ДОБРОЧИНСТВО НА БРИТАНСКИ НАЧИН

ДЕЗИНТЕГРАЦИЈА ИНИЦИЈАТИВЕ ЗА ИНТЕГРИТЕТ

Упад групе „Анонимус“ у базу података пројекта Иницијатива за интегритет „добротворне“ организације Институт за државништво открио је јавности опскурне начине функционисања британске обавештајне заједнице, односно како „дубока држава“ покушава да усмерава светска збивања у своју корист

Која држава има свега што нама недостаје? Русија. Ништа нећемо добити провоцирањем Русије. Русија жели да има сопствену сферу утицаја? Наравно да жели, баш као што то желе и САД или Кина. Она жели да има и своја тржишта и слично опредељене државе у својој близини – једна је од изјава шпанског војног експерта Педра Баноса која га је коштала места саветника премијера Шпаније за националну безбедност. Због више пута изражаване „симпатије“ према Русији, против њега је покренута свеобухватна кампања иза које је стајала опскурна „добротворна“ организација Иницијатива за интегритет, а у њој је, према документима Иницијативе које је јавности доставила хакерска група „Анонимус“, поред шпанских и британских експерата учествовала и наша „НАТО дива“ Јелена Милић.
Због кампање против Баноса и кључне улоге коју је у њој имала Иницијатива за интегритет, па самим тим и британска држава, као главни финансијер овог „добротворног“ пројекта за „одбрану демократије“ од дезинформација, како ови „добротвори“ себе описују, лабуристички парламентарац Крис Вилијамсон затражио је од министра за Европу и Америку Алена Данкана покретање истраге о активностима ове организације.
„Министар забија главу у песак. Чињеница је да је ова организација примила више од два милиона фунти јавног новца за свега 18 месеци и чињеница је да води кампању блаћења лидера опозиције (Џеремија Корбина) и Лабуристичке партије. Преузела је заслуге и за спречавање именовања Педра Баноса за директора службе државне безбедности Шпаније. Све ово је злочин против демократије и питање је да ли ће министар пристати на независну истрагу активности ове организације“, рекао је Вилијамсон 12. децембра 2018. на седници парламента на којој су посланици Данкану постављали питања у вези са нелегалним активностима Иницијативе у Британији и државним финансирањем пројекта.

[restrict]

ХРАМ ТАЈНЕ ПРОПАГАНДЕ Од како је, захваљујући хакерском упаду „Анонимуса“, почетком новембра доспела у жижу јавности, ова орвелијанска организација не престаје да изазива контроверзе и скоро све у вези с њеним радом делује спорно, почевши већ од званичне адресе. Наиме, адреса на којој је у Шкотском регулаторном телу за добротворне организације пријављена „добротворна организација“ Институт за државништво по свему судећи је лажна, јер су новинари који су отишли да провере шта се налази у Гејтсајд милсу у Фајфу, у Шкотској, тамо затекли само напуштену и оронулу пилану која је предвиђена за рушење. И горепоменути парламентарац Крис Вилијамсон је покушао да пронађе Институт за државништво на адреси на којој је регистрован, али није успео: „То је углавном напуштена зграда, али разговарао сам с неким људима који тамо воде мала предузећа. Они никада нису чули за овај мрачни подухват.“ Подробнијим истраживањем окрили су да се седиште Института за државништво у ствари налази у једном од најелитнијих и најпрестижнијих лондонских здања, у кући која је некада припадала чувеном америчком бизнисмену, политичару и издавачу Вилијаму Валдорфу Астору, на адреси 2 Темпл плејс (Трг храма). Занимљиво је да је власник ове куће у „адвокатском срцу Лондона“, такође, једна добротворна организација, „Булдог траст“, посвећена „ширењу културе и филантропије“. Ту није крај и само о разним коинциденцијама у вези са незваничном адресом Института за државништво и Иницијативе за интегритет могла би се написати солидна књига која би по жанру најпре била узбудљив шпијунски роман.
Добар шпијунски роман могао би се написати и на основу биографија двојице оснивача и кључних људи Института за државништво Криса Донелија и Данијела Лафајиднија познатог и као Ден Едни. По званичној биографији, Донели је британски стручњак за одбрану, безбедност и спољне послове, рођен 1946. године. Од 1969. до 1972. био је инструктор у Краљевској војној академији Сендхерст, потом од 1972. до 1979. предавач у Истраживачком центру за совјетске студије, а од 1989. до 2003. био је специјални саветник за централноевропска и источноевропска питања четворице генералних секретара НАТО-а. На овој позицији се, како пише у његовој званичној биографији, бавио распадом Совјетског Савеза и реформама у посткомунистичким земљама Централне и Источне Европе. По одласку са ове функције основао је Групу за напредна истраживања и процене Војне академије Уједињеног Краљевства и руководио њоме. Активни припадник Обавештајног корпуса Територијалне армије (резервни састав британске војске) био је пуне 23 године, од 1970. до 1993.
Биографија Данијела Лафајиднија много је замагљенија од Донелијеве и проблем је доћи и до његове фотографије. Лафајидни је био припадник елитне јединице британске војске САС, у пуку који је управљао обавештајним ћелијама у Русији. У САС-у је остао свега 19 месеци (1978–1980). Од тада, па до 1996. године, када се оженио у Великој Британији, није познато чиме се бавио, али постоје индиције да је као плаћеник боравио у Јужноафричкој Републици одакле је протеран по укидању апартхејда. Лафајидни је био сарадник Донелијеве Групе за напредна истраживања и процене на Војној академији. По венчању с Фионом Гети ради као грађевински предузимач и то на, по свему судећи, не баш легалан и поштен начин. Због махинација се 2006. године нашао пред Врховним судом, а помиње се и у књизи „Форманове игре: Мрачна страна лондонске олимпијаде“ из 2016. у којој се описују махинације око некретнина везаних за олимпијске игре 2012. Плац и зграде у Гејтсајд милсу, на адреси која се званично води као седиште поменутог института, власништво су Лафајиднија и његове супруге.

ЧОВЕКОЉУБИВИ ДОНАТОРИ Колико се ради о добротворном друштву са филантропским циљевима говори и списак донатора Иницијативе за интегритет, односно Института за државништво. Главни финансијер активности ових организација је британско министарство спољних послова, односно Форин офис, који је према званичним подацима за фискалну 2017–2018. годину издвојио 296.500 фунти, док је за фискалну 2018–2019. одређена сума од 1.961.000 фунти. Позамашне своте новца за ове „бранитеље демократије“ издвајају и британско Министарство одбране, Одељење НАТО за јавну дипломатију, затим Министарство одбране Литваније (Литванија је Донелија 2002. одликовала Орденом литванског великог кнеза Гедимина), амерички Стејт департмент, Фондација Смит Ричардсон и Фејсбук.
Овај профил донатора свакако не би био заинтересован за делатности које је „добротворна организација“ Институт за државништво навела у свом статуту међу којима су „унапређење образовања у доменима владања и државништва“ и „унапређење људских права, решавања сукоба и/или помирења, успостављање верске, расне и етничке хармоније, промовисање једнакости и различитости (…), развој структура и институција које ће оличавати принципе најбољих пракси у владању и државништву“. Њих је свакако више интересовала делатност која се наводи у саопштењу Иницијативе после хакерског упада и објављивања поверљивих докумената: „Овај међународни јавни програм формиран је 2015. како би се супротставио дезинформисању и другим облицима малигног утицаја који спроводе државни и поддржавни фактори желећи да се мешају у демократске процесе и подривају јавно поверење у националне политичке институције“. Оваква тежња и иницијатива могли би се још и назвати „доброчинством“ када би се односили на пропаганду и дезинформисање које спроводе све државе, укључујући и ону из које потиче Иницијатива, али интерна упутства за рад и профил финансијера јасно указују да се ради искључиво о сузбијању руског утицаја и руских „дезинформација“. Циљ Иницијативе је, како се наводи, „супротстављање руским дезинформацијама и малигном утицају у Европи“.
Како се то ради? У једном од хакованих докумената, Иницијатива као пример доброг и преданог рада наводи нашу Јелену Милић која је „ућуткала проруске гласове на српској телевизији“ и подсећа на спречавање именовања Педра Баноса. Ућуткавање неистомишљеника и њихово спречавање да буду именовани на јавне функције тешко да може бити „добротворни рад“, а спровођење кампање блаћења домаће опозиције, за шта је Иницијатива оптужена у Британији због пропагандних активности против, између осталих, Џеремија Корбина и Шкотске националне партије, није баш најдемократскија пракса.
Тешко да се „успостављањем верске хармоније“ може назвати предавање које је један од челних људи ове организације Виктор Мадеира одржао у Солуну 12. новембра 2018. године. Уз наслов „Руска православна црква: Државна алатка за малигни утицај“ и уз, најмању руку неукусну, карикатуру патријарха Кирила, Мадеира је упозорио да је „православна вера опасно оружје које Русија користи“, те да „црква у Црној Гори покушава да саботира разговоре о религији и безбедности“.
Баш због тога што су Србија и други делови онога што се назива Западним Балканом заражени православљем и слаби на „руски малигни утицај“, Иницијатива је, према објављеним документима, од својих спонзора за „балканску кампању“ тражила 5,5 милиона фунти, скоро двоструко више него што су од британске владе у прошлој години добили за све своје пројекте.
У овом тексту смо тек овлаш загребали површину онога што Институт за државништво и пројекат Иницијатива за интегритет јесу. У ком год правцу да се погледа, ови подухвати имају трагове који указују на прљаву и нелегалну игру „дубоке државе“ у циљу борбе за њене интересе. Не ради се овде толико о супротстављању дезинформацијама колико о вођењу тајних дезинформационих и пропагандних операција.

ГРУПА ЗА СРБИЈУ

Групу за Србију Иницијативе за интегритет чини оркестар окупљен у Центру за евроатлантске студије (ЦЕАС) и њихов фронтмен Јелена Милић. Према једном од објављених докумената, Милићка и њен „бенд“ су од Иницијативе добили читав низ задатака од којих су неки, по свему судећи, већ спроведени, док други тек треба да се изврше. Задаци су по својој суштини подељени у две групе – „истраживање и процењивање“ и „ширење мреже“.
У оквиру истраживања и процењивања, од ЦЕАС-а и Јелене Милић тражено је да „надзире руски малигни утицај у Србији, БиХ, Македонији, Црној Гори и Хрватској“ са посебним освртом на датуме као што су Дан Републике Српске 9. јануар, избори у БиХ, обележавање стоте годишњице од краја Првог светског рата, 20. годишњице НАТО агресије на СРЈ, али и приче о штетном утицају осиромашеног уранијума или преузимања „Агрокора“.
Занимљивији и опаснији задатак од овог је „анализа радних и професионалних биографија саговорника ’Спутњика’ и других медија који шире њихове ставове“ и надзирање њиховог рада и рада организација којима евентуално припадају. Извештаји о овоме треба да се шаљу свака три месеца. С обзиром на то да је нама непознато када су Јелена Милић и ЦЕАС започели сарадњу са овом орвелијанском организацијом, не знамо да ли је списак „руских агената“ у Србији објављен 2016. године урађен на захтев Иницијативе, или им је само био одлична препорука, али се свакако одлично уклапа у ову матрицу.
ЦЕАС је задужен и да спроведе истраживање јавног мњења на националном нивоу с питањима која се односе на политичку ситуацију у земљи и геополитичке односе и да га представи у присуству партнера из региона, представника организација цивилног друштва у Србији, политичких странака, представника владе и дипломатског кора.
Тражи се и организовање дводневне регионалне конференције која би окупила истраживаче, медије, стручњаке и аналитичаре из региона са циљем да се „раскринка лажни наратив о осиромашеном уранијуму“, док би у затвореном делу конференције биле размењиване идеје о сузбијању „руског малигног утицаја“.
У оквиру ширења мреже, ЦЕАС је дужан да организује састанак у Београду на којем би чланови групе представљали своје активности и координирали будуће деловање. Предвиђена су и путовања представника ЦЕАС-а на сличне састанке у Шпанији и Немачкој.
За све ове задатке, према документу, обезбеђен је буџет у износу од 53.650 евра.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *