Nesalomivi duh

I to što ste nas zasuli bombama, i to što zbog njih svakodnevno umiremo, i to što i dalje vaši štabovi stipendiraju svoje oficire za laž, neće nas omesti. Mi ćemo se radovati

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac. Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

U INAT NJIMA Stiže i mart. Mesec kad na ovoj strani zemljine polulopte gde mi Srbi živimo dolazi proleće. Sve je lepše u proleće neg u drugo doba, zapisao je Milan Vlajinac (Milan Vlajinac, Poljska privreda u narodnim poslovicama, RTS, Beograd, 2007, str. 36). Tako je bilo nekad, a valjda će biti i danas, mada kad se setimo, a ko može zaboraviti, mart 1999. godine i bestijalne zločine NATO bezumnika i njihovog genocida bez kraja, teško nam je poverovati u narodnu poslovicu. To bi neosuđeni NATO ratni zločinci i njihovi stipendisti (zamislite damu u sedmoj deceniji ovozemaljskog života koja još prima stipendiju, kao da je student) u Srbiji najviše voleli.
Voleli bi oni da se posipamo pepelom po glavi, da jadikujemo, da sami sebe krivimo zbog zla koje je nad nama NATO đubrad učinila i čije posledice ćemo trpeti vekovima. Njihov zločin je nepojaman. Bez sličnog primera u ljudskoj pametarnici. U inat njima mi njihovo zločinstvo zaboraviti nećemo, ali nećemo prestati ni proleću da se radujemo. Svako od nas će raditi ono što najbolje zna i radovaćemo se. Družićemo se s prijateljima i radovaćemo se. Čuvati porodicu, igrati se s decom i radovati. Pričati unucima junačke priče i radovati se. Čitaćemo, a ko ume i deklamovati potomcima rodoljubivu narodnu poeziju i radovaćemo se. Kao što je anđeo Gavrilo saopštio vest devici Mariji, da će roditi sina Božjeg, jednostavnom rečju: Raduj se!
Tako ćemo i mi. Radovaćemo se uprkos svemu, nažalost, u zlu osvedočenih NATO ubica. Duh nam niste slomili i nikad nećete, a to što trošite novce na ocvale stipendiste i osobe obolele od neizlečivog oblika išijasa nas verujuće neće oslabiti. Naprotiv, molitva Gospodu, koji će vas zbog učinjenog zla, budite sigurni, kazniti, daje nam snagu, koju vi, nerazumni, nikad nećete utuviti, da živimo i radujemo se. I kad oplakujemo svoje poznanike, prijatelje koji nas napustiše zbog smrti izazvane vašim otrovima, mi se radujemo, jer znamo da će „On opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, Njegovom Carstvu neće biti kraja“. Ne zaboravite, NATO s uma sišavši zločinci, na ove reči zapisane u Simvolu Vere. Tvrdite da ste hrišćani.

VRATA ZA ISKUŠENJA Nisam zaboravio na Zakonopravilo Svetog Save. Ovoga meseca čitaćemo poneku pouku iz Sarajevskog prepisa iz 14. veka. Izbor je sačinio Vladimir Davidović, izdavač je Ministarstvo pravde Republike Srbije, Beograd, 2016. U predgovoru V. Davidović je citirao reči koje je u pogovoru Zakonopravila napisao Sveti Sava: „Sada pak zablistaše, to jest protumačene su i blagošću Božijom jasno sijaju, odganjajući tamu neznanja i sve prosvećujući svetlošću razuma i od greha izbavljajući. Ko ne zna ove knjige ni samog sebe ne zna ko je. Onaj ko pronikne u dubinu ovih bogonadahnutih knjiga, kao u ogledalu, videće i sebe i kakav je i kakav treba da bude i druge će poznati i naučiti.“
Ove godine obeležavamo 800 godina od kako je prvo Zakonopravilo ugledalo svet. Pored mnogih stvari ova nam knjiga kazuje da je neznanje greh. Nema teže stvari za čoveka od sopstvenog neznanja. Neznanje, sem što nas čini poniznim pred čovekom koji zna više od nas, izaziva u nama zavist uz neizbežnu lakomost ili pohlepu koje su neodvojive od neznanja. Kad neznanje ovlada čovekom, onda se otvaraju vrata za sva iskušenja kojima je svaka osoba podložna. Osoba koja se ne sačuva od iskušenja i podlegne pohlepi svake vrste, a u današnjem svetu materijalna lakomost nema premca, laka je meta za ucenu od strane malih savremenih lucifera u ljudskom obličju koji neprestano obleću oko nas. Vrše na nas pritisak da učinimo nešto protiv svoje volje i protiv opšteg dobra, a sve zbog toga što nemasmo znanja da se pohlepi koju nam oni kao dar ponudiše na vreme odupremo. Zato je znanje važno i time nas knjiga Svetog Save uči. Bio bi red da se ona uvrsti u obrazovni sistem države Srbije. Da nas sačuva od neznanja uvek kobnog po onog koji ne zna.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Pomolimo se za sve zatočene Srbe u evrounijatskim tamnicama: Martića, Pavkovića, Miloševića. Setimo se Džulijana Asanža. Čuvajmo Republiku Srpsku. Uz Božju pomoć i našu tvrdu veru, dogodine u Prizrenu.