Излог књиге

Џон Пол Њумен
ЈУГОСЛАВИЈА У СЕНЦИ РАТА
„Службени гласник“, Београд

Полазиште Њуменовог истраживања почивало је на жељи да се боље разумеју разлози због којих је Краљевина Југославија била суочена с толико много тешкоћа у стварању интегрисане и функционалне политичке и националне културе. „Верујем да су веома различита искуства појединих делова њеног становништва током Првог светског рата била корен многих недаћа. То је, сматрам, проблем који се кроз историју изнова јавља у већини земаља које су покушале да помире разједињена ратна наслеђа“, каже између осталог Њумен у својој књизи и свом настојању да идентификује поменуте проблеме, као и да промисли на који начин насиље и поделе једног рата, у датим околностима, могу да избију на површину у наредним ратовима. У расветљавању ове теме, како аутор наводи, предстоји још посла, посебно у вези с оним што је последње наведено, а надајући се да ће његова књига „макар да узрокује дискусију, расправу, чак и неслагање“.

Весна Капор
ВЕНАЦ ЗА ОЦА
Српска књижевна задруга, Београд

Књига прича „Венац за оца“ Весне Капор показује нам да се ова списатељица трајно определила за један сасвим особен приповедачки образац. Наиме, као и у књизи „По сећању се хода као по месечини“, и у причама из књиге „Венац за оца“ читаоцу најпре пада у очи необично ритмизована, изнутра сегментована реченица, реченица која често личи на стих и која и на тај начин открива да Весна Капор пише лирску прозу. А лирска проза је у српској књижевности првих деценија прошлог века своје моћне изданке имала у делима Милоша Црњанског и Растка Петровића. И није чудно што се Весна Капор поетички ослања баш на ове писце и што их на различите начине уграђује у подтекст својих прича, трудећи се, као и они, да укаже на оно најважније – у сваком животу постоји нешто загонетно и несазнајно. 

Луиђи Вилари
СОЛУНСКИ ФРОНТ
„Прометеј“, Нови Сад

У овој књизи аутор је желео сам да исприча причу о једном од толиких фронтова на које се делио пространи светски oружани сукоб – о Солунском фронту – настојећи нарочито да истакне важну улогу италијанског контингента на њему. Према Виларијевим речима, момци из италијанских војних јединица на Балкану били су досад готово сасвим занемарени у већ веома бројним публикацијама о Великом рату; нека од ових дела у којима се они помињу садрже немале непрецизности и штавише грешке. Због специфичног положаја на којем се налазио више од две године као италијански официр за везу с различитим савезничким командама на Истоку, Вилари је био у могућности да прикупи добар део материјала о том фронту, и отуд је како каже сматрао да му је дужност да у књизи изложи оно што зна о догађајима на њему, како би италијанска јавност видела да је и у тим далеким областима наш војник показао своје војничке квалитете и своју древну цивилизованост.