DOBROČINSTVO NA BRITANSKI NAČIN

DEZINTEGRACIJA INICIJATIVE ZA INTEGRITET

Upad grupe „Anonimus“ u bazu podataka projekta Inicijativa za integritet „dobrotvorne“ organizacije Institut za državništvo otkrio je javnosti opskurne načine funkcionisanja britanske obaveštajne zajednice, odnosno kako „duboka država“ pokušava da usmerava svetska zbivanja u svoju korist

Koja država ima svega što nama nedostaje? Rusija. Ništa nećemo dobiti provociranjem Rusije. Rusija želi da ima sopstvenu sferu uticaja? Naravno da želi, baš kao što to žele i SAD ili Kina. Ona želi da ima i svoja tržišta i slično opredeljene države u svojoj blizini – jedna je od izjava španskog vojnog eksperta Pedra Banosa koja ga je koštala mesta savetnika premijera Španije za nacionalnu bezbednost. Zbog više puta izražavane „simpatije“ prema Rusiji, protiv njega je pokrenuta sveobuhvatna kampanja iza koje je stajala opskurna „dobrotvorna“ organizacija Inicijativa za integritet, a u njoj je, prema dokumentima Inicijative koje je javnosti dostavila hakerska grupa „Anonimus“, pored španskih i britanskih eksperata učestvovala i naša „NATO diva“ Jelena Milić.
Zbog kampanje protiv Banosa i ključne uloge koju je u njoj imala Inicijativa za integritet, pa samim tim i britanska država, kao glavni finansijer ovog „dobrotvornog“ projekta za „odbranu demokratije“ od dezinformacija, kako ovi „dobrotvori“ sebe opisuju, laburistički parlamentarac Kris Vilijamson zatražio je od ministra za Evropu i Ameriku Alena Dankana pokretanje istrage o aktivnostima ove organizacije.
„Ministar zabija glavu u pesak. Činjenica je da je ova organizacija primila više od dva miliona funti javnog novca za svega 18 meseci i činjenica je da vodi kampanju blaćenja lidera opozicije (Džeremija Korbina) i Laburističke partije. Preuzela je zasluge i za sprečavanje imenovanja Pedra Banosa za direktora službe državne bezbednosti Španije. Sve ovo je zločin protiv demokratije i pitanje je da li će ministar pristati na nezavisnu istragu aktivnosti ove organizacije“, rekao je Vilijamson 12. decembra 2018. na sednici parlamenta na kojoj su poslanici Dankanu postavljali pitanja u vezi sa nelegalnim aktivnostima Inicijative u Britaniji i državnim finansiranjem projekta.

[restrict]

HRAM TAJNE PROPAGANDE Od kako je, zahvaljujući hakerskom upadu „Anonimusa“, početkom novembra dospela u žižu javnosti, ova orvelijanska organizacija ne prestaje da izaziva kontroverze i skoro sve u vezi s njenim radom deluje sporno, počevši već od zvanične adrese. Naime, adresa na kojoj je u Škotskom regulatornom telu za dobrotvorne organizacije prijavljena „dobrotvorna organizacija“ Institut za državništvo po svemu sudeći je lažna, jer su novinari koji su otišli da provere šta se nalazi u Gejtsajd milsu u Fajfu, u Škotskoj, tamo zatekli samo napuštenu i oronulu pilanu koja je predviđena za rušenje. I gorepomenuti parlamentarac Kris Vilijamson je pokušao da pronađe Institut za državništvo na adresi na kojoj je registrovan, ali nije uspeo: „To je uglavnom napuštena zgrada, ali razgovarao sam s nekim ljudima koji tamo vode mala preduzeća. Oni nikada nisu čuli za ovaj mračni poduhvat.“ Podrobnijim istraživanjem okrili su da se sedište Instituta za državništvo u stvari nalazi u jednom od najelitnijih i najprestižnijih londonskih zdanja, u kući koja je nekada pripadala čuvenom američkom biznismenu, političaru i izdavaču Vilijamu Valdorfu Astoru, na adresi 2 Templ plejs (Trg hrama). Zanimljivo je da je vlasnik ove kuće u „advokatskom srcu Londona“, takođe, jedna dobrotvorna organizacija, „Buldog trast“, posvećena „širenju kulture i filantropije“. Tu nije kraj i samo o raznim koincidencijama u vezi sa nezvaničnom adresom Instituta za državništvo i Inicijative za integritet mogla bi se napisati solidna knjiga koja bi po žanru najpre bila uzbudljiv špijunski roman.
Dobar špijunski roman mogao bi se napisati i na osnovu biografija dvojice osnivača i ključnih ljudi Instituta za državništvo Krisa Donelija i Danijela Lafajidnija poznatog i kao Den Edni. Po zvaničnoj biografiji, Doneli je britanski stručnjak za odbranu, bezbednost i spoljne poslove, rođen 1946. godine. Od 1969. do 1972. bio je instruktor u Kraljevskoj vojnoj akademiji Sendherst, potom od 1972. do 1979. predavač u Istraživačkom centru za sovjetske studije, a od 1989. do 2003. bio je specijalni savetnik za centralnoevropska i istočnoevropska pitanja četvorice generalnih sekretara NATO-a. Na ovoj poziciji se, kako piše u njegovoj zvaničnoj biografiji, bavio raspadom Sovjetskog Saveza i reformama u postkomunističkim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Po odlasku sa ove funkcije osnovao je Grupu za napredna istraživanja i procene Vojne akademije Ujedinjenog Kraljevstva i rukovodio njome. Aktivni pripadnik Obaveštajnog korpusa Teritorijalne armije (rezervni sastav britanske vojske) bio je pune 23 godine, od 1970. do 1993.
Biografija Danijela Lafajidnija mnogo je zamagljenija od Donelijeve i problem je doći i do njegove fotografije. Lafajidni je bio pripadnik elitne jedinice britanske vojske SAS, u puku koji je upravljao obaveštajnim ćelijama u Rusiji. U SAS-u je ostao svega 19 meseci (1978–1980). Od tada, pa do 1996. godine, kada se oženio u Velikoj Britaniji, nije poznato čime se bavio, ali postoje indicije da je kao plaćenik boravio u Južnoafričkoj Republici odakle je proteran po ukidanju aparthejda. Lafajidni je bio saradnik Donelijeve Grupe za napredna istraživanja i procene na Vojnoj akademiji. Po venčanju s Fionom Geti radi kao građevinski preduzimač i to na, po svemu sudeći, ne baš legalan i pošten način. Zbog mahinacija se 2006. godine našao pred Vrhovnim sudom, a pominje se i u knjizi „Formanove igre: Mračna strana londonske olimpijade“ iz 2016. u kojoj se opisuju mahinacije oko nekretnina vezanih za olimpijske igre 2012. Plac i zgrade u Gejtsajd milsu, na adresi koja se zvanično vodi kao sedište pomenutog instituta, vlasništvo su Lafajidnija i njegove supruge.

ČOVEKOLJUBIVI DONATORI Koliko se radi o dobrotvornom društvu sa filantropskim ciljevima govori i spisak donatora Inicijative za integritet, odnosno Instituta za državništvo. Glavni finansijer aktivnosti ovih organizacija je britansko ministarstvo spoljnih poslova, odnosno Forin ofis, koji je prema zvaničnim podacima za fiskalnu 2017–2018. godinu izdvojio 296.500 funti, dok je za fiskalnu 2018–2019. određena suma od 1.961.000 funti. Pozamašne svote novca za ove „branitelje demokratije“ izdvajaju i britansko Ministarstvo odbrane, Odeljenje NATO za javnu diplomatiju, zatim Ministarstvo odbrane Litvanije (Litvanija je Donelija 2002. odlikovala Ordenom litvanskog velikog kneza Gedimina), američki Stejt department, Fondacija Smit Ričardson i Fejsbuk.
Ovaj profil donatora svakako ne bi bio zainteresovan za delatnosti koje je „dobrotvorna organizacija“ Institut za državništvo navela u svom statutu među kojima su „unapređenje obrazovanja u domenima vladanja i državništva“ i „unapređenje ljudskih prava, rešavanja sukoba i/ili pomirenja, uspostavljanje verske, rasne i etničke harmonije, promovisanje jednakosti i različitosti (…), razvoj struktura i institucija koje će oličavati principe najboljih praksi u vladanju i državništvu“. Njih je svakako više interesovala delatnost koja se navodi u saopštenju Inicijative posle hakerskog upada i objavljivanja poverljivih dokumenata: „Ovaj međunarodni javni program formiran je 2015. kako bi se suprotstavio dezinformisanju i drugim oblicima malignog uticaja koji sprovode državni i poddržavni faktori želeći da se mešaju u demokratske procese i podrivaju javno poverenje u nacionalne političke institucije“. Ovakva težnja i inicijativa mogli bi se još i nazvati „dobročinstvom“ kada bi se odnosili na propagandu i dezinformisanje koje sprovode sve države, uključujući i onu iz koje potiče Inicijativa, ali interna uputstva za rad i profil finansijera jasno ukazuju da se radi isključivo o suzbijanju ruskog uticaja i ruskih „dezinformacija“. Cilj Inicijative je, kako se navodi, „suprotstavljanje ruskim dezinformacijama i malignom uticaju u Evropi“.
Kako se to radi? U jednom od hakovanih dokumenata, Inicijativa kao primer dobrog i predanog rada navodi našu Jelenu Milić koja je „ućutkala proruske glasove na srpskoj televiziji“ i podseća na sprečavanje imenovanja Pedra Banosa. Ućutkavanje neistomišljenika i njihovo sprečavanje da budu imenovani na javne funkcije teško da može biti „dobrotvorni rad“, a sprovođenje kampanje blaćenja domaće opozicije, za šta je Inicijativa optužena u Britaniji zbog propagandnih aktivnosti protiv, između ostalih, Džeremija Korbina i Škotske nacionalne partije, nije baš najdemokratskija praksa.
Teško da se „uspostavljanjem verske harmonije“ može nazvati predavanje koje je jedan od čelnih ljudi ove organizacije Viktor Madeira održao u Solunu 12. novembra 2018. godine. Uz naslov „Ruska pravoslavna crkva: Državna alatka za maligni uticaj“ i uz, najmanju ruku neukusnu, karikaturu patrijarha Kirila, Madeira je upozorio da je „pravoslavna vera opasno oružje koje Rusija koristi“, te da „crkva u Crnoj Gori pokušava da sabotira razgovore o religiji i bezbednosti“.
Baš zbog toga što su Srbija i drugi delovi onoga što se naziva Zapadnim Balkanom zaraženi pravoslavljem i slabi na „ruski maligni uticaj“, Inicijativa je, prema objavljenim dokumentima, od svojih sponzora za „balkansku kampanju“ tražila 5,5 miliona funti, skoro dvostruko više nego što su od britanske vlade u prošloj godini dobili za sve svoje projekte.
U ovom tekstu smo tek ovlaš zagrebali površinu onoga što Institut za državništvo i projekat Inicijativa za integritet jesu. U kom god pravcu da se pogleda, ovi poduhvati imaju tragove koji ukazuju na prljavu i nelegalnu igru „duboke države“ u cilju borbe za njene interese. Ne radi se ovde toliko o suprotstavljanju dezinformacijama koliko o vođenju tajnih dezinformacionih i propagandnih operacija.

GRUPA ZA SRBIJU

Grupu za Srbiju Inicijative za integritet čini orkestar okupljen u Centru za evroatlantske studije (CEAS) i njihov frontmen Jelena Milić. Prema jednom od objavljenih dokumenata, Milićka i njen „bend“ su od Inicijative dobili čitav niz zadataka od kojih su neki, po svemu sudeći, već sprovedeni, dok drugi tek treba da se izvrše. Zadaci su po svojoj suštini podeljeni u dve grupe – „istraživanje i procenjivanje“ i „širenje mreže“.
U okviru istraživanja i procenjivanja, od CEAS-a i Jelene Milić traženo je da „nadzire ruski maligni uticaj u Srbiji, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj“ sa posebnim osvrtom na datume kao što su Dan Republike Srpske 9. januar, izbori u BiH, obeležavanje stote godišnjice od kraja Prvog svetskog rata, 20. godišnjice NATO agresije na SRJ, ali i priče o štetnom uticaju osiromašenog uranijuma ili preuzimanja „Agrokora“.
Zanimljiviji i opasniji zadatak od ovog je „analiza radnih i profesionalnih biografija sagovornika ’Sputnjika’ i drugih medija koji šire njihove stavove“ i nadziranje njihovog rada i rada organizacija kojima eventualno pripadaju. Izveštaji o ovome treba da se šalju svaka tri meseca. S obzirom na to da je nama nepoznato kada su Jelena Milić i CEAS započeli saradnju sa ovom orvelijanskom organizacijom, ne znamo da li je spisak „ruskih agenata“ u Srbiji objavljen 2016. godine urađen na zahtev Inicijative, ili im je samo bio odlična preporuka, ali se svakako odlično uklapa u ovu matricu.
CEAS je zadužen i da sprovede istraživanje javnog mnjenja na nacionalnom nivou s pitanjima koja se odnose na političku situaciju u zemlji i geopolitičke odnose i da ga predstavi u prisustvu partnera iz regiona, predstavnika organizacija civilnog društva u Srbiji, političkih stranaka, predstavnika vlade i diplomatskog kora.
Traži se i organizovanje dvodnevne regionalne konferencije koja bi okupila istraživače, medije, stručnjake i analitičare iz regiona sa ciljem da se „raskrinka lažni narativ o osiromašenom uranijumu“, dok bi u zatvorenom delu konferencije bile razmenjivane ideje o suzbijanju „ruskog malignog uticaja“.
U okviru širenja mreže, CEAS je dužan da organizuje sastanak u Beogradu na kojem bi članovi grupe predstavljali svoje aktivnosti i koordinirali buduće delovanje. Predviđena su i putovanja predstavnika CEAS-a na slične sastanke u Španiji i Nemačkoj.
Za sve ove zadatke, prema dokumentu, obezbeđen je budžet u iznosu od 53.650 evra.

[/restrict]