks oil end gas“ i deo akcija „Ukrnefteburenija“).

NAFTNI SEKTOR Naravno, brojne firme su pod kontrolom većih kompanija Kolomojskog, posebno u naftnom sektoru. Fabrika za preradu nafte u benzin „Kremenčugski NPZ“ pokriva 50 posto tržišta benzinom u Ukrajini. Firma je povezana s naftnim kompanijama iz Tatarstana (čiji je vlasnik takođe Kolomojski). Benzin iz firme Kolomojskog prodaju brendirane benzinske stanice (čiji je takođe vlasnik) – Avias, Sentoza i ANP. Kolomojski je vlasnik i nekoliko naftnih rezervoara, a najveći je „Neftehimik Prikarpatje“. Ipak, jedna od njegovih najvrednijih kompanija je „Ukrnafta“, koja se bavi eksploatacijom nafte i gasa; oligarhu pripada 42 posto akcija, dok ostatak kontroliše država. Samo 2018. godine ova kompanija je na tržište izbacila 1,5 miliona tona nafte i više od milijarde kubnih metara gasa. Smatra se da je Kolomojskom akcije dao bivši lider Ukrajine Leonid Kučma, da bi mu oligarh obezbedio pet miliona dolara za izbore (na koje nije izašao), što je dovelo do svađe i suda, ali je sve „iznenada“ utihnulo.
Kolomojskom je oko „Ukrnafte“ pomogla i bivša premijerka Julija Timošenko, koja je 2010. omogućila da kompanijom upravljaju njegovi ljudi. U martu 2015. Vrhovna rada je donela zakon prema kom kontrolni paket akcija umesto 60 odsto čini 50 + 1 akcija, te su posle toga akcionari odstranili kadrove Kolomojskog iz menadžmenta. Naravno, ovim nije stavljena tačka na prisustvo oligarha u kompaniji. On se obratio sudu u Stokholmu da ga „Ukrnafta“ obešteti sa 4,7 milijardi dolara zbog gubitka dividendi u sniženja vrednosti akcija. Sud još nije doneo presudu.
Kolomojski kontroliše još nekoliko kompanija iz drugih privrednih grana, na primer „Dneproazot“ – jednu šest od najvećih fabrika za hemijsku proizvodnju, koja se od 2011. nalazi pod zakupom „Ukrnafte“. Zahvaljujući ovoj vezi „Dneproazot“ je koristio gas „Ukrnafte“ kao sirovinom za proizvodnju (amonijaka i karbida), a što je služilo i za „pranje novca“ iz državne firme. Na primer, „Dneproazot“ je 2015. imao 37,9 miliona dolara profita, a „Ukrnafta“ 204 miliona dolara gubitka.
Od 2009. Kolomojski kupuje akcije i imovinu avio-prevoznika. Tako je u avgustu iste godine kupio od države aerodrom „Dnepravia“ (94,5 akcija), zatim 25 posto akcija avio-kompanije „AEroSvit“, koja je 2013. „bankrotirala“ u korist Kolomojskog, tako da je postao njen vlasnik. Septembra 2010. Kolomojski kupuje čarter avio-kompaniju „Roza Vetrov“. Godine 2015. Kolomojski je priznao da je većinski vlasnik „Međunarodne aviolinije Ukrajine“, koja je ranije pripadala Borisu Kolesnikovu, zameniku premijera Viktora Janukoviča, zaduženom za infrastrukturu u državi, a preuzeo ju je 2012. godine. Kompanija je najveći avio-prevoznik u Ukrajini.
Kolomojski ima i manjinske akcije u nizu regionalnih energetskih firmi Poltave, Černigova, Sumi, Dnjepru (Dnjepropetrovsku) i Zaporožju. Prisutan je i u tzv. lučkom biznisu u Odesi, posebno kompanijama za preradu i skladištenje nafte, kao i terminalima za pretakanje nafte. Oligarh nije zaboravio ni poljoprivredu – poseduje „Privat-AgroHolding“, koji ima nezamislivih 100.000 hektara zemljišta. Kolomojski je vlasnik i fabrika za proizvodnju jestivog ulja i margarina, kao i fabrika za proizvodnju vode za piće, sokova i drugih gaziranih pića. Zatim su tu tri fabrike celuloze u kojima se proizvodi karton i polufabrikati za proizvodnju plastičnih flaša.
Ni mediji nisu ostali van domašaja ovog oligarha. Ukrajinski mediji pišu da je Kolomojski vlasnik „1 + 1 media“, velikog televizijskog holdinga, u koji ulaze i kanali „1 + 1“, „2 + 2“, TET, „Jukrejn tudej“, te ženskog časopisa „Bigudi“ i informativne agencija UNIAN.
Značajne gubitke Kolomojski je pretrpeo povratkom Krima u sastav Rusije, jer je država nacionalizovala 87 objekata u njegovom vlasništvu (restorani, stambeni prostori, građevinske firme, skladište nafte itd.). Prema odluci Haškog suda Rusija treba da mu isplati odštetu od 159 miliona dolara, dok Kolomojski tvrdi da su mu gubici dve milijarde dolara.
U osnovi predizborne kampanje novog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog bila je ideja da on nikome ništa ne duguje i da može da iskoreni već hroničnu korupciju u državi. Međutim, glavni „proizvođač“ korupcije je Kolomojski, koji, kako piše američki „Njujork tajms“, stoji iza novog predsednika. Suština je da Kolomojski hoće nazad banku koju je prethodna vlada nacionalizovala, jer je oligarh prisvojio nekoliko milijardi dolara, čime je izazvao finansijsku nestabilnost u državi. Banka je posle nacionalizacije dokapitalizovana sa 5,6 milijardi dolara, tako da sada vredi mnogo više.
Kolomojski je u intervju ukrajinskim medijima najavio da od novog predsednika očekuje da odstrani ljude iz Centralne banke Ukrajine koji su izveli nacionalizaciju njegove „Privatbanke“, pri čemu je naglasio da neće voditi Ukrajinu iz senke. Na ovu izjavu reagovao je bivši švedski premijer Karl Bilt, koji je na svom tviter nalogu napisao da povratak Kolomojskog može dovesti do kraha Zelenskog. „Selektivna reoligarhizacija za Ukrajinu će biti katastrofa“. Na drugoj strani, prema tvrdnjama stručnjaka iz Ukrajinske centralne banke, povratak „Privatbnake“ Kolomojskom stavlja pod upitnik finansijsku pomoć MMF-a Ukrajini od 3,9 milijardi dolara.

ŠTA POVEZUJE KOLOMOJSKOG I ZELENSKOG? Medijski holding „1+1 media“ postao je vlasništvo Kolomojskog 2010. godine, a s njim je povezana istorija poznanstva oligarha i novog ukrajinskog predsednika. Sam predsednik je u razgovoru za domaće medije priznao da je prešao da radi u medijski holding Kolomojskog 2011. godine, a posle problema koje je imao s prethodnim poslodavcem. Saradnja s Kolomojskim je počela 2012. da bi se sve pretvorilo u tako duboko prijateljstvo, da su jedan drugom odlazili na porodična slavlja.
Interesantno je svedočenje novinara „Radio Slobode“ koji su bili u poseti Kolomojskom u Izrealu, nekoliko dana radi snimanja emisije, a koje prenosi portal offshoreview.eu. Oni su govorili da su se iznenadili koliko je ukrajinskih političara i odbeglih biznismena dolazilo „na poklonjenje“ Kolomojskom, samo da bi mu iskazali svoje prijateljstvo i lojalnost. Jasno je da je Kolomojski stekao neograničenu vlast nad političarima i ekonomijom Ukrajine, vlast kakvu niko u ovoj zemlji nikada nije imao.
Zato ne čude ocene poput one ruskog analitičara Mihaila Meljnikova, za portal geo-politica.info, da je stvarni pobednik izbora za predsednika Ukrajine Igor Kolomojski. Kako bi siromašni glumac mogao da dobije izbore da nije bilo finansijske i medijske podrške njegovog poslodavca? Politika koju će voditi Zelenski definitivno će morati da se usaglašava sa oligarhom. Aleksandr Zubčenko, prenosi ruski portal politus.ru, povratak Igora Kolomojskog u Ukrajinu prokomentarisao je na sledeći način: „Eto, na kraju se pojavio upravnik države pod imenom Ukrajina. On je rekao kako će ona izgledati i narednom periodu… Očigledno je da Kolomojski nije gazda države već njen upravnik, koji ima koristi od ovog posla. On sledi uputstva koja mu daju Izrael i SAD.“
Kako prenosi portal novoross.info i članak „Sluga Habada. Ko stoji iza Vladimira Zelenskog“, „politički šou pod imenom demokratski izbori u Ukrajini“ je završen, jasno je da je ličnost novog predsednika marginalna, dok će realnu vlast imati Igor Kolomojski, kojeg osim bogatstva definiše i njegova ostrašćena religioznost i pripadnost jevrejskoj sekti Habad Ljubovič, koja ima za cilj obnovu Hazarskog kaganata na teritoriji savremene Ukrajine. Stoga se autor članka Sergej Sinčenko pita: Može li se Jevrejin Vladimir Zelenski, koji je postao predsednik Ukrajine, izbaviti od uticaja Jevrejina Igora Kolomojskog? Pitanje strateški važno, jer od toga zavisi sudbina Slovena na teritoriji današnje Ukrajine.