Скопска платформа

Македонија је постала центар антисрпског деловања, како се и очекивало након преврата Зорана Заева

По некаквом плану који је сада сасвим препознатљив, обавештајне службе САД су центар за антисрпско деловање лоцирале у Македонији (док су Британци центар деловања МИ6 лоцирали у БиХ, у Сарајеву), тако да данас већ сви знају – оно што је била Будимпешта у време рушења председника Слободана Милошевића, данас је Скопље.

ЦЕНТАР ЗА КООРДИНАЦИЈУ То је уједно и центар за координацију рада малих балканских обавештајних служби држава алијансе на истом прљавом послу. Перфидне обавештајно-дипломатске игре увлачења држава у алијансу против воље народа, као што су Црна Гора и Македонија, нова су искуства у агресивном наступу НАТО-а. Ујдурма с Македонијом је посебно интересантна јер је водеће силе Запада сматрају великом обавештајном игром и великом победом у сучељавању с Русијом. Суштина игре је у томе да се све локалне политичке структуре, и њихови лидери који се супротстављају уласку у НАТО, компромитују и третирају као „малигни руски утицај“ који треба елиминисати. При томе су сва средства дозвољена, наравно, па и незаконита.
Стара је пракса да се из великих битака и великих победа у рату извлаче добра и лоша искуства и претварају у корисно штиво за допунску обуку официра. По истом принципу, искуства која се стичу у специјалном рату служе за допунску обуку дипломатско-обавештајних кадрова и њихових агентура. Јер се та нова искуства одмах уграђују у нове специјалне операције према другим државама, у конкретном случају у планове специјалних операција према Србији.

[restrict]

НОБЕЛ ЗА ЗАЕВА Македонија је изврстан пример како се комбиновањем монтираних афера, спољних притисака, политичких и дипломатских смицалица, уз лукаво игнорисање и злоупотребу закона, постиже елегантна победа без барута и сопствених жртава. Због тога се, као на ходочашћу, смењују посете српских опозиционара Зорану Заеву. Запад у целини овог албанског плаћеника диже у небеске висине јер је уз њихову помоћ успео да уради све против воље македонског народа – од одлуке да албански језик буде други службени језик у Македонији, промене имена државе у Северну Македонију, па до експресног уласка у НАТО. Победу над македонском већином Заев је учврстио тако што политичке противнике процесуира и прогања. Запад ликује јер је нови проалбански северномакедонски премијер тако потпуно елиминисао оно што безобразно зову „руски малигни утицај“. Тиме је постао показна балканска личност „достојна“ Нобелове награде. Нобелова награда за мир треба да створи слику у очима светске јавности да је све оно што је рађено у Македонији потпуно исправно, и да се не може критиковати. Сем тога, од Заева треба да направи неприкосновени балкански ауторитет чију позитивну улогу признају и цене најугледније светске институције. Његову личност профилишу западне обавештајне службе са идејом да се на њега угледају сви српски опозиционари и „протестанти“, спремни да, као и он, погазе вољу већине сопственог народа у интересу НАТО-а.

ЗАШТО СКОПЉЕ? У списак разлога – зашто баш Скопље и Македонија – треба додати близину Србије и Београда, али и српске покрајине где је најлакше испровоцирати потпуну дестабилизацију региона – до ратног сукоба. То јесте важно јер се с многим „лидерима“ изазивања хаоса у Србији мора контактирати директно. Што акције постају агресивније, теже су за реализацију, јер свако насиље треба медијски експлоатисати. Зато је неопходно да се с некима од њих за сваку активност спроводи детаљна припрема, док професионални носиоци хибридног деловања не буду сигурни да су њихови „пулени“ потпуно схватили шта и како треба да раде. Македонија одавно обезбеђује сигурне и конспиративне услове за то, Северна Македонија још више.
Један од разлога је свакако и близина америчке војне базе Бондстил која представља безбедно место за посебно осетљиву обуку агентуре у потпуној тајности, па и обуке која подразумева употребу оружја и експлозивних направа. Затим, близина и неограничене могућности коришћења аеродрома Петровац поред Скопља, што гарантује ефикасну обавештајну и сваку другу логистику. Та повољност омогућава брзе директне консултације професионалног обавештајног кадра са централом због честих промена политичког и дипломатског амбијента на Балкану, те специфичног и перфидног третмана Србије коју јавно треба подржати а тајно подривати.
Лоцирање оваквог центра у Скопљу показује да САД и НАТО (Северна) Македонија интересује само као поуздана платформа за деловање, а не као амбијент у коме ће живети македонски народ. Центар ће сигурно привући бројне шпијуне држава којима не одговара америчка агресивна политика, јер угрожава њихове економске и политичке интересе на Балкану. Нису у питању само Русија и Кина, него и Турска, чији планови више нису у складу с интересима НАТО-а. Поред турских, биће присутни шпијуни још неких НАТО чланица чији су интереси у раскораку са оним шта тамо ради алијанса. Тако ће Скопље и Северна Македонија постати легло шпијуна и простор у коме се води прави обавештајни рат, а то ниједна држава не жели на својој територији.

МИРНА САВЕСТ И ТИРАНСКА ПЛАТФОРМА Македонски народ нам је близак и пријатељски, док Македонија као самостална држава то никада није била.
Србији је о питању Македоније и Македонаца савест потпуно мирна, што се обратно не би могло рећи. Срби су подржавали Македонију и када то није требало, јер није постојало ни „р“ од реципроцитета. Често је Србија то чинила на сопствену штету, јер је тако гурала прст у око традиционалном и провереном пријатељу, Грчкој. Македонија нам је вратила тако што је редовно подржавала баш све српске непријатеље и све антисрпске западне иницијативе. Чини се да је томе дошао крај јер је нови „македонски“ лидер потпуно на великоалбанским, па стога и на антисрпским позицијама. Његови ставови према Србији се уопште не разликују од рецимо ставова председника Собрања Талата Џаферија, који се пушком борио против српског народа. Може се очекивати да у наредном периоду тајна улога Заева против Србије буде још већа, али и да јавни потези Северне Македоније под његовим утицајем буду антисрпски, на линији „Тиранске платформе“ која му је омогућила албанску подршку, па тако и преузимање власти у Македонији.
БЈР Македонија је све време свог постојања свесно и добровољно служила као платформа за разноврсне нападе на Србију. Нису нас директно војно угрозили, али обавештајно јесу. Први обавештајни напад догодио се давних деведесетих година, кроз заједничку обавештајну акцију против Србије с хрватском и словеначком обавештајном службом. Успели су да шефа фамозне „Опере“ Раденка Радојчића, за кога се никада није утврдило за чију обавештајну службу у ствари ради, тајно пребаце из Србије у Македонију тако што су му дотурили оригинална македонска документа на лажно име, одакле је специјалним авионом пребачен у Словенију па у Хрватску. Македонски обавештајац, пуковник Атанасовски остао је у вези с Радојчићем и нудио му да ради за Македонску обавештајну службу (шта друго него против Србије). Македонци су тада показали да су због ситног интереса спремни да нанесу велику штету Србији.

ИНЦИДЕНТ У СОБРАЊУ Иако су и сами били жртве великих обавештајних афера, покушавали су да сличне афере монтирају Србији, али то је већ било у време ујдурми Зорана Заева. Рушење легалне македонске власти почело је великом афером прислушкивања 2015. године. Тада је Зоран Заев, лидер Социјалдемократског савеза Македоније, изашао у јавност и оптужио власт да је у периоду од девет година незаконито прислушкивала 20.000 лица. Поред тога, показао је транскрипте о незаконитом прислушкивању македонских опозиционих лидера. Наводно, транскрипте му је уступила обавештајна служба „једне суседне државе“ (вероватно Албаније). Тада су почеле да „лете главе“, јер су оставке поднели министарка унутрашњих послова Гордана Јанкуловска и шеф тајне службе Саша Мијалков, да би се све завршило западним и проалбанским играма са Зораном Заевом.
Интересантно је да се у тим конфузним македонским временима Србија нашла у центру пажње. Као један од најважнијих детаља упада демонстраната у Собрање 27. априла 2017. године, издвојено је присуство нашег службеника у амбасади Србије у Скопљу Горана Живаљевића, који је имао уредну дозволу да прати шта се то дешава у Собрању. Нормално интересовање за интензивна дешавања у њиховој држави Македонци су покушали да лажно повежу са организацијом протеста и да то припишу Србији. Тај лажни аргумент им је послужио да направе праву обавештајну агресију на Србију. Под мере македонске тајне службе ставили су баш све дипломате и службенике наше амбасаде у Скопљу, иако таква неселективна примена тајних метода службе није нигде у свету забележена. Радило се о прислушкивању дипломата и особља, не само у амбасади него и у приватним становима, тајном праћењу, застрашивању и покушајима врбовања које је српска контраобавештајна служба успела да документује. Српска контрамера била је да повуче комплетно особље наше амбасаде у Скопљу, јер је једино такав одлучан потез гарантовао потпуну заштиту. Намере Македоније биле су јасне – да и Србију уздрмају обавештајним аферама које алудирају на незаконитости, сличне онима у Македонији, како би по истом рецепту започео процес рушења легално изабране власти у Србији.

ТОКОВИ ПРЉАВОГ НОВЦА Како је процурило у медије, веома важне податке су српским колегама уступили бугарски обавештајци. Изнели су детаље састанка премијера Северне Македоније Зорана Заева, одржаног у једној од његових резиденција, са Драганом Ђиласом, у присуству америчког дипломате (наравно обавештајца) Ерика Бернса и саветника македонског премијера Зорана Башановића. Ток састанка указује на то да је Ђилас одређен за личност која треба да преузме конце опозиције и постане српски Зоран Заев. Американци чине много – обезбедили су новац, јавно ће подржати Ђиласа и заједно са Британцима интензивно раде на придобијању и врбовању генерала и официра војске и МУП-а Србије који би требало да учествују у будућем преврату. Заев је био убеђен да ће овај састанак остати у потпуној тајности па је отворено говорио о свом пријатељству и сарадњи са „косовским премијером“ Рамушом Харадинајем, који је преко њега понудио албански новац за дестабилизацију Србије и рушење председника Вучића.
Уверљивост бугарским подацима дају неки детаљи. Трансакција од 4,2 милиона евра (где није урачунат албански новац) треба да се обави у наредних неколико месеци преко „Дајнерса“ и преко штампарије „УФО медија“ из Скопља.
Не треба да чуди и збуњује чињеница да је Бугарска уступила податке иако је НАТО чланица. Она одувек има своје веома јаке интересе у Македонији који су сада угрожени албанизацијом Северне Македоније. Сасвим је могуће да им одговара да се зна да су уступили податке и да све то изгледа као нека врста протеста што се Бугарска о питању Македоније гура у страну од стране САД.
Сада је већ јасно да нису само инструкције разлог тако честог одласка агресивних представника српске опозиције у Скопље. Ништа тако снажно не може привући и окупити неморалне и алаве људе као мирис лаког новца. А да ли ће то стварно бити лако зарађен новац, тек ће се видети, јер то може бити само привид, лакомисленост и погрешна процена. Србија није Македонија, није тако лак залогај и нико је неће савладати без жестоког отпора, па макар то био и НАТО. Сем тога, не дају са Запада новац баш тако лако и воде рачуна како ће се потрошити сваки евро и долар. Готово је сигурно да се новац не може добити без добро разрађених планова за сваку конкретну акцију, по времену и простору, које неко у име оних који дају новац мора да одобри. Наравно да ће прилив новца ићи сукцесивно, и да ће исплата бити у складу с реализацијом планираног.
А променада код Заева и америчких дипломата у Скопљу и дефинитивно је доказ да САД не прихватају политику суштинске независности и војне неутралности Србије. То су веома важна и корисна сазнања пред предстојеће преговоре с Приштином, до којих пре или касније мора доћи. Маске су пале и више нема говора о томе да се може прихватити активна улога америчких дипломата у преговорима без учешћа Русије и Кине. Новац који стиже најбоља је гаранција да ће Србија у наредном периоду бити оптерећена монтираним и надуваним аферама о кључним личностима наше политике, сукобима и немирима на улицама, страховитој пропаганди извана и изнутра, економским притисцима и уценама, војним претњама, и дај боже да не буде сулудих и исполитизованих убистава и атентата. Домаћи реализатори прљавих планова из Скопља моћи ће да се санкционишу српским законима, а финансијери, планери и подстрекачи ће то мирно посматрати са безбедне удаљености – из Северне Македоније.

[/restrict]