Izlog knjige

Džon Pol Njumen
JUGOSLAVIJA U SENCI RATA
„Službeni glasnik“, Beograd

Polazište Njumenovog istraživanja počivalo je na želji da se bolje razumeju razlozi zbog kojih je Kraljevina Jugoslavija bila suočena s toliko mnogo teškoća u stvaranju integrisane i funkcionalne političke i nacionalne kulture. „Verujem da su veoma različita iskustva pojedinih delova njenog stanovništva tokom Prvog svetskog rata bila koren mnogih nedaća. To je, smatram, problem koji se kroz istoriju iznova javlja u većini zemalja koje su pokušale da pomire razjedinjena ratna nasleđa“, kaže između ostalog Njumen u svojoj knjizi i svom nastojanju da identifikuje pomenute probleme, kao i da promisli na koji način nasilje i podele jednog rata, u datim okolnostima, mogu da izbiju na površinu u narednim ratovima. U rasvetljavanju ove teme, kako autor navodi, predstoji još posla, posebno u vezi s onim što je poslednje navedeno, a nadajući se da će njegova knjiga „makar da uzrokuje diskusiju, raspravu, čak i neslaganje“.

Vesna Kapor
VENAC ZA OCA
Srpska književna zadruga, Beograd

Knjiga priča „Venac za oca“ Vesne Kapor pokazuje nam da se ova spisateljica trajno opredelila za jedan sasvim osoben pripovedački obrazac. Naime, kao i u knjizi „Po sećanju se hoda kao po mesečini“, i u pričama iz knjige „Venac za oca“ čitaocu najpre pada u oči neobično ritmizovana, iznutra segmentovana rečenica, rečenica koja često liči na stih i koja i na taj način otkriva da Vesna Kapor piše lirsku prozu. A lirska proza je u srpskoj književnosti prvih decenija prošlog veka svoje moćne izdanke imala u delima Miloša Crnjanskog i Rastka Petrovića. I nije čudno što se Vesna Kapor poetički oslanja baš na ove pisce i što ih na različite načine ugrađuje u podtekst svojih priča, trudeći se, kao i oni, da ukaže na ono najvažnije – u svakom životu postoji nešto zagonetno i nesaznajno. 

Luiđi Vilari
SOLUNSKI FRONT
„Prometej“, Novi Sad

U ovoj knjizi autor je želeo sam da ispriča priču o jednom od tolikih frontova na koje se delio prostrani svetski oružani sukob – o Solunskom frontu – nastojeći naročito da istakne važnu ulogu italijanskog kontingenta na njemu. Prema Vilarijevim rečima, momci iz italijanskih vojnih jedinica na Balkanu bili su dosad gotovo sasvim zanemareni u već veoma brojnim publikacijama o Velikom ratu; neka od ovih dela u kojima se oni pominju sadrže nemale nepreciznosti i štaviše greške. Zbog specifičnog položaja na kojem se nalazio više od dve godine kao italijanski oficir za vezu s različitim savezničkim komandama na Istoku, Vilari je bio u mogućnosti da prikupi dobar deo materijala o tom frontu, i otud je kako kaže smatrao da mu je dužnost da u knjizi izloži ono što zna o događajima na njemu, kako bi italijanska javnost videla da je i u tim dalekim oblastima naš vojnik pokazao svoje vojničke kvalitete i svoju drevnu civilizovanost.