Несаломиви дух

И то што сте нас засули бомбама, и то што због њих свакодневно умиремо, и то што и даље ваши штабови стипендирају своје официре за лаж, неће нас омести. Ми ћемо се радовати

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац. Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

У ИНАТ ЊИМА Стиже и март. Месец кад на овој страни земљине полулопте где ми Срби живимо долази пролеће. Све је лепше у пролеће нег у друго доба, записао је Милан Влајинац (Милан Влајинац, Пољска привреда у народним пословицама, РТС, Београд, 2007, стр. 36). Тако је било некад, а ваљда ће бити и данас, мада кад се сетимо, а ко може заборавити, март 1999. године и бестијалне злочине НАТО безумника и њиховог геноцида без краја, тешко нам је поверовати у народну пословицу. То би неосуђени НАТО ратни злочинци и њихови стипендисти (замислите даму у седмој деценији овоземаљског живота која још прима стипендију, као да је студент) у Србији највише волели.
Волели би они да се посипамо пепелом по глави, да јадикујемо, да сами себе кривимо због зла које је над нама НАТО ђубрад учинила и чије последице ћемо трпети вековима. Њихов злочин је непојаман. Без сличног примера у људској паметарници. У инат њима ми њихово злочинство заборавити нећемо, али нећемо престати ни пролећу да се радујемо. Свако од нас ће радити оно што најбоље зна и радоваћемо се. Дружићемо се с пријатељима и радоваћемо се. Чувати породицу, играти се с децом и радовати. Причати унуцима јуначке приче и радовати се. Читаћемо, а ко уме и декламовати потомцима родољубиву народну поезију и радоваћемо се. Као што је анђео Гаврило саопштио вест девици Марији, да ће родити сина Божјег, једноставном речју: Радуј се!
Тако ћемо и ми. Радоваћемо се упркос свему, нажалост, у злу осведочених НАТО убица. Дух нам нисте сломили и никад нећете, а то што трошите новце на оцвале стипендисте и особе оболеле од неизлечивог облика ишијаса нас верујуће неће ослабити. Напротив, молитва Господу, који ће вас због учињеног зла, будите сигурни, казнити, даје нам снагу, коју ви, неразумни, никад нећете утувити, да живимо и радујемо се. И кад оплакујемо своје познанике, пријатеље који нас напустише због смрти изазване вашим отровима, ми се радујемо, јер знамо да ће „Он опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја“. Не заборавите, НАТО с ума сишавши злочинци, на ове речи записане у Символу Вере. Тврдите да сте хришћани.

ВРАТА ЗА ИСКУШЕЊА Нисам заборавио на Законоправило Светог Саве. Овога месеца читаћемо понеку поуку из Сарајевског преписа из 14. века. Избор је сачинио Владимир Давидовић, издавач је Министарство правде Републике Србије, Београд, 2016. У предговору В. Давидовић је цитирао речи које је у поговору Законоправила написао Свети Сава: „Сада пак заблисташе, то јест протумачене су и благошћу Божијом јасно сијају, одгањајући таму незнања и све просвећујући светлошћу разума и од греха избављајући. Ко не зна ове књиге ни самог себе не зна ко је. Онај ко проникне у дубину ових богонадахнутих књига, као у огледалу, видеће и себе и какав је и какав треба да буде и друге ће познати и научити.“
Ове године обележавамо 800 година од како је прво Законоправило угледало свет. Поред многих ствари ова нам књига казује да је незнање грех. Нема теже ствари за човека од сопственог незнања. Незнање, сем што нас чини понизним пред човеком који зна више од нас, изазива у нама завист уз неизбежну лакомост или похлепу које су неодвојиве од незнања. Кад незнање овлада човеком, онда се отварају врата за сва искушења којима је свака особа подложна. Особа која се не сачува од искушења и подлегне похлепи сваке врсте, а у данашњем свету материјална лакомост нема премца, лака је мета за уцену од стране малих савремених луцифера у људском обличју који непрестано облећу око нас. Врше на нас притисак да учинимо нешто против своје воље и против општег добра, а све због тога што немасмо знања да се похлепи коју нам они као дар понудише на време одупремо. Зато је знање важно и тиме нас књига Светог Саве учи. Био би ред да се она уврсти у образовни систем државе Србије. Да нас сачува од незнања увек кобног по оног који не зна.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Помолимо се за све заточене Србе у евроунијатским тамницама: Мартића, Павковића, Милошевића. Сетимо се Џулијана Асанжа. Чувајмо Републику Српску. Уз Божју помоћ и нашу тврду веру, догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *