DVE DECENIJE SAVEZNE DRŽAVE

Činjenica da se mnogo govori o „dubljim integracijama“ Rusije i Belorusije govori da su pokrenuti ozbiljni procesi i da je moguć referendum o novom modelu zajedničke države – do potpunog ujedinjenja

Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko nisu hokejaši, ali su prošle nedelje u Sočiju pokazali koliko su efikasni kada deluju u tandemu. Njihova ekipa „Tigrovi“ potukla je rivalske „Medvede“ rezultatom 16:1, a u sastavima oba tima bili su poznati hokejaši. Predsednici Rusije i Belorusije postizali su golove i asistirali. Van sportskog borilišta Putin i Lukašenko, koji je boravio u trodnevnoj poseti u crnomorskoj rezidenciji ruskog kolege, razmatrali su važna bilateralna pitanja, a posebno – dalji razvoj integracije u okviru Savezne države Rusije i Belorusije. U godini kada se, 8. decembra, obeležavaju dve decenije od njenog formiranja, izgleda da je pravo vreme da se krene u dublje objedinjavanje dve po svemu najbliže zemlje. Tim pre što okolnosti na međunarodnoj areni zahtevaju zajednički odgovor na izazove i opasnosti kojih je sve više.

[restrict]

PITANJE SUVERENITETA – BEZ PROMENA Kao da su zaboravljene, ili su bar pale u drugi plan, nedavne „pretnje“ beloruskog lidera da će Moskva „izgubiti jedinog saveznika na zapadnom pravcu“, o čemu je Aleksandar Grigorjevič govorio – nezadovoljan što Rusija menja način obračuna poreza na energente, od čega će Minsk gubiti oko 400 miliona dolara godišnje. O tome se u Sočiju, javno, ovog puta nije govorilo. Druge su teme, očigledno, isplivale u prvi plan. Moskva i Minsk nameravaju da nastave s integracijom u okviru Savezne države, izjavio je Putin posle razgovora s Lukašenkom. „Moramo na miran, poslovan i prijateljski način da razumemo gde u okvirima Savezne države možemo da idemo napred, ne nanoseći štetu državama i narodima, već naprotiv, stvarajući bolje uslove za budućnost naših zemalja“, ocenio je ruski lider.
I Lukašenko je poručio, obraćajući se novinarima, da su Rusija i Belorusija spremne za zbližavanje i objedinjavanje – u onoj meri u kojoj su saglasni narodi dve zemlje. „Reći ću vam svoje mišljenje, mislim da će se i moj kolega i drug složiti: mi smo spremni da idemo onoliko daleko u ujedinjenju i objedinjavanju naših napora koliko ste vi spremni. Zato, spremajte se, imam u vidu narode Rusije i Belorusije, u svojoj svesti, u svom ponašanju, postavljajte sebi ciljeve, a mi ćemo ih realizovati, mi smo vaše sluge“, istakao je u svom uobičajenom maniru beloruski predsednik, naglašavajući da između dve zemlje „nema protivrečnosti o pitanju suvereniteta“. „Zato mi nemamo problem sa suverenitetom, mi čak u ovom kontekstu i ne razmatramo ove probleme, polazimo od toga da danas postoje dve države – vi znate kako su one nastale, nismo mi bili inicijatori razbijanja one države. Imamo istu poziciju o ovom pitanju“, dodao je Lukašenko. Iz njegovih reči ne mogu se izvlačiti konkretni zaključci, imajući u vidu njegov stil izlaganja, ali jedno je očigledno: 20 godina posle formiranja Savezne države, na dnevni red, i to ubrzano, dolaze konkretna pitanja njenog funkcionisanja i – mogućeg ujedinjenja Rusije i Belorusije.
„Savremeni svet“, odgovorio je Putin, „to je svet uzajamne zavisnosti i zato nema potpuno nezavisnih država.“ „Suverenitet i nezavisnost, to su naravno veoma bliski pojmovi. Ali ono o čemu je Aleksandar Grigorjevič sada govorio, a i nas dvojica smo o tome pričali, jeste da potpuno nezavisne države u svetu ne postoje“, podvukao je Putin. Nadovezao se i Lukašenko, rečima da „počinjemo reviziju naših odnosa odozdo“. „Sve više govorimo o finansijama, ekonomiji, industriji, o snabdevanju, izvozu, uvozu“, objasnio je beloruski predsednik. „Znam da imamo i nesuglasica, dešavaju se i problemi, ali na način kako je to uobičajeno među prijateljima. Nadam se da će se ovi problemi i nadalje rešavati kao i dosada“, naglasio je Putin i ukazao da udeo Rusije u spoljnoj trgovini Belorusije iznosi 49 odsto, a Moskva je Minsku poslednjih godina odobrila zajmove u iznosu od oko milijardu dolara, a uz to i 1,6 milijardi preko Evroazijske ekonomske unije.
„Razume se, veoma je važna naša saradnja u sferi međunarodnih odnosa, u vezi situacije u regionu. Za nas je Belorusija najvažniji strateški partner, saveznik, i za mene je veoma važno da razmotrim stavove s predsednikom Belorusije i o ovim pitanjima, uključujući i pitanja integracija na postsovjetskom prostoru“, podvukao je Putin. Lukašenko je istakao da su dve ekonomije duboko povezane, jer oko 60-70 odsto sirovina i delova za svoju proizvodnju Belorusija nabavlja u Rusiji. „Zato je to naša zajednička privreda. Podržavajući nas, vi podržavate oko 35-40 miliona ljudi, zajedno s njihovim porodicama, a koji rade u ruskim preduzećima proizvodeći robu za Belorusiju“, objasnio je lider iz Minska.

KAKO RADE ZAPADNI CENTRI Koliko su integracije dve zemlje izbile u prvi plan, vidi se i iz intervjua koji je ruski ambasador u Minsku Dmitrij Babič dao televiziji „Raša tudej“. „Mi razmatramo pitanja aktuelizacije Saveznog sporazuma. Realizacija njegovih odredbi, uključujući i stvaranje odgovarajućih izvršnih organa koji će odgovarati za nadnacionalni nivo uprave i međunarodnopravni subjektivitet Savezne države, omogućiće još dublje integrisanje naših ekonomija i, najvažnije, povećaće naše ekonomske mogućnosti“, ukazao je Babič. „Nesumnjivo, ostaje nepromenjen kurs ka razvoju strateškog partnerstva, naših strateških odnosa. Mi stvaramo uslove da se oni šire, jačaju, da imaju realnu ekonomsku osnovu. A na njoj se već gradi i politički savez. Na svim konsultacijama i pregovorima na kojima sam učestvovao, Aleksandar Grigorjevič je jasno izlagao svoju poziciju i nje se pridržavao – da su Rusija i Belorusija članice Savezne države. Minsk namerava i dalje da čini sve za njeno jačanje“, naglasio je Babič i dodao da je integracija strateški kurs Minska.
S druge strane, ukazao je i na zapadne pritiske na Belorusiju. „To i nije pritisak već dobro isplaniran, organizovan, sistematski dugogodišnji rad. Uložene su desetine, stotine miliona dolara i evra kroz različite nevladine organizacije u sferi obrazovanja, kulture, humanitarnih projekata. Sprovodi se veliki ideološki rad i obrada ljudi, posebno mlade generacije. Radi se na izvrtanju očiglednih istorijskih činjenica. Provodi se veliki rad u sferi međukonfesionalnih odnosa, primenjuju najsavršenije informacione tehnologije. Veoma su velike mogućnosti zapadnih centara koji se bave ovim radom. Mi dobro vidimo njihov rezultat u Gruziji i Ukrajini. Taj rad je usmeren na kidanje vekovnih veza između naših naroda. Najpre da se poseje nepoverenje, a zatim da se dovede do neprijateljstva i otkine ta teritorija od Rusije – na društvenom, ideološkom i ekonomskom planu. Taj rad je usmeren na to da se kasnije iskoristi teritorija kao poligon za pritisak na Rusiju“, istakao je ruski ambasador Dmitrij Babič.
Upravo ovi procesi, ma koliko bili neprijatni, ubrzavaju zbližavanje Moskve i Minska – pre svega kroz razumevanje Aleksandra Lukašenka da vreme ističe. Beloruski lider svakako razume kakav je scenario napisan za njegovu zemlju. Suštinu plana izložio je ambasador Babič i teško je verovati da bi zapadni centri moći bili blagonakloni prema Lukašenku, čak i kada bi im on svojim rukama pomogao da ostvare zamisli u Belorusiji. Njegova pozicija bi preko noći oslabila, a samim tim postao bi suvišan. S njim se razgovara dok može da bude koristan za podmetanje klipova Moskvi i dok dozvoljava da se zapadna infrastruktura instalira u Belorusiji. U sličnu grešku, doduše s mnogo slabijom startnom pozicijom, upao je svojevremeno i bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. Zato, Lukašenko ne sme sebi da dozvoli da ponovi tako nešto.

DALEKOVIDA ODLUKA Po svemu sudeći – i neće. Činjenica da se o Saveznoj državi toliko govori u poslednje vreme, posebno u svetlu „dubljih integracija“, govori da su pokrenuti ozbiljni procesi. Ako su ove vesti preplavile informativni prostor, onda je jasno da su pregovori u poodmakloj fazi. Kad Lukašenko kaže da će se ići „onoliko daleko koliko su spremni narodi dve zemlje“, onda je to mogući nagoveštaj referenduma, odnosno izjašnjavanja građana o novom modelu integracije Rusije i Belorusije – sve do potpunog ujedinjenja. A kada ambasador Babič govori o „stvaranju odgovarajućih izvršnih organa koji će odgovarati za nadnacionalni nivo uprave i međunarodnopravni subjektivitet Savezne države“, onda to može da ukazuje na stvaranje zaista funkcionalnih zajedničkih organa, uključujući instituciju predsednika, ili funkciju premijera s velikim izvršnim ovlašćenjima. Imajući u vidu nesumnjivu bliskost dve države i naroda, nema sumnje da bi to, u današnje nesigurno vreme, bila dalekovida odluka.

[/restrict]