Комичар и трагичар

Ако актуелна власт у Украјини и инострани „пријатељи“ мисле да могу вечно и потпуно некажњено да изврћу руглу демократију, онда би догађаји у скорој будућности могли да их веома болно отрезне

Први круг председничких избора у Украјини показао је да апсолутна већина грађана тражи промену власти. Ово је оцена Јурија Бојка, четвртопласираног на украјинским изборима, али веома добро осликава расположење у украјинском народу – пет година после мајданског пуча којим је смењен „недемократски режим“ Виктора Јануковича. Пола деценије касније, уместо обећаног процвата и „Украјине у Европи“, милиони грађана напустили су ову земљу у потрази за бољим животом. На неки начин они су добили обећану Европу, али не у својој кући него путем визне либерализације са ЕУ, којом је омогућено да се огроман број гастарбајтера исели на Запад. Они који су остали – већином гласају против Мајдана и председника Петра Порошенка, чије је име синоним за изневерена обећања, пад животног стандарда и драматичан пораст цена. Али пре свега за рат и трагедију на истоку земље и никад горе односе с братском Русијом.
Зато није ни чудо што је шоумен и новајлија у политици Владимир Зеленски освојио двоструко више гласова од Порошенка у првом кругу, 30 наспрам 16 одсто. Њих двојица ће снаге поново одмерити у другом изборном кругу, предвиђеном за 21. април. Упркос томе што су председнику, који је уз то и веома имућан украјински тајкун, били на располагању сви могући државни и приватни ресурси, младог комичара Зеленског (41) грађани су препознали као трачак наде на политичкој сцени. Да је Порошенко користио административне ресурсе и куповину гласова у кампањи, подозревају чак и посматрачи ОЕБС-а, упркос томе што међу њима није било представника Русије, јер им је Кијев забранио учешће у изборном процесу. Да ли се стварно примакао крај „партије рата“ у Украјини, како Порошенка и његову власт називају у Кремљу, или ће Москва и даље чекати како би узвратила ударац?

ОТВОРЕНА КРАЂА ГЛАСОВА

Трећепласирана у првом кругу је бивша премијерка Јулија Тимошенко, са 13 одсто гласова, док је поменути Бојко, који окупља остатке проруског бирачког језгра, четврти с више од 11 процената. Имајући у виду да проруски Бојко сигурно неће у другом кругу подржати Порошенка – а Зеленски је ионако већ „усисао“ највећи део електората са истока земље – кључно питање је било: кога ће подржати бивша премијерка? А она се определила тако – да неће пружити јавну подршку ниједном од двојице лидера трке, јер нису, како каже, способни да ефикасно управљају земљом.
„По мом мишљењу, ни Владимир Зеленски, ни Петар Порошенко немају довољно умећа да избаве Украјинце од горућих проблема. Кандидати који су прошли у други круг по одлуци Централне изборне комисије не могу да зауставе крвопролиће у Донбасу и неће решавати проблеме обичних људи. Зато ја нећу позивати да се гласа за њих“, поручила је Тимошенкова и затражила подршку својих присталица на парламентарним изборима који ће уследити на јесен. Упозорила је и на отворену крађу гласова – како је истакла, на појединим бирачким местима излазност је била чак 100 одсто, а на свим тим местима Порошенко је освојио необично велики број гласова.
Занимљиво је и да је Тимошенкова током читаве 2018. имала више него двоструко већи рејтинг од обојице главних противкандидата, па њен пораз у самом финишу може да побуди озбиљна питања. Такође, извесни Јуриј Владимирович Тимошенко, човек са истим иницијалима као она, освојио је један одсто, а аналитичари процењују да су за њега у највећој мери људи гласали грешком, желећи да заокруже бившу премијерку. О томе сведочи то што је на многим листићима његово име најпре заокружено, а потом прецртано и затим изабрано њено. Али такви листићи су остали неважећи.
Излазност је, иначе, била веома висока, 63 одсто. Заправо огромна, ако се зна да је више милиона грађана ван земље, а од тога бар три милиона на раду у Русији. Њима није било ни дозвољено да гласају, јер званични Кијев није желео да отвори ниједно бирачко место на територији „државе агресора“ – добро знајући да би ти гласови у највећој мери били додељени Порошенковим ривалима. Ако се има у виду да гласање није било организовано ни у републикама Донбаса, онда је 63 одсто зачуђујуће висока излазност. То наводи на сумњу да је власт напросто убацивала многобројне листиће са већ заокруженим кандидатом. И ако се зна да се његов рејтинг пре само три месеца кретао у оквирима 5-6 одсто, а да је сада скочио на 16, онда забринутост међународних посматрача вероватно није без основа. Све то побуђује и сумњу да је део Порошенкових гласова једноставно био убачен у изборне кутије. Тимошенкова је чак устврдила да постоје и видео-снимци који то доказују, али су многи изненађени њеном изјавом – да се неће обраћати суду, нити ће позивати присталице на протесте.

КАНДИДАТИ И УЛОГА АНТИРУСКОГ ФАКТОРА

Руски сенатор Алексеј Пушков оценио је да би у другом кругу гласови Јулије Тимошенко и Јурија Бојка требало да оду управо Зеленском, али да ће Порошенко употребити „фалсификаторске ресурсе“, преноси „Раша тудеј“. Руски парламентарци су већ истакли да с њиховог становишта украјински изборни процес није легитиман и најавили могућност да резултати не буду признати. То може да се деси у случају да победи Порошенко, човек који је спалио све мостове сарадње и пријатељства са источним суседом. У случају тријумфа Зеленског, коме прогностичари дају веће шансе – због бољег рејтинга – могуће је да ће Москва бити склона да с њим сарађује. Поготово ако буде повукао потезе којима би се колико-толико нормализовала ситуација и створиле претпоставке за наставак дијалога.
„Без сумње, стварање потешкоћа грађанима да изразе своју вољу баца сенку на цео изборни процес. Неизбежно настају питања властима које на тај начин покушавају да утичу на исход гласања. Такође, легитимност избора зависи и од тога колико су они били поштени, транспарентни и у складу са општеприхваћеним демократским стандардима и нормама“, поручио је руски заменик министра иностраних послова Григориј Карасин. Додао је да ће актуелна кампања вероватно ући у историју као најгрубља и најпрљавија у историји – где учесници трке активно експлоатишу антируски фактор.
Предводница посматрачке мисије ОЕБС-а Илка Канрева у целини је позитивно оценила организацију избора, те напоменула да су кандидати имали прилику за слободно надметање, али и подвукла: „Бројни поуздани подаци о ненаменском коришћењу државних ресурса и поткупљивању бирача подрили су поверење у процес.“ Шеф посматрача Европског парламента Дариуш Росати указао је на масовне дезинформације које су ширене, због чега бирачи нису могли да реално упореде програме кандидата. „Било је много доказа о лажним информацијама које су циркулисале по друштвеним мрежама. Извештавање у раној фази изборне кампање, посебно информације које су преносили приватни канали и радио-станице, остављали су утисак да тачност није њихова јача страна“, навео је Росати.

БЕРЛИН УМЕШАН У ИЗБОРНИ ПРОЦЕС?

Порошенко је већ најавио да се спрема уочи другог круга да посети Немачку, где би требало да се сусретне с Ангелом Меркел. Немачка канцеларка прва је од европских лидера Порошенку честитала улазак у други круг. И требало је да му је честита што се „провукао“ кроз иглене уши, јер му је неугодна Тимошенкова буквално дисала за врат, али тешко је рећи да је успешан председник који у борби за други мандат освоји упола мање гласова од политичког аутсајдера, какав је комичар Зеленски. Други моменат који привлачи пажњу јесте чињеница да би пријемом Порошенка уочи другог круга Берлин направио својеврсну дискриминацију између двојице кандидата, односно умешао се директно у изборни процес. А шта ако Порошенко ипак изгуби? Ипак, у случају да до сусрета заиста дође, то би био и знак да Немци „знају“ да ће Порошенко остати председник Украјине.
Што је и сасвим логично. Како је оценио руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, актуелни председник Украјине се „отргао из руку“ Европе. Порошенко, тврди Лавров, не слуша ни Француску, ни Немачку, политичке предводнике савремене Европе. „Очигледно је да се њихов пулен отргао из руку“, нагласио је Лавров. Како наводи, Порошенко нема страха да се не потчињава Европи, јер верује у заштиту америчких покровитеља. Берлин и Париз, наставља руски министар, јавно не противрече Порошенку чиме себе дискредитују, али ће морати да признају да им је „подршка“ претрпела крах када се украјински председник поново оглуши о њихове захтеве.
Тиме је Лавров дотакао суштину изборног процеса у Украјини. Ма ко да победи у Украјини, биће део „мајданског поретка“, али се Порошенко већ доказао као поуздан партнер Вашингтона. Утолико су и његове шансе веће, без обзира на то што има у овом тренутку значајно мању подршку у бирачком телу. Али потези Тимошенкове – која није јавно подржала Зеленског, упркос томе што имају заједничког тајкуна-покровитеља Игора Коломојског – и Меркелове, ако одлучи да позове Порошенка пред други изборни круг, сведоче о снажној и нескривеној америчкој подршци човеку који је у изборну кампању ушао са свега шест одсто подршке. Па је онда први круг окончао са 16 процената, али за победу му треба резултат од скоро 60.
Ни то у Украјини није искључено. Али то може бити Пирова победа, јер на подршку и признање легитимности од Москве, у оваквим околностима, тешко може да рачуна. Пре ће његова „победа“ бити увод у много веће турбуленције у Украјини. Ако Вашингтон није признао у Венецуели победу Николаса Мадура, који је напросто почистио противкандидате са освојених 68 одсто гласова у првом кругу, и за „председника“ прогласио марионетског Хуана Гваида – зашто неки сличан сценарио не би могао да буде примењен у Украјини? Зашто неко мисли да ће Москва, благо речено сумњиву, победу Порошенка – или чак Зеленског – посматрати као пример добре демократске праксе? За то не постоји ваљан разлог. Али постоји мноштво претпоставки да се председнички избори у Украјини с руског становишта прогласе ван закона, са свим драматичним последицама које из тога проистичу. Ако актуелна власт у Украјини и њихови инострани „пријатељи“ мисле да могу вечно и потпуно некажњено да изврћу руглу демократију (које су им пуна уста кад треба да „причврље“ неког ко им није по вољи), онда би догађаји у скорој будућности могли да их веома болно отрезне. Украјинска трагедија приближава се последњем чину.