ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ САВЕЗНЕ ДРЖАВЕ

Чињеница да се много говори о „дубљим интеграцијама“ Русије и Белорусије говори да су покренути озбиљни процеси и да је могућ референдум о новом моделу заједничке државе – до потпуног уједињења

Владимир Путин и Александар Лукашенко нису хокејаши, али су прошле недеље у Сочију показали колико су ефикасни када делују у тандему. Њихова екипа „Тигрови“ потукла је ривалске „Медведе“ резултатом 16:1, а у саставима оба тима били су познати хокејаши. Председници Русије и Белорусије постизали су голове и асистирали. Ван спортског борилишта Путин и Лукашенко, који је боравио у тродневној посети у црноморској резиденцији руског колеге, разматрали су важна билатерална питања, а посебно – даљи развој интеграције у оквиру Савезне државе Русије и Белорусије. У години када се, 8. децембра, обележавају две деценије од њеног формирања, изгледа да је право време да се крене у дубље обједињавање две по свему најближе земље. Тим пре што околности на међународној арени захтевају заједнички одговор на изазове и опасности којих је све више.

[restrict]

ПИТАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА – БЕЗ ПРОМЕНА Као да су заборављене, или су бар пале у други план, недавне „претње“ белоруског лидера да ће Москва „изгубити јединог савезника на западном правцу“, о чему је Александар Григорјевич говорио – незадовољан што Русија мења начин обрачуна пореза на енергенте, од чега ће Минск губити око 400 милиона долара годишње. О томе се у Сочију, јавно, овог пута није говорило. Друге су теме, очигледно, испливале у први план. Москва и Минск намеравају да наставе с интеграцијом у оквиру Савезне државе, изјавио је Путин после разговора с Лукашенком. „Морамо на миран, послован и пријатељски начин да разумемо где у оквирима Савезне државе можемо да идемо напред, не наносећи штету државама и народима, већ напротив, стварајући боље услове за будућност наших земаља“, оценио је руски лидер.
И Лукашенко је поручио, обраћајући се новинарима, да су Русија и Белорусија спремне за зближавање и обједињавање – у оној мери у којој су сагласни народи две земље. „Рећи ћу вам своје мишљење, мислим да ће се и мој колега и друг сложити: ми смо спремни да идемо онолико далеко у уједињењу и обједињавању наших напора колико сте ви спремни. Зато, спремајте се, имам у виду народе Русије и Белорусије, у својој свести, у свом понашању, постављајте себи циљеве, а ми ћемо их реализовати, ми смо ваше слуге“, истакао је у свом уобичајеном маниру белоруски председник, наглашавајући да између две земље „нема противречности о питању суверенитета“. „Зато ми немамо проблем са суверенитетом, ми чак у овом контексту и не разматрамо ове проблеме, полазимо од тога да данас постоје две државе – ви знате како су оне настале, нисмо ми били иницијатори разбијања оне државе. Имамо исту позицију о овом питању“, додао је Лукашенко. Из његових речи не могу се извлачити конкретни закључци, имајући у виду његов стил излагања, али једно је очигледно: 20 година после формирања Савезне државе, на дневни ред, и то убрзано, долазе конкретна питања њеног функционисања и – могућег уједињења Русије и Белорусије.
„Савремени свет“, одговорио је Путин, „то је свет узајамне зависности и зато нема потпуно независних држава.“ „Суверенитет и независност, то су наравно веома блиски појмови. Али оно о чему је Александар Григорјевич сада говорио, а и нас двојица смо о томе причали, јесте да потпуно независне државе у свету не постоје“, подвукао је Путин. Надовезао се и Лукашенко, речима да „почињемо ревизију наших односа одоздо“. „Све више говоримо о финансијама, економији, индустрији, о снабдевању, извозу, увозу“, објаснио је белоруски председник. „Знам да имамо и несугласица, дешавају се и проблеми, али на начин како је то уобичајено међу пријатељима. Надам се да ће се ови проблеми и надаље решавати као и досада“, нагласио је Путин и указао да удео Русије у спољној трговини Белорусије износи 49 одсто, а Москва је Минску последњих година одобрила зајмове у износу од око милијарду долара, а уз то и 1,6 милијарди преко Евроазијске економске уније.
„Разуме се, веома је важна наша сарадња у сфери међународних односа, у вези ситуације у региону. За нас је Белорусија најважнији стратешки партнер, савезник, и за мене је веома важно да размотрим ставове с председником Белорусије и о овим питањима, укључујући и питања интеграција на постсовјетском простору“, подвукао је Путин. Лукашенко је истакао да су две економије дубоко повезане, јер око 60-70 одсто сировина и делова за своју производњу Белорусија набавља у Русији. „Зато је то наша заједничка привреда. Подржавајући нас, ви подржавате око 35-40 милиона људи, заједно с њиховим породицама, а који раде у руским предузећима производећи робу за Белорусију“, објаснио је лидер из Минска.

КАКО РАДЕ ЗАПАДНИ ЦЕНТРИ Колико су интеграције две земље избиле у први план, види се и из интервјуа који је руски амбасадор у Минску Дмитриј Бабич дао телевизији „Раша тудеј“. „Ми разматрамо питања актуелизације Савезног споразума. Реализација његових одредби, укључујући и стварање одговарајућих извршних органа који ће одговарати за наднационални ниво управе и међународноправни субјективитет Савезне државе, омогућиће још дубље интегрисање наших економија и, најважније, повећаће наше економске могућности“, указао је Бабич. „Несумњиво, остаје непромењен курс ка развоју стратешког партнерства, наших стратешких односа. Ми стварамо услове да се они шире, јачају, да имају реалну економску основу. А на њој се већ гради и политички савез. На свим консултацијама и преговорима на којима сам учествовао, Александар Григорјевич је јасно излагао своју позицију и ње се придржавао – да су Русија и Белорусија чланице Савезне државе. Минск намерава и даље да чини све за њено јачање“, нагласио је Бабич и додао да је интеграција стратешки курс Минска.
С друге стране, указао је и на западне притиске на Белорусију. „То и није притисак већ добро испланиран, организован, систематски дугогодишњи рад. Уложене су десетине, стотине милиона долара и евра кроз различите невладине организације у сфери образовања, културе, хуманитарних пројеката. Спроводи се велики идеолошки рад и обрада људи, посебно младе генерације. Ради се на извртању очигледних историјских чињеница. Проводи се велики рад у сфери међуконфесионалних односа, примењују најсавршеније информационе технологије. Веома су велике могућности западних центара који се баве овим радом. Ми добро видимо њихов резултат у Грузији и Украјини. Тај рад је усмерен на кидање вековних веза између наших народа. Најпре да се посеје неповерење, а затим да се доведе до непријатељства и откине та територија од Русије – на друштвеном, идеолошком и економском плану. Тај рад је усмерен на то да се касније искористи територија као полигон за притисак на Русију“, истакао је руски амбасадор Дмитриј Бабич.
Управо ови процеси, ма колико били непријатни, убрзавају зближавање Москве и Минска – пре свега кроз разумевање Александра Лукашенка да време истиче. Белоруски лидер свакако разуме какав је сценарио написан за његову земљу. Суштину плана изложио је амбасадор Бабич и тешко је веровати да би западни центри моћи били благонаклони према Лукашенку, чак и када би им он својим рукама помогао да остваре замисли у Белорусији. Његова позиција би преко ноћи ослабила, а самим тим постао би сувишан. С њим се разговара док може да буде користан за подметање клипова Москви и док дозвољава да се западна инфраструктура инсталира у Белорусији. У сличну грешку, додуше с много слабијом стартном позицијом, упао је својевремено и бивши украјински председник Виктор Јанукович. Зато, Лукашенко не сме себи да дозволи да понови тако нешто.

ДАЛЕКОВИДА ОДЛУКА По свему судећи – и неће. Чињеница да се о Савезној држави толико говори у последње време, посебно у светлу „дубљих интеграција“, говори да су покренути озбиљни процеси. Ако су ове вести преплавиле информативни простор, онда је јасно да су преговори у поодмаклој фази. Кад Лукашенко каже да ће се ићи „онолико далеко колико су спремни народи две земље“, онда је то могући наговештај референдума, односно изјашњавања грађана о новом моделу интеграције Русије и Белорусије – све до потпуног уједињења. А када амбасадор Бабич говори о „стварању одговарајућих извршних органа који ће одговарати за наднационални ниво управе и међународноправни субјективитет Савезне државе“, онда то може да указује на стварање заиста функционалних заједничких органа, укључујући институцију председника, или функцију премијера с великим извршним овлашћењима. Имајући у виду несумњиву блискост две државе и народа, нема сумње да би то, у данашње несигурно време, била далековида одлука.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *